Meine Homepage
Zurück

 

  BILJNI LJEKAR

Akne

... kožno oboljenje nastalo usred poremećaja rada lojnih žlezda. U središtu bubuljice ili čvorića nalazi se dlaka. Akne se mogu javiti na licu, leđima ili grudima. Često dolazi do infekcija obolelih delova kože.

Unutrašnja terapija:

  • obroke obogaćivati sveže ubranim biljkama i plodovima, na primer, pravom potočarkom, peršunom, rotkvom, paradajzom, sokom od kupusa: 3 puta nedeljno po 1/2 čaše

  • kuvani spanać

  • posebno se preporučuje "dijeta od grožđa" koja se sastoji u tome, da tokom 3 nedelje 250 grama grožđa zamenjuje doručak, a 500 grama večeru

  Dnevno 3 šolje između obroka, od toga 1 šolja na gladan stomak:

  • čaj od hajdučice: 20 g suvih cvetova ili lista na 1 litar vrele vode, ostaviti 10 minuta da odstoji

  • čaj od velikog čička: 50 g svežeg korena na 1 litar vode, kuvati 15 minuta

  • čaj od oska: 40 g mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta

  Dnevno 2 šolje, po jednu ujutru i uveče:

  • čaj od divlje češljuge: 50 g suvog korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od kiseljaka: 20 g listova ili 40 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od trnjine: 30 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  Tokom 3 nedelje svakog jutra po jednu šolju na prazan stomak:

  • čaj od gorko-slatke pomočnice: 5 g seckane stabljike na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, ostaviti da odstoji 5 minuta; stalno povećavati dozu, dok u trećoj nedelji ne dostignete količinu od 10 g na 1 litar vode

  • čaj od divljeg dan i noć: 50 g suvog cveta, pomešanog sa listovima na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Spoljna terapija:

Neoštećene delove kože mazati 2 puta dnevno platnenom krpicom, natopljenom u rastvor od:

  • arnike: 30 g cveta na 1 litar vode, kuvati 4 do 5 minuta

  • od velikog čička: 150 g svežek korena na 1 litar vode, kuvati 20 minuta

Delove kože, obolele od akne, 2 puta dnevno mazati:

  • svežim sokom od kupusa

  • čajem od kleke: 50 g iveraka sa mladih grana na 1 litar vode, kuvati 15 minuta

  • čajem od lođike: 100 g listova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • vodica od divljeg dan i noć: 50 g suvih cvetova i listova na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave belonoge: 100 g suvog korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • osušeni listovi bokvice ubrzavaju sušenje i lečenje obolelih delova kože

 

Arterioskleroza

... hronično obolenje koje se javlja u drugoj polovini života označavajući starenje sistema krvnih sudova. Bolest pre svega napada venačne arterije koje snadbevaju srce, kao i arterije u donjim ekstremitetima. Arterioskleroza je je veoma često posledica teških obolenja, kao što su infarkt ili tromboza mozga.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od belog luka: 2 očišćena, izgnječena češnja belog luka kuvati 5 minuta u jednoj šolji mleka

  • čaj od običnog virka: 40 g suvog lista na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta; 3 šolje dnevno između obroka

  • čaj od artišoka: 30 g lista na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; 2 šolje dnevno

  • čaj od crne ribizle: 50 g suvog lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta; tokom zime 3 šolje dnevno

  • svakodnevno piti sveži sok od limuna

  • čaj od imele: 15 g svežeg lista na 1 litar vrele vode; 10 dana u mesecu piti po 1 litar dnevno

  • čaj od baštenskog pasulja: 100 g suve mahune natopiti 10 sati u jednoj litri hladne vode; zagrejati do ključanja i kuvati 15 minuta na blagoj vatri,tokom 1 meseca piti 3 dana u nedelji po 4 šolje dnevno

  • supa od belog luka: 4 male stabljike sitno iseckati i kuvati 2 sata u 2 litre nesoljene vode: piti 3 šolje dnevno, od čega jednu na gladan stomak

  • čaj od masline: 40 g suvog lista na 1 litar vode, kuvati 10 minuta na blagoj vatri

  • čaj od oskoruše: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, sačekati 15 minuta da se ohladi, pa filtrirati; dnevno 3 čaše između obroka

  • čaj od crne zove: kuvati 50 grama biljke u 1 litri vode sve dok polovina ne ispari; piti 3 puta dnevno

  • jesti sveži ananas, rač i soju

  • u domaćinstvu koristiti suncokretovo ulje

 

 

Astma

... napadi sa nedostatkom vazduha; najčešće nastupaju noću. Bolesnik samo uz veliki napor uspeva da istisne vazduh iz pluća, a pri udisanju vazduha ima osećaj gušenja.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno pripremiti:

  • čaj od belog luka: 25 g češnjeva kuvati 15 minuta u 200 g mleka; piti topao čaj

  • mešani čaj od 25 g suvih listova španskog samiraoa i 20 g suvog lista nane na 1 litru vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti 2 šolje dnevno

  • čaj od anđeoskog korena: 10 g semena na 1 litru vrele vode; 2 do 3 šolje dnevno

  • čaj od kopitnjaka: 2-3 sveža lista na 1 šolju vrele vode

  • čaj od blagovana: 30 g suvih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode

  • čaj od ljubičicinog korena: 15 g korena ljubičice i 15 g slatkog korena kuvati 15 minuta u 1 litru vode, pa ostaviti 15 minuta da odstoji; 2 šolje dnevno od čega 1 šolja uveče

  • čaj od prave lavandule: 20 g suvih cvetova na 1 litar vrele vode; 3 šolje dnevno

  • čaj od divizme sa malim cvetom: 20 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti 3 šolje dnevno između obroka, od čega jednu uveče

  • čaj od šumskog bora: 30 g pupoljaka na 1 litar vrele vode; 3 šolje dnevno

  • čaj od divlje majčine dušice: 120 g suve biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji i da se ohladi; celu količinu popiti odmah

Vina, koja se mogu pripremati za duže čuvanje u dobro zatvorenim flašama:

  • vino od matričnjaka: 50 g suve biljke držati 48 sati u 1 litri belog vina; 1-2 supene kašike dnevno

  • vino od bokvice: 10 g lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno

Spoljna terapija:

  • cigarete od sušenih, tucanih listova: eukaliptusa, grčice, ruzmarina, prave žalfije, podbelja.

  • inhalacije sa divljim slezom: 50 g cvetova i sušenih listova kuvati 10 minuta u 1 litri vode

 

Angina

... crvenilo i zapaljenje ždrela (krajnika, ždrela, nepčanog jedra) izazvano bakterijama. Prvi znaci su otežano gutanje, bol, a u mnogim slučajevima i povišena telesna temperatura. Od mnogih biljaka mogu se pripremati efikasne vodice za ispiranje grla.

Spoljna terapija:

Voda za ispiranje grla: pripremiti 1 litar tečnosti za 1 dan, pažljivo je filtrirati i zasladiti sa medom

  • vodica od belog gloga: 30 g cveta, ostaviti da odstoji 12 časova

  • vodica od crnog duda: 40 g sušenog lista, ostaviti da odstoji 10 minuta

Vino od dunja: 100 g ploda iseći na sitne kocke i naliti litrom vina, ostavii da odstoji bar 10 dana, pa filtrirati.

Ječmena kafa, spravljena od prženih i samlevenih ječmenih zrna, izvrsno je sredstvo za ispiranje grla.

Sokovi, razblaženi sa 5 delova vode: sok od svežeg celera ili limuna.

Pire od kuvanog i pobiberenog belog luka može se koristiti kao obloga  za vrat.

Vodica za ispiranje usta: vodica od zimskog pasulja: 100 g svežeg lišća na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, zatim procediti i zasladiti sa medom, natopiti komad vate tom tečnošću i premazati ždrelo.

Unutrašnja terapija:

Po 3 šolje dnevno:

  • čaj od stanarice: 60 g cvetova i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, uzimati između obroka

  • čaj od divlje ruže ili bulke: 20 g latica na 1 litar vrele vode

  • čaj od šumskih jagoda ili malina: 25 g suvih listova na 1 litar vode (polovinu doze koristiti za ispiranje grla), kuvati 5 minuta

 

Alkoholizam

... lekovite biljke mogu ublažiti akutne pojave (pijanstvo) i hronična obolenja (ciroza, poremećaj organa za varenje, nervni poremećaji) izazvana prekomernim uživanjem alkohola. Jedino efikasno sredstvo je, međutim, potpuna apstinencija.

Unutrašnja terapija:

  • jedno od najboljih sredstava je vodica od suvog žira: na vrh prsta praha od žira na 1 šolju vrele vode; po jednu šolju posle dva glavna obroka

  • sok od svežeg kupusa po 1 čaša dnevno

  • vodica od peršuna: 2 g semena uz oba glavna obroka

  • čaj od peršuna: 50 g listova sa komadom kore od narandže i limuna na 1 litar vode, 15 minuta držati na slaboj vatri, dok polovina ne ispari, čuvati u flaši; 1 kafenu kašikicu pre spavanja

  • čaj od belog luka: 6 stabljika na 1 litar vode, kuvati 1 sat; 3 šolje dnevno

 

Anemija

... nedostatak neophodnih sastojaka krvi, pre svega crvenih krvnih zrnaca. Uzroci su ponekad veoma ozbiljne prirode. Anemija može biti i posledica nepravilne ishrane u kojoj nedostaju važne materije, kao što su proteini, gvožđe, vitamini, itd. Određene biljke mogu donekle nadoknaditi ove nedostatke. Veoma je važno da lekar postavi dijagnozu.

Unutrašnja terapija:

Ishranu svakodnevno obogaćivati svežim biljkama:

  • 50 g strugane šparoge ili soka od šparoge

  • 100 g mlevene cvekle ili 50 ml soka od cvekle

  • 100 g mrkvice ili 100 ml soka od mrkvica

  • 100 g seckanog divljeg spanaća ili 50 ml soka

  • 200 g soka od crvenog ili običnog kupusa sa nekoliko kapi limunovog soka (1 supena kašika na 20 minuta pre svakog obroka)

  • 100 g seckanog spanaća ili 50 ml soka od spanaća

  • 100 g seckane velike koprive

  • 20 g seckanog peršunovog lista

Osim toga preporučuju se kajsije, slatki badem, sveže ili kuvane višnje, jabuke, grožđe i seme žita; ovo poslednje treba preko noći namočiti, zatim naslagati na tanjir i pokvasiti; uzima se tek posle 2-3 dana; 1 supena kašika dnevno

Svakodnevno uzimati:

  • čaj od orahovog drveta: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti 15 minuta da odstoji; po jedna šolja pre obroka

  • čaj od mišovkinje: 20 g sveže biljke na 1 litar vode, kuvati 15 minuta po jedna čaša pre svakog obroka

  • vodica od zimzelena: 30 g suvog lišća na 1 litar vode, kuvati 1 minut i ostaviti da odstoji 15 minuta, 2 šolje između obroka

  • vodica i fino brašno od rena: 20 g korena na 1 litar vode, zagrejati do vrenja,zatim ohladiti i ostaviti da odstoji preko noći; 2 šolje između obroka

 

Apsces

... je bolest nagomilavanja gnoja na površini kože, najčešće praćeno infekcijom okolnog dela kože. Lekovite biljke ubrzavaju proces sazrevanja apcesa, a time i pražnjenje gnojne kesice; funkcija biljaka je takođe da otklone infekciju i ubrzaju izlečenje rane.

Spoljna terapija - za sazrevanje apscesa i ublažavanje bolova:

Sledeće obloge treba menjati svaka 2 do 3 sata i fiksirati ih zavojem:

  • obloga od svežeg soka od belog luka

  • obloga od mrvica hleba, natopljenih u sveži sok od belog luka

  • obloga od kaše, pripremljene od sledećih svežih biljaka: izdrobljeno lišće lazarkinje, konoplje, jeri-jorgovana, crne zove ili podbelja, rendana mrkvica, koren belog sleza ili divljeg spanaća, zrele izdrobljene masline

  • kaša od isitnjenog kupusovog lišća zagreva predeo rane, kada se obloga ohladi staviti nove listove. Terapiju ponavljati dok se infekcija ne izgubi.

  • kaša od tucanog zovinog lišća, kome se dodaje so ili sirće

  • kaša od listova sledećih biljaka, kuvanih u vodi, pa zatim zgnječenih: blitva, majčina dušica, divlja mirođija, leče ili kiselica.

  • kaša spravljena od kuvanog luka, zimskog luka ili ravedovog korena, kuvanog 25 minuta u vodi

  • kaša od divizme sa malim cvetom, kuvane u mleku

  • kaša od prepolovljenih suvih smokava, kuvanih u mleku

  • sveže listove divljeg sleza zagrejati u tiganju, pa ih pre stavljanja obloge na apsces zgnječiti

  • kaša od brašna: kuvati 60 grama brašna u litri vode dok se ne stvori kaša; toplu kašu naneti na maramu, prekriti drugom i staviti na ranu

  • obloga od lanenog semena kome se može dodati šaka gorko-slatke pomočnice

  • obloga od zrna ječma 

Za ubrzano lečenje i stvaranje kraste na površini kože nakon pražnjenja apscesa:

Zavoj svakodnevno treba menjati:

  • apsces obložiti svežim listovima velikog čička

  • obloga od ranilista: 60 grama suvog korena i lišća kuvati 15 minuta u 1 litar crnog vina, rashladiti i ocediti

  • 50 grama svežeg lista ranilista kuvati 10 minuta sa malo vode, zatim staviti na apsces

  

Bubrezi

... kroz bubrege se izbacuju krajni produkti metabolizma, voda, soli i sve strane materije. Kada bubrezi slabo rade, ove materije se ili ne izbacuju ili se pak sporo izbacuju, te u organizmu deluju kao otrov. To dovodi do raznih obolenja, na primer, zapalenja bubrežne karlice, upale bubrega ili stvaranja kamena u bubregu. Protiv kamena u bubregu još ne postoji efikasan lek. Grčevi nastaju usled kretanja kamena i peska u pravcu mokraćnih kanala. Neke biljke ublažavaju bol, ali se moraju uzimati godinama. Sredstva, navedena u daljem tekstu, mogu se koristiti u tronedeljnoj terapiji (posle svake terapije treba izvesno vreme pauzirati).

Unutrašnja terapija:

  • vino od belog luka: 4 g semena ostaviti da odstoji preko noći u 1 litri belog vina; po 2 šolje dnevno

  • vino od crne zove: 10 g kore na 1 litar dpbrog belog vina, ostaviti da odstoji 48 sati, procediti; po 2 male čaše dnevno

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od blitve: 30 g na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, procediti

  • čaj od zimzelenog divljeg šimšira: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od crne ribizle: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od višnje: 30 g peteljki na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od obične pirevine i šumske jagode: po 15 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od maline: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Spoljna terapija - napad bubrežnih kolika:

  • na donji deo trbuha staviti kašastu oblogu od lista kupusa, koja će ublažiti bolove

 

Bronhitis

... akutna ili hronična upala sluzokože bronhija.

Unutrašnja terapija:

Svako navedeno sredstvo dobro prokuvati, procediti i zasladiti medom; dobivena količina dovoljna je za 24 časa:

  • čaj od luka ili zimskog luka: veliku glavicu luka iseći na sitne komade i dobro prokuvati u jednoj šolji mleka; piti pre spavanja

  • čaj od ječma: 20 g na 1 litar vode, kuvati 15 minuta

  • čaj od jabuke: 3 neljuštene jabuke iseći na sitne kriške, kuvati 20 minuta u 1 litri vode sa 10 g slatkog korena, procediti

  • čaj od rena: 20 g svežeg korena na 1 litar vrele vode

Na svaki sat po jednu supenu kašiku:

  • čaj od mirte: 20 g lista na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, procediti i zasladiti

Piti po 2 šolje dnevno:

  • čaj od divlje mirođije: 50 g semena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od milogleda: 20 g sveže osušene biljke na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od bršljana: 20 g svežih, seckanih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divljeg sleza: 15 g cveta na 1 litar vode, kuvati 10 minuta pa procediti

  • čaj od crne zove: 50 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Piti po 3 šolje dnevno:

  • čaj (30 g na 1 litar vrele vode) od: svežih vrhova mladice srdačice u cvetu; listova kopitnjaka; cvetova prave lavande; vrhova mladice bobičaste bogorodične trave u cvetu; cvetova divizme sa malim cvetom; cvetova ljubičice; cvetova jaglike.

  • čaj od crne topole: 50 g pupoljaka na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od bobičaste paprati: 30 g korena na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, ostaviti preko noći, pa procediti

  • mešani čaj od listova paprati vilina kosa, cvetova bulke, blagovana, niskog bršljana, podbelja i šumske veronike: po 5 g od svake biljke na 1 litar vode

Sirupi:

  • sirup od paprati vilina kosa: 100 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti 6 sati u dobro zatvorenom sudu, zatim procediti i ispasirati biljku, dodati duplu količinu šećera i kuvati 1 minut, procediti, čuvati u zatvorenim flašama; 4-5 supenih kašika dnevno

  • sirup od repe: repu oprati, osušiti, izdubiti, zadržati 1 oklopac, izvađenu unutrašnjost repe izgnječiti zajedno sa šećerom, pa vratiti u izdubljenu repu i zatvoriti je poklopcem, ostaviti da odstoji 10 sati; 3 kafene kašičice dnevno

Spoljna terapija:

Obloge za grudi:

  • kaša od čistog brašna od lanenog semena: 60 g kuvati u 1 litri vode, dok se ne stvori kaša, staviti između dve lanene marame i posuti prahom od senfa

  • kaša od crvenih biberovih mahuna: 50 g (5 celih mahuna) držati 2 dana u 100 ml 60-procentnog alkohola, filtrirati, premazati grudi i prekriti ih vatom, kontrolisati razvoj toplote

Inhalacija sa: eukaliptusom, magistrancijom.

Kađenja sa klekinjom.

 

Bradavica

... dobroćudni tumor kože. Bradavice izaziva jedan virus i one su zarazne.

Spoljna terapija:

Istisnuti na bradavicu, ostale delove kože zaštititi: sveže listove zvončića, crvenog kumrinog grožđa ili nevena.

Namazati bradavicu:

  • svežim sokom od korena zmijinog mleka, pomešanog sa istom količinom glicerina

  • svežim sokom od: luka ili zimskog luka, maslačka ili poljske turoveti

 

Celulitis

... upala ćelijskog tkiva na površini ili u dubljim slojevima. Kod tzv narandžine kože na butinama ili na vratu dolazi do oštećenja ćelijskog tkiva u dubljim slojevima. Celulitis nije samo neestetski, već može biti i veoma bolan. uz primenu lekovitog bilja istovremeno je neophodno i lokalno lečenje.

Spoljna terapija:

Dva ili 3 puta dnevno stavljati što toplije komprese natopljene u čaj od bršljana: 100 g svežih listova na 1 litar vode, kuvati 15 minuta.

Tri puta nedeljno obolela mesta lečiti sa:

  • oblogama od grčkog sena: 50 g semena kuvati u malo vode

  • oblogama od svežih, seckanih bršljenovih listova

  • kašastim oblogama od običnog mehurovitog okreka: jednu šaku sušenog okreka kuvati u vodi, na obolela mesta stavljati što topliju oblogu

  • kašastim oblogama od ljutovnice: 50 g svežih listova kuvati u sirćetu, dok tečnost skoro potpuno ne ispari; staviti između 2 lanene marame

Za utrljavanje:

  • sveži običan mehuroviti okrek

  • sušeni cvetovi kaline: 150 g sušenih cvetova držati mesec dana u jednoj litri ulja na suncu

Unutrašnja terapija:

Veoma je važno umiriti živce nekom mešavinom čaja. Sledeća sredstva se preporučuju za tronedeljnu terapiju:

  • fino brašno od lekovitog odoljena: 10 g svežeg korena ostaviti preko noći u jednoj šolji hladne vode, ujutru popiti i odmah pripremiti jednu šolju za veče

Svakodnevno po 4 supene kašike svežeg soka od korena obične pirevine.

Svakodnevno po jednu čašu svežeg nezaslađenog soka od limuna sa vodom.

Svakodnevno po 2 šolje:

  • mešani čaj od obične pirevine i višanja: 20 g sušenog korena obične pirevinei 20 g sušenih peteljki višanja na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od majorana: 10 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da ostoji 10 minuta

Svakodnevno po 3 šolje između obroka, 1 šolja na gladan stomak:

  • čaj od obične hajdučice: 50 g svežih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od artišoka: 10 g sušenih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od listova crne ribizle i jasena: po 10 g na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od bršljena: 50 g sušenih, tucanih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Svakodnevno po 1 litar čaja od običnog tetrljana: 35 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa rashladiti i procediti.

 

Cirkulacija krvi

... fiziološki proces u kome srce ima funkciju motora, a krvni sudovi sprovodnika. Biljke, navedene u daljem tekstu, povoljno utiču na elastičnost i zategnutost zidova krvnih sudova.

Unutrašnja terapija:

Tokom 10 dana uzimati svakodnevno po 1 litar čaja od imele: 10 g svežeg lista na 1 litar vrele vode.

Tokom 20 dana uzimati svakodnevno po 3 šolje, 1 na gladan stomak:

  • čaj od crne ribizle: 50 g suvog lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od kiselca: 30 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od borovnice: 50 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti 10 minuta da odstoji

  • čaj od crvene vinove loze: 40 g suvog lista na 1 litar vode, kuvati 3 minuta

Po 2 šolje dnevno između obroka:

  • čaj od tulice: 50 g sveže biljke na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; dobivena količina dovoljna za 3 dana

  • čaj od leskovika: 20 g suvog lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 8 sati; piti hladan čaj

  • svakodnevno piti sok od jednog limuna

  • salate i sveže povrće začiniti limunom umesto sirćetom

  • jesti sveži ili kuvani beli luk

Spoljna terapija:

Kupke od hajdučice, divljeg kestena ili crvene vinove loze veoma su dobre za kapilare; 2 puta nedeljno.

 

Crijeva

Neke biljke potpomažu otklanjanju smetnji u radu creva kao što su zatvor, kolike, proliv, nadimanje, grčevi, crevni paraziti. Dobro pomažu i često pražnjenje creva. Druge biljke stvaraju omotač slučajno progutanog starnog tela, na primer pribadače, tako da ovo može napustiti crevo bez prouzrokovanja unutrašnjih povreda.

Za pražnjenje creva:

Nikada ne uzimati bez dozvole lekara:

  • čaj od lažnog šafrana: 10 g semena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; jednu čašu popiti na gladan stomak

  • fini prah od belog senfovog semena; 5 g držati preko noći u jednoj maloj šolji vode; piti ujutru na gladan stomak

  • vino od ravedovog korena: 50 g korena ostaviti da odstoji 12 dana u 1 litri blagog vina, zatim procediti; 1 supena kašika

Za izbacivanje progutanog stranog tela bez posledica:

Dobro skuvati šparoge, pojesti veću količinu, pre svega vlaknaste delove; oni obmotaju predmet i time olakšaju prolaz kroz creva.

 

Dah

... usled oboljenja organa za varenje ili disanje kao i zbog lošeg stanja zuba može doći do neprijatnog zadaha.

Spoljna terapija:

Za grickanje: sveži ili sušeni listovi nane, matičnjaka ili jasena.

Za ispiranje usta:

  • čaj od mirte: 20 g lista na 1 litar vode, kuvati 5 minuta

  • vino od slatkog korena: 100 g sušenog, seckanog korena držati 10 dana u 1 litri belog vina

  • čaj od prave majčine dušice: 30 g na 1 litar vode, kuvati 3 minuta

Unutrašnja terapija:

Čaj od smreke: 30 g bobice na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 1 šolja posle obroka.

 

Dezinfekcija

... uništavanje bakterija u stambenom prostoru.

Spoljna:

  • u otvorenom kaminu ili otvorenoj peći sagoreti bukovinu (kreozot, koji sadrži bukovina, ima jako dezinfikujuće dejstvo)

  • žar posuti sušenim klekinjama, lorberovim listom ili listom prave žalfije. Žalfija se može i dugo kuvati u sobi koju treba dezinfikovati

 

Dijabetes

... ova bolest ima različite stupnjeve težine. Razlikujemo, pre svega, običnu šećernu bolest, vodenu šećernu bolest i bronzani dijabetes. Svim oblicima je, ako se izuzmu ostali simptomi, zajednička jedna pojava: pojačano lučenje urina, intezivna žeđ i čest svrabež na koži. Svaki dijabetičar se mora podvrći lečenju i pridržavati stroge dijete. Biljke, navedene u daljem tekstu, mogu samo ublažiti neke smetnje nastale u vezi sa ovom bolešću.

Unutrašnja terapija:

Važni sastojci hleba se mogu uneti u organizam preko artišoka i krompira. Umesto jutarnje kafe:

  • čaj od cigure: 40 g sušenog korena na 1 litar vrele vode

  • vodica od cigure: 20 g suvog korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • svako jutro 1/2 čaše soka od zelene mahune baštenske boranije

Jesti ovas, ciguru, sveži i kuvani kupus, kiseljak, kukuruz, orahe, sveži luk ili zimski luk.

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od običnog petrovca: 30 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od običnog virka: 30 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od velikog čička: 50 g svežeg korena na 1 litar vode, kuvati 15 minuta

Svakodnevno po 2 šolje između obroka:

  • mešana vodica od 30 g suvih listova borovnice i 10 g sušene prave zdravljevine na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od orahovine: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od maslinovog drveta: 30 g svežih listova na 1 litar vode, kuvati 20 minuta

  • čaj od kupine: 20 g sušenih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od prave žalfije: 15 g listova na 1 litar vrele vode ostaviti da odstoji 10 minuta

Tokom 10 dana svakodnevno 1 litar čaja od zimzelena: 30 g sušenih listova na 1 litar vode, kuvati 2 minuta pa ostaviti da odstoji 10 minuta.

 

Duvan

... otrovna biljka koja pored drugih oštećenja može prouzrokovati i oboljenje usne duplje. Biljke mogu dati dragocenu pomoć pri odvikavanju od pušenja.

Spoljna terapija:

Za ispiranje usta: jaki čaj od listova pasjakovine: 50 g na 1 litar vode, kuvati 5 minuta; ne treba ga piti.

Za pušenje su pogodni sušeni listovi sledećih biljaka: lazarkinje, ranilista, kopitca, prave žalfije, crne zove, podbelja, mešavina lazarkinje  i podbelja; svakoj ovoj biljci ili mešavini dodati nekoliko listova nane. Istu količinu dobro osušenih na vazduhu, presovati i iseći; umotati u papir za cigarete i pušiti.

Unutrašnja terapija:

Jesti svež beli luk; on je vrlo efikasno sredstvo za suzbijanje šteta koje nikotin nanosi organizmu.

 

Edem

... nagomilavanje tečnosti u tkivima. Edemi mogu biti lokalnog karaktera ili se javljati po celom telu. Na koži se javljaju u obliku otekline. Uzroci mogu biti oboljenja bubrega, srca ili poremećaji u cirkulaciji krvi. Bolest zahteva stručno lečenje.

Unutrašnja terapija:

Tokom 3 nedelje po 3 šolje dnevno:

  • čaj od različka: 30 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od selena: 20 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta pa ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od velike koprive: 50 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; dobivena količina dovoljna je za 2 dana

  • čaj od rena: 15 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji preko noći, pa procediti

  • čaj od pravog zlatnog pruća: 40 g vrhova mladice u cvetu i stabljike na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta; dobivena količina dovoljna je za 2 dana

Edemi na nogama i zglobovima:

Po 3 šolje dnevno:

  • čaj od kukuruza: 40 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od tulice: 30 g biljke na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

Po 1 šolju dnevno, piti u malim gutljajima:

  • čaj od proljevka: 10 g sušene biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

Vina, po 1 malu čašicu svakog jutra:

  • vino od ljoskavca: 30 g peteljki, listova i bobica ostaviti da odstoje 10 dana u 1 litri belog vina, procediti

  • vino od bele breze: 50 g kore ostaviti da odstoji 8 dana u 1 litri crnog vina, procediti

  • vino od smreke: 50 g zgnječenih bobica naliti 1 litrom crnog vina, kuvati 1 minut pa ostaviti da odstoji 48 sati, zatim procediti

  • vino od luka: 500 g svežeg, pasiranog ili zimskog luka naliti 1 litrom belog vina, dodati 100 g slatkog sirupa; po 2 kafene kašičice pre svakog obroka

Spoljna terapija:

Otečene noge (tople kupke u trajanju od 10 minuta, zatim noge isprati u hladnoj vodi pa ponoviti kupku, zatim ih uzdignuti):

  • kupka od orahovine: 500 g listova kuvati 10 minuta u 4 litre hladne vode, procediti

  • kupka sa tamjanikom: 300 g listova na 4 litre vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta pa procediti

Otečeni članci (obloge natopljene u):

  • čaj od burjana: 50 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti

  • čaj od bršljana: 100 g listova na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 10 minuta pa procediti

Podbuli kapci (obloge natopljene u):

  • čaj od leskovine: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta pa procediti

 

Ekcem

... oboljenje kože koje se razvija iz malih gnojavih bubuljica. Svaka od njih počinje pojavom male, crvene fleke koja jako svrbi. Kasnije se preko nje razvija mali plik. Posle izvesnog vremena plikovi se otvaraju i tečnost ističe. Zatim se na samom žarištu razvija krasta. Biljni lekovi veoma povoljno utiču na sve vrste ekcema. Dobra preventivna mera je prolećna dijeta za čišćenje krvi, koju treba primenjivati svake godine.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 2 šolje:

  • čaj od divlje češljuge: 40 g sušenog korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od srebrnog čička: 20 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  •  čaj od divljeg dan i noć: 20 g svežih cvetova i listova na 1 litar vrele vode, kuvati 1 minut, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • mešani čaj od 20 g cvetova i listova divljeg dan i noć, 10 g korena trnovite osjače i 10 g korena prave belonoge na 1 litar vode, kuvati 15 minuta

Spoljna terapija:

Obolela mesta 2 puta dnevno mazati sa:

  • svežim sokom od lučca (biljku pretodno dobro oprati)

  • čajem od borovnice: 50 g plodova i izgnječenih listova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta i procediti

  • čajem od crvenog potočnjaka: 80 g vrhova mladice u cvetu i sušenih listova na 1 litar vode, kuvati 1 minut, rashladiti i procediti

 

Glas

... sredstva, navedena u daljem tekstu, štite glas od nadražaja i upala.

Spoljna terapija:

  • čaj od običnog petrovca: 100 g listova i cvetova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, 2 puta dnevno ispirati grlo

Unutrašnja terapija:

Po 3 šolje na dan:

  • čaj od podbelja: 60 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

 

Glavobolja

Sredstva, navedena u daljem tekstu, mogu se koristiti za sve vrste glavobolje.

Unutrašnja terapija:

Nakon uzimanja jednog od sledećih sredstava poželjno je opuštanje na mirnom i zamračenom mestu:

  • čaj od baštenskog majorana: 40 g sušenih cvetova i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od prave kamilice: 5 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od nane: 25 g sušenih vrhova mladice u svetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od bagrema: 35 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od zimske lipe: 30 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa odmah popiti

  • čaj od limunovog drveta: 30 gsušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Spoljna terapija:

  • prah koji izaziva kijanje (često ima začuđujuće dejstvo): od sušenih listova bosiljka napraviti prah koji treba uvući u nos

  • na čelo ili predeo oko jetre, ako je jetra uzrok glavobolje, staviti kašastu oblogu od svežih listova lazarkinje

 

Grip

... veoma zarazna bolest, izazvana virusom, često epidemija, čiji su simptomi telesna iscrpljenost i oboljenje nosa i grla. Grip može biti propraćen opasnim komplikacijama. Posle gripa bolesnik često pati od jakog umora, koji može potrajati veoma dugo.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od boražine: 20 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od belog čička: 10 g sušenog korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta, zatim procediti; spremati po potrebi

  • čaj od prave kamilice: 40-50 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od bele vrbe: 40 g lista i maca na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave majčine dušice: 20 g suvih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Dva puta na dan:

  • vermutov prah: 1 g praha suve biljke pomešati sa medom

  • sok od vučjeg trna: 15 minuta kuvati sok zrelih bobica sa polovinom njihove težine šećera, čuvati u dobro zatvorenim bocama; po 3 supene kašike

  • čaj od šparoga: 50 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta

  • mešani čaj od 30 g sušenog limunovog lista i 20 g sušene prave majčine dušice na 1 litar vrele vode, kada postane mlak procediti

  • proseni čaj: 500 g zrna kuvati 30 minuta u 1 litri crnog vina, procediti i zasladiti; po 2 šolje dnevno

  • mešani čaj od 30 g maslinovog lista i 20 g kore belevrbe, kuvati 10 minuta, procediti i piti toplo

Kada padne temperatura:

  • vino od višanja: 1 kg svežih ili suvih višanja kuvati sa crnim vinom u poklopljenom sudu, dobro zasladiti i servirati kao kompot

 

Grčevi

... iznenadno bolno zatezanje mišića unutrašnjih organa, kao što su jednjak, želudac, creva, bronhije, materice.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od bosiljka: 30 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od korijendera: 30 g semena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od nane: 20 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od ivanjskog cveća: 10 g biljke na 1 litar hladne vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta; 2 šolje na dan

  • čaj od zimske lipe: 10 g na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje vrelog čaja na dan

Nekoliko komplikovanih sredstava:

  • tinktura od belog gloga: 20 g plodova i cvetova ostaviti da odstoji 2 nedelje u 100 ml 70-procentnog alkohola, procediti; 20 kapi pre spavanja

  • božur u alkoholu: 10 g svežeg korena ostaviti da odstoji 10 dana u 40 ml 70-procentnog alkohola, procediti; sipati 5 kapi u jednu šolju čaja od nane

 

Gojaznost

... gojaznim se naziva čovek čija težina prelazi normalnu težinu za 15 %. Normalna težina se izračunava na razne načine. Jedna od formula polazi od visine tela: visina (u centimetrima) minus 100 minus 10% daje telesnu težinu u kilogramima. Gojaznost se u zavisnosti od uzroka deli u razne kategorije. Uglavnom razlikujemo gojaznost nastalu usled prekomerne ishrane i gojaznost čiji uzroci leže u konstituciji ili su nasleđeni. Ova poslednja vrsta gojaznosti često je povezana sa zadržavanjem vode u telu. Gojaznost koja najčešće kod muškaraca nastaje usled prekomerne ishrane može se suzbiti ograničavanjem količine hrane i obuzdavanjem apetita. Gojaznost, čiji su uzroci psihičke prirode, javlja se češće kod žena i otklanja se mnogo teže.

Biljke na razne načine mogu suzbijati gojaznost. Ovde ćemo ih prvo navesti prema glavnim osobinama i glavnom dejstvu, a priprema odgovarajućih lekovitih sredstava sledi u daljem tekstu. Neke biljke imaju raznoliko dejstvo. Izabraćemo one koje najbolje odgovaraju određenom obliku gojaznosti. Pri tome su najvažniji upornost i strpljenje.

  • za smanjeno uzimanje hrane: plavi patlidžan

  • za obuzdavanje apetita: lekoviti odoljen

  • za niskokaloričnu dijetu: celer, trešnje ili višnje, motovilka, jabuke, grožđe

  • za stimulisanje razmene materija i lučenje unutrašnjih žlezda: slatki mehuroviti okrek, leskovina, obični bračić

  • za opuštanje grča i umirenje: obični virak, beli glog

  • za bolje lučenje žuči: artišoke, maslačak

  • za pročišćavanje krvi: bela breza, limun, obična dimnjača, crvena ribizla, obični tetrljan

  • za mokrenje: obični petrovac, crna ribizla, višnja, divlja mirođija, jasen, kukuruz, trešnja, maslina, jabuka, paškanat

  • za čišćenje: pasjakovina, obično irsko seno, divlji slez, beli luk

  • za jačanje vena: divlji kesten, leskovina, crvena vinova loza

  • kod stroge dijete za čišćenje krvi: trešnja, jabuka, grožđe

Biljke i ishrana u slučaju gojaznosti (da biste ublažili osećaj gladi pojedite pre obroka jednu jabuku):

Kao predjelo:

  • plavi patlidžan, on sadrži malo kalorija; celer, pošto puni somak, motovilka

  • žele od irskog lišaja: 50 g običnog irskog lišaja na 1 litar vode; 1 supena kašika

  • paškanat pospešuje mokrenje

Tokom jedne terapije:

  • sok od trešnje: 1 kg trešanja sadrži oko 500 kalorija

  • sok od jabuka: 1kg ili 1 litar sadrži oko 500 kalorija

  • sok od grožđa: 1 litar dnevno iznosi 900 kalorija

Ovakva desetodnevna dijeta smanjuje težinu. Ove kalorije treba dodati i kalorijama ostalih životnih namirnica, tako da dnevna količina ne prelazi 1000 kalorija. Dijete sa 800 ili čak sa samo 600 kalorija mora prepisati i kontrolisati lekar, a u nekim slučajevima može biti neophodan i boravak u bolnici.

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od artišoka: 20 g svežih listova na 1 litar vrele vode

  • čaj od bele breze: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; dodati na vrh noža sode bikarbone

  • čaj od crne ribizle: 50 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divlje mirođije: 30 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od jasena: 40 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od kukuruza: 40 g kukuruzovog zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od divljeg kestena: 40 g kore na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od trešnjinih peteljki: 30 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od maslačka: 80 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta pa procediti

  • čaj od belog luka: 100 g na 1 litar vode, kuvati 15 minuta; po 1 šolja na 10 minuta pre svakog obroka

 

Guša

... otok na prednjem delu vrata. Guša je uvećana štitna žlezda, čiji se uzrok mora utvrditi u kliničkoj laboratoriji.

Spoljna terapija:

Na gušu staviti oblogu i pričvrstiti zavojem: kašasta obloga od običnog bračića: 60 g sveže alge preliti vrelom vodom, sačekati da se zgusne, staviti između dve marame i oblogom prekriti gušu.

 

Hemoroidi

... proširenje vena na guznom crevu ili na čmaru. Pri pojavi hemoroida unutrašnju terapiju lekovitim biljem treba dopuniti i spoljnom.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 2 šolje:

  • čaj od bele mrtve koprive: 50 g cveta i lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divizme sa malim cvetom: 40 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od mirte: 30 g lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta

  • čaj od crvene vinove loze: 50 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

Spoljna terapija:

  • kašasta obloga od ljuštenih koštica dunje: 15 minuta kuvati u mleku, zatim kašom napuniti jednu vrećicu

  • kašasta obloga od svežeg, tucanog lista čuvarkuće, mišjakinje, kvrgaste trave od šapa, male jarčije trave ili ili tucane peteljke i lista divlje veronike

  • tople kašaste obloge od listova divizme sa malim cvetom ili vijošice, kuvanih u mleku

Komprese natopljene u:

  • čaj od obične hajdučice: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od borovnice: 150 g bobica na 1 litar vode, kuvati 30 minuta; propasirati

  • čaj od božura: 30 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od crne zove: 80 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od štira: 50 g korena n 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od oraha: 40 g lista na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

Tečnosti za parenje: sipati veoma vrelu, nepoceđenu tečnost u kadu; vodica od ledinjaka: 100 g biljke na 1 litar vrele vode.

Kupke:

  • kupka od goruna: 80 g kore na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa procediti

  • kupka od maslačka: 40 g biljke zajedno sa korenom na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa procediti

Herpes

... virusno obolenje kože i sluzokože. Stvaraju se čirasti, bolni plikovi. Bolest najčešće napada usne (groznica) i polne organe. Jedan oblik herpesa je i lišaj oko pojasa, koji je često propraćen i jačim ili slabijim nervnim bolovima. Plikovi se obično stvaraju na jednoj polovini tela, u predelu oko pojasa. Neophodno je lečenje od strane lekara.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od boražine: 30 g cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od krbuljice: 40 g svežih delova biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Svakodnevno po 2 šolje:

  • čaj od gorkoslatke pomočnice: 20 g suve, seckane stabljike na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 1 sat

  • čaj od prave belogone: 40 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa odmah procediti

Spoljna terapija:

Plikove premazati:

  • čajem od gorkoslatke pomočnice

  • čajem od prave belogone

Ovi čajevi spravljaju se sa duplom količinom biljaka od one koja se koristi za unutrašnju terapiju.

 

Holesterol

... organska supstanca, sadržana u većini tkiva, stvara se u organizmu, ali se unosi i hranom. Veoma visok procenat holesterola u krvi može izazvati oštećenje zidova arterija. neke biljke smanjuju procenat holesterola u krvi.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od artišoka: 20 g sušenih listova na 1 litar hladne vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od bele breze: 25 g listova na 1 litar vrele vode, pre filtriranja ohladiti

Svakodnevno po 1 litar:

  • mešani čaj od 10 g kore bele breze i 10 g sušenih listova jasena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa pustiti da odstoji 5 minuta; prvu čašu popiti na gladan stomak

Po 3 male čašice, od toga jednu na gladan stomak:

  • čaj od maslačka: 100 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

Tokom 20 dana po jednu čašu posle ručka:

  • vino od artišoka: 80 g sušenih, tucanih listova držati 2 nedelje u 1 litri crnog vina, pa procediti

  • vino od vodenog mirišljavca: 40 g sveže sušenog korena iseži na sitne komade i staviti 12 sati u 1 litar crnog vina, zatim procediti

Tokom 20 dana svakodnevno po 2 čaše:

  • vino od ruzmarina: 40 g sušenih vrhova mladice u cvetu držati 3-4 dana u 1 litri crnog vina, zatim procediti

Terapija:

  • sok od grožđa: 10 dana svakodnevno piti sok od 1,5 kg grožđa

  • sok od pola limuna, prvog dana razblažiti vodom; svakodnevno povećavati dozu za pola limuna, a nakon 2 nedelje ponovo smanjiti dnevnu dozu za pola limuna

Kao dodatak jelima.

  • plavi patlidžan, ulje od kukuruza, ulje od suncokreta, ulje od soje; tokom prva tri meseca čak i ujutru na gladan stomak po 1 supenu kašiku

 

Holesterol

... organska supstanca, sadržana u većini tkiva, stvara se u organizmu, ali se unosi i hranom. Veoma visok procenat holesterola u krvi može izazvati oštećenje zidova arterija. neke biljke smanjuju procenat holesterola u krvi.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od artišoka: 20 g sušenih listova na 1 litar hladne vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od bele breze: 25 g listova na 1 litar vrele vode, pre filtriranja ohladiti

Svakodnevno po 1 litar:

  • mešani čaj od 10 g kore bele breze i 10 g sušenih listova jasena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa pustiti da odstoji 5 minuta; prvu čašu popiti na gladan stomak

Po 3 male čašice, od toga jednu na gladan stomak:

  • čaj od maslačka: 100 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

Tokom 20 dana po jednu čašu posle ručka:

  • vino od artišoka: 80 g sušenih, tucanih listova držati 2 nedelje u 1 litri crnog vina, pa procediti

  • vino od vodenog mirišljavca: 40 g sveže sušenog korena iseži na sitne komade i staviti 12 sati u 1 litar crnog vina, zatim procediti

Tokom 20 dana svakodnevno po 2 čaše:

  • vino od ruzmarina: 40 g sušenih vrhova mladice u cvetu držati 3-4 dana u 1 litri crnog vina, zatim procediti

Terapija:

  • sok od grožđa: 10 dana svakodnevno piti sok od 1,5 kg grožđa

  • sok od pola limuna, prvog dana razblažiti vodom; svakodnevno povećavati dozu za pola limuna, a nakon 2 nedelje ponovo smanjiti dnevnu dozu za pola limuna

Kao dodatak jelima.

  • plavi patlidžan, ulje od kukuruza, ulje od suncokreta, ulje od soje; tokom prva tri meseca čak i ujutru na gladan stomak po 1 supenu kašiku

 

Impotencija

... nesposobnost obavljanja polnog čina. Kako kod muškaraca, tako i kod žena, uzroci mogu biti organski ili funkcionalni. Organski uzroci mogu se otkloniti operativnim zahvatom, dok se funkcionalne smetnje leče psihoterapijom. Neke biljke, čije dejstvo stimuliše seksualnost, mogu se koristiti kao veoma efikasno sredstvo protiv impotencije.

Unutrašnja terapija:

  • salati dodati list strižuše, a mesu seckani peršunov list

  • jesti setveni ovas (stimuliše lučenje hormona) i zrno žita

  • čaj od nane: 20 g vrhova mladice u cvetu i lista na 1 litar vrele vode; 1 šolja

  • čaj od bobičaste bogorodične trave: 20 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta; 1 šolja

  • čaj od zimskog čubara: 50 g lista na 1 litar vrele vode; 1 šolja

  • vino od poljske mečje šape: 50 g korena, isečenog na sitne komade, i lista ostaviti da odstoji 24 sata u 1 litri crnog vina, procediti; po jedna mala čašica pre 2 glavna obroka

  • vino od divlje mirođije: 100 g zrna ostaviti da odstoji 3 nedelje u 1 litri porta, svakodnevno izmešati; po jednu malu čašicu posle večere

 

Išijas

... jaki bolovi duž išijasnog nerva, pre svega ispod krsta, na spoljnoj strani bedara i na spoljnoj strani noge.

Spoljna terapija:

  • kašasta obloga od kupusa: listove kupusa namočiti u svinjsku mast, istopljenu na papri, pa njima prekriti obolelo mesto; prekriti lanenom maramom

  • namazati uljem od jorgovana: 300 g cveta i lista ostaviti da odstoji 4 nedelje u 1 litri maslinovog ulja, držati na suncu, procediti

  • bolna mesta udarati svežom velikom koprivom, zatim namazati sa malo belog vina ili sirćeta

  • obloge od ljutovnice: jednu šaku svežih cvetova i listova prokuvati u sirćetu, staviti između 2 marame i time obložiti bolno mesto

 

Krvni pritisak

Nizak krvni pritisak

... je porodično, nasledno obolenje. Javlja se naročito kod naglo izrasle omladine. Simptomi su bledilo lica, hladne noge i ruke i povećana potreba za snom. Naglo ustajanje ili duže stajanje može dovesti do nesvestice.

Unutrašnja terapija:

Čaj od metlaste žutilovke: 20 g na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta pa procediti; 5 puta na dan po 2 supene kašike.

Visok krvni pritisak (Arterijski)

... povećanje krvnog pritiska u arterijama sa raznim propratnim pojavama, kao što su glavobolja ili smetnje u vidu i sluhu. Simptomi bolesti zahtevaju tačnu lekarsku dijagnozu. Ukoliko nakon uzimanja lekova ili hirurške intervencije ne dođe do poboljšanja, bolesnik pomoću određene dijete i biljnih sredstava, može ublažiti tegobe.

Unutrašnja terapija:

Sredstva koja se jednostavno pripremaju:

  • svakodnevno jesti svež ili kuvani beli luk

  • čaj ili sirup od belog luka: 20 g belog luka na 40 g vode, kuvati 30 minuta, pa propasirati, sirupu dodati istu količinu šećera; svakodnevno uzimati po 3 supene kašike

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od belog gloga: 50 g cvetova na 1 litar vrele vode; piti 3 nedelje u mesecu

  • čaj od livadske mečje šape: 25 g biljke, lista i korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti 10 dana

  • čaj od crne ribizle ili masline: po 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od zimzelena: 40 g sušenog lista na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta

  • vino od imele: 40 g sveže biljke držati 8 dana u 1 litri dobrog belog vina, zatim procediti; piti po 1 malu čašicu pre svakog obroka

Dijeta, koje se treba strogo pridržavati, sastoji se pre svega od grožđa, ražanog brašna, suncokretovog ulja i svežeg spanaća.

 

Krstobolja

... bol u krstima usled akutnog reumatizma ili nekog procesa u kičmi.

Spoljna terapija:

  • kašaste obloge od naparenih, izgnječenih listova kupusa

  • kašaste obloge od sveže majčine dušice, zagrejane na peći

  • kašaste obloge od naparenih, svežih listova ljutovnice kojima se dodaje 1 beljanak ili se kuvaju u 1 čaši sirćeta; staviti između 2 marame i koristiti u što toplijem stanju

Unutrašnja terapija:

  • čaj od zimske lipe: 30 g drveta na 1 litar vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri; popiti u roku od 2 dana

 

Kurje oko

... rožasto, bolno zadebljanje na površinskom sloju kože stopala. Čest uzrok su tesne ili male cipele.

Spoljna terapija:

Četiri puta dnevno:

  • namazati obolelo mesto svežim sokom zmijinog mleka, smokve (drveta), čuvarkuće, crvenog luka ili kumrinog grožđa

  • kurje oko obložiti svežim listovima nevena

  • namazati sredstvom od lista crvenog kumrinog mleka u ulju: menjati lišće dok se kurje oko ne raspadne

  • namazati sredstvom od bršljana u sirćetu: nakon 4 dana listove iseći makazama, komadiće naslagati na kurje oko, čvrsto povezati zavojem i ostaviti da deluje 3 dana. Ako se nakon toga kurje oko još ne može ukloniti, postupak treba ponoviti.

 

Krvarenje

... oticanje krvi iz jednog krvnog suda. Krvarenje može biti spoljašnje i unutrašnje. Unutrašnje krvarenje skoro uvek je znak nekog teškog obolenja. Krvarenje međutim može nastupiti i usled obolenja krvi ili kao posledica lekova. Kod svakog sumnjivog krvarenja mora se konsultovati lekar. Za sve vrste krvarenja mogu se koristiti neke vrste biljaka, dok druge deluju na pojedinačne vrste krvarenja.

Unutrašnja terapija:

Kod opšteg krvarenja: gujin lisac, krnjavica, rusomača, gorun, šipak, žuti drenak, mišovkinja, velika kopriva, mala jastrebova trava, mala jarčija trava, srcepuc, velika jarčija trava, crvena vinova loza.

Kod krvavog kašlja: krnjavica, rusomača, gorun, šipak, bela mrtva kopriva, žuti drenak, mišovkinja.

Kod krvarenja iz želuca: gujin lisac, rusomača, gorun.

Kod krvarenja materice: gujin lisac, rusomača, reprehtova trava, bela mrtva kopriva, velika kopriva, vodeni biber, crvena vinova loza.

Spravljenje sredstava:

  • čaj od gujinog lisca: 30 g korena na 1 litar vode kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od krnjavice: 20 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od rusomače: 30 g sušene biljke na 1 litar vrele vode

  • čaj od goruna: 40 g kore na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od šipka: 30 g plodova na 1 litar vode, kuvati 2 minuta

  • čaj od ruprehtove trave: 20 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od bele mrtve koprive: 50 g cveta i lista na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od žutog drenka: 30 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od mišovkinje: 25 g sveže biljke na 1 litar vode, kuvati nepoklopljeno 20 minuta

  • sveži sok od velike koprive; 3 puta dnevno po 1/2 čaše

  • čaj od male jarčije trave: 40 g sveže biljke na 1 litar vrele vode

  • čaj od srcepuca: 20 g cveta i lista na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, procediti; piti hladan, nezaslađen čaj

  • čaj od divlje ruže: 15 g latica na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od crvene vunove loze: 50 g lista na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

 

Kijavica

... upala sluzokože nosa i ždrela i grudnog koša. Sredstva, navedena u daljem tekstu, doprinose suzbijanju i brzom lečenju kijavice.

Spoljna terapija:

Kad je nos zapušen:

  • sredstvo protiv kijavice od sušenih listova bosiljka ili ranilista

  • čaj od vidca: 25 g sušene biljke na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, procediti, rashladiti i posoliti; mlaki čaj uvuci u nos, ne piti

  • inhalacija sa niskim bršljanom: 100 g cele biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Unutrašnja terapija:

Po 1 veliku čašu dobro zaslađenih sredstava:

  • čaj od vidca: 25 g sušene biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave jaglike: 15 g sušenog lista i cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

 

Kolike

... grčeviti bolovi u donjem trbuhu (creva, žuč, mokraćni putevi). Biljna sredstva, navedena u daljem tekstu, posebno su efikasna kod kolika debelog creva.

Spoljna terapija:

Staviti obloge na donji trbuh:

  • kašasta obloga od pravog kokotca: 50 g sušenih vrhova mladice u cvetu kuvati u malo vode

  • kašasta obloga od kuvanog, zgnječenog krompira

Unutrašnja terapija:

  • mešani čaj od po 20 g sušenih cvetova rimske kamilice i sušenog, seckanog korena lekovitog ododljena: ostaviti da odstoji 20 minuta u 1 litri vrele vode; svakodnevno 1-2 šolje

  • čaj od divlje mrkve: 30 g semena na 1 litar vode, kuvati 1 minut

  • čaj od bulke: 20 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, procediti; popiti 1 šolju, a ako bolovi ne popuste onda još jednu

  • čaj od divizme sa malim cvetom: 40 g sušenih listova i cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po potrebi popiti 3 šolje tokom 24 sata

  • sirup od dunja: 2 neljuštene dunje sa košticama iseći na sitne komade, naliti vodom, dodati količinu šećera koja odgovara težini dunja, prokuvati i procediti; 2 šolje na dan

  • jesti kuvani, ljušteni krastavac

  • na 1 kocku šećera sipati 3-5 kapi esencije bergamota, pa pojesti

 

Krvarenje iz nosa

Spoljna terapija:

U nozdrvu koja krvari staviti komad vate, natopljen u:

  • sok od rusomače, limuna, bokvice, crvenog drenka ili troskota, ili u sok od svežih listova velike koprive

  • čaj od poljskog rastavića: 30 g na 1 litar vode, kuvati 4 minuta

Sipati u nozdrvu:

  • na vrh prsta praha od hrastove kore

  • na vrh prsta praha od sušenih listova male jastrebove trave i crne zove

Unutrašnja terapija:

  • čaj od poljskog rastavića: 80 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • vino od leskovine: 5 g muških cvetova na 1/4 litre vrelog vina, osatviti da odstoji 10 minuta; 1 čaša

 

Kamen

... stvaranje peska i kamena koji se u normalnim slučajevima stvaraju u urinu. U daljem tekstu navodimo 2 vrste ovih obolenja kod kojih biljke dopunjuju stručno lečenje.

Unutrašnje lečenje:

Kamen u bubregu i žuči:

  • jesti višnje, šumske jagode i grožđe

  • čaj od pravog celera: 30 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta; po 2 šolje dnevno

  • čaj od ljoskavca: 30 g sušenih bobica na 1 litar vode, kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta; dobivena količina je dovoljna za 24 sata

  • čaj od obične pirevine: 30 g korena naliti vodom, kuvati 2 minuta pa prosuti vodu, koren izgnječiti, pa ponovo prokuvati u 1 litri vode, kuvati 15 minuta, procediti; po 4 šolje dnevno

Po 3 šolje na dan:

  • čaj od kiselca: 30 g na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od maslačka: 50 g sušene biljke na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od troskota: 50 g biljke na 1 litar vode, kuvati 15 minuta, procediti

  • čaj od ljutovnice: 30 g biljke na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Kamen u bubregu:

  • čaj od jabuke: 50 g sušene ljuske na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta; dobivena količina dovoljna je za 1 dan

  • sok od bele breze: 2 nedelje u 2 meseca po 1/2 šolje na gladan stomak

  • čaj od kukuruza: 40 g živgova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; dobivena količina dovoljna je za 48 sati

  • čaj od vodenog bibera: 30 g cele, seckane biljke na 2 litre vrele vode; ostaviti da odstoji 10 minuta; tokom dana uzimati po kafenu kašičicu, dok se ne dostigne količina koja odgovara 1 šolji

Piti svaki dan:

  • čaj od belog luka: 3 propasirana češnja prokuvati u 150 ml mleka, procediti

  • čaj od kostrike: 40 g korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od jasena: 40 g kore na 1 litar vode, kuvati 10 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti

Po 2 šolje na dan:

  • čaj od belog gloga: 15 g sušenih bobica na 1 litar vode, kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od vretenike: 50 g na 1 litar vode, kuvati 30 minuta, procediti

Po 3 šolje na dan:

  • čaj od lazarkinje: 20 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od velikog čička: 30 g svežeg korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od šipka: 40 g plodova na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, procediti

  • čaj od boba: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, kuvati 5 minuta i ostaviti 10 minuta da odstoji

  • čaj od kruške: 40 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 25 minuta

Kamen u žuči:

Svako jutro na gladan stomak uzeti 1 kafenu kašičicu maslinovog ulja.

Po 2 šolje na dan:

  • čaj od krastavog kopitnjaka: 25 g sušene biljke na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od mirišljavca: 30 g biljke na 1 litar vode

  • čaj od boražine: 40 g stabljike, cvetova i listova pomešati i kuvati 5 minuta u 1 litri vode, zatim ostaviti da odstoji 10 minuta

 

Kosa

... se sastoji uglavnom sastoji od keratina. Boja, gustina, rast i dužina zavise od naslednih faktora. Kosa, zavisno od tela i nege, živi od 2-6 godina. Mnoge biljke veoma povoljno deluju na kvalitet i rast kose, ali ni jedna ne može sprečiti ćelavost.

Spoljna terapija:

Tečni šamponi:

  • šampon od bršljana: 50 g lista na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, procediti i ispasirati, dopuniti vrelom vodom na 2 litre; dobro utrljati

  • šampon od: 5 g grbaštice, 5 g belonoge, 5 g kitice na 1 litar vrele vode, ostaviti malo da odstoji, pa dobro procediti

Suvi šamponi:

  • posuti kosu brašnom, isprati posle 15 minuta

Ispiranje:

  • čaj od cveta prave lavande, različka ili sok od 1 limuna na 1 litar vode, malo soka od breze ili 1 kašiku čaja od cveta arnike pomešati sa vodom; sdezinfikuje i uništava parazite

 

Mokrenje

... ispuštanje urina, posebno noću. Uzroci mogu biti kako organske tako i psihičke prirode. Kod dece se o mokrenju može govoriti tek kada napune 5 godina. Bolest se može javiti i kod starih ili pnih osoba.

Unutrašnja terapija:

Sledeća tekuća sredstva se ne smeju uzimati posle 18 sati:

  • čaj od gujinog lista: 30 g sušenog korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta; 2 šolje dnevno

  • čaj od vreska: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, kuvati dok ne ispari 1/4 vode; dobivena količina dovoljna je za 2 dana

  • čaj od zimzelenog divljeg šimšira: 25 g mladih, sušenih listova na 1 litar vode, kuvati dok ne ispari polovina tečnosti; dobivena količina dovoljna je za 2 dana

  • čaj od bobičaste bogorodične trave i jastrebove trave: po 20 g od svake biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno

Za večeru umesto hleba:

  • kolač od koprive: zamesiti testo od ražanog ili pšeničnog brašna sa čajem od koprive umesto vode

 

Menstruacija

... mesečno krvarenje kod žena koje počinje u pubertetu. Menstruacija u proseku traje 4-6 dana i po pravilu se javlja u razmaku od 28 dana mada ovi intervali mogu biti i duži ili kraći. U prelaznim godinama menstruacija se najpre javlja neredovno, dok konačno potpuno ne izostane. Tipične smetnje pri menstruaciji su neredovna, prejaka ili preslaba krvarenja. Osim toga menstruacija može biti propraćena bolovima i opštom slabošću. U daljem tekstu se navode one biljke koje se mogu koristiti kod raznih vrsta menstrualnih tegoba, kao i sredstva.

Prejako krvarenje: kiselac

Preslabo krvarenje: obični tetrljan, obična komonika, grčica, srcopuc, medenika, obični pazdren, pravi kim, selen, divlja mrkva, neven, tamjanika, obična hajdučica, bela mrtva kopriva, prava majčina dušica, pelen, kudravac (močvarni ili šumski)

Bolne menstruacije: majoran, božje drvce, malina, prava kamilica, rimska kamilica, peršun, obični bobut, pelen

Izostanak menstruacije (iako su je simptomi najavljivali): obična komonika, kozlac

Nedelju dana pre menstruacije treba piti po 2 šolje ovih sredstava na dan:

  • čaj od običnog tetrljana: 20 g sušene biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od obične komonike: 30 g vrhova mladice u cvetu i sušenih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od majorana: 10 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od božjeg drvceta: 5 g sušenih listova na 1 litar vrele vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od kozlaca: 50 g sušene biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od grčice: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od srcopuca: 30 cvetova i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 ,minuta

  • čaj od maline: 40 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od rusomače: 2 kafene kašike biljke na 1 šolju vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od medenike: 50 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od prave kamilice: 5 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od rimske kamilice: 20 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od običnog pazdrena: 50 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od kima: 15 g zrna na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od selena: 25 g semena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od srdačice: 30 g listova na 1 litar vrele vode

  • čaj od divlje mrkve: 15 g semena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od tamjanike: 15 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • sok od svežeg peršuna: svakodnevno po 100 ml

  • čaj od nevena: 30 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od kiselca: 30 g korena i kore na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od obične hajdučice: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od običnog bobuta: 15 g kore na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od bele mrtve koprive: 20 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave majčine dušice: 20 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od pelena: 5 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj poljske mečje šape: 20 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od kudravca: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

 

Migrena

... intezivna glavobolja koja najčešće zahvata samo jednu polovinu glave. Javlja se u obliku napada i može biti popraćena povraćanjem.

Unutrašnja terapija:

Popiti 1 šolju i ako je moguće odmoriti se u zamračenoj prostoriji:

  • čaj od običnog virka: 40 g na 1 litar vode, kuvati 20 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od selena: 30 g semena na 1 litar vrele vode, osatviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divlje nane: 20 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od hristovog cveta: 20 g cvetova na 1 litar vrele vode, otaviti da odstoji 15 minuta

 

Nervna kriza

... stadijum nekontrolisanih emocija, često praćen drhtanjem ili ukrućivanjem zglobova. Najčešće završava neobuzdanim jecanjem.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od rimske kamilice: 30 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; popiti 1 šolju veoma vrućeg čaja

 

Nervoza

... povećana razdražljivost, nemir i osetljivost sigurni su znaci nervoze, a mogu čak biti i predhodnici neuralgije.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevna terapija:

  • čaj od crne koprive: 40 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od hmelja: 30 g šišarki na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od zelene salate: 500 g listova na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, rashladiti i procediti; piti zaslađen čaj

  • čaj od bele vrbe: 40 g listova i maca na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • mešani čaj od 50 g korena lekovitog odoljena i 40 g narandžinog cveta: dobro izmešati i naliti 30 g mešavine sa 1 litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta, procediti i odmah popiti

Za suzbijanje grčeva i umirenje živaca:

Po 2 šolje dnevno:

  • čaj od iđirota: 10 g korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od lazarkinje: 40 g sušenih cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od belog gloga: 30 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od bosiljka: 40 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od bulke: 20 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta

  • čaj od baštenskog majorana: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divljeg sleza: 40 g cvetova i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta

  • čaj od ruzmarina: 20 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta

  • čaj od suncokreta: 20 g praha od sušenih zrna na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, rashladiti pa procediti

  • jesti kajsije, pšenicu i jabuke

Spoljna terapija:

  • kupke sa pravom lavandom: 200 g biljke na 3 litra vrele vode, procediti uz pasiranje delova biljke, dobivenu tečnost sipati u kadu punu tople vode

 

Neuralgija

... intezivni živčani bol.

Spoljna terapija:

Na bolna mesta utrljati jedno od sledećih sredstava:

  • obična bela loza u alkoholu: 10 g svežih listova ostaviti da odstoje 2 dana u 100 ml  60-procentnog alkohola, procediti

  • ulje od prave ili rimske kamilice: 80 g cvetova na 1 litar maslinovog ulja, držati 3 sata u vodi, zatim propasirati i procediti

  • crvena paprika (španski biber) u alkoholu: 5 paprika ostaviti da odstoje 2 dana u 100 ml  60-procentnog alkohola, zatim procediti

Na bolno mesto staviti oblogu natopljenu u:

  • čaj od jasena: 50 g listova na 1 litar vode, kuvati 20 minuta

  • čaj od pravog kokotca: 200 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 5 minuta; koristiti hladan čaj

  • napuniti malo jastuče hmeljovim šišarkama, zagrejati na peći i staviti na bolno mesto

Kod neuralgije lica izazvane hladnoćom.

  • parenje jakim čajem od nane: 50 g na 1 litar vrele vode; lice izložiti pari

  • kašasta obloga od kuvanih listova divizme sa malim cvetom

  • kašasta obloga od cvetova i listova majorana, kuvanih u malo crnog vina

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od listova narandže: 10 g na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od hristovog cveća: 50 g sušenih cvetova i listova na 1 litar vrele vode; ne spremati više od jedne šolje, popiti vruć čaj

 

Opekotine

... povreda tkiva, izazvana toplotom, koja može biti površinska ili duboka. Težina zavisi od veličine opečene površine kože kao i od stepena opekotine. Razlikujemo 3 stepena opekotine. Kod opekotina 1. stepena javlja se crvenilo na površini kože i bol. Površinski sloj kože može se skinutu i privremeno dobiti smeđu boju. Kod opekotina 2. stepena stvaraju se plikovi, ispunjeni tečnošću. Sloj kože ispod plikova je jako crven i vlaži kada plikovi puknu. Kod opekotina 3. stepena dolazi do ugljenisanja povređene površine kože, koja dobija crnu boju. Opekotine 2. i 3. stepena mogu izazvati visoku temperaturu, ubrzati puls i šok. Opekotine 3. stepena mogu čak dovesti do smrti. Opekotine su veoma osetljive na infekcije. Zbog toga sve dole navedene biljke pre upotrebe treba dobro oprati. Osim toga se smeju koristiti samo one biljke čiji su identitet i poreklo poznati. Biljke se mogu koristiti samo kod opekotina 1. i 2. stepena.

Spoljna terapija:

Staviti na opekotinu:

  • kašastu oblogu od: listova pitome lobode, kuvanih u maslinovom ulju; ljuštene, sirove divlje ili pitome mrkve; svežih, zgnječenih listova kupusa; sveže tikve; sirovog običnog gaveza; listova spanaća, kuvanih u maslinovom ulju, pa pasiranih; mlevene boranije; svežih, zgnječenih listova prave čuvarkuće; svežih listova bršljana; sveže, pasirane lubenice; sirovog krompira; seckanih, svežih listova nevena

 

Pamćenje

... omogućava da događaje iz prošlosti zadržimo u svesti. Slabo pamćenje može imati uzroke. Najčešći uzrok je starost.

Unutrašnja terapija:

Tokom 3 meseca 10 dana svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od matičnjaka: 30 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti

  • čaj od ruzmarina: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti

 

Pluća i disanje

... neke biljke imaju izvanredno dejstvo na obolenja disajnih puteva. Sredstva navedena u daljem tekstu, koja veoma efikasno suzbijaju nadimanje pluća, bronhitis, astmu i kašalj, delimično otklanjaju teškoće pri disanju koje prate većinu obolenja pluća.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno po 2 šolje:

  • čaj od belog luka: 1/2 češnja, isečenog na sitne komade, kuvati 15 minuta u 1/4 litre mleka, zatim procediti i zasladiti

  • čaj od šparoga: 40 g korena na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od bukve: 20 g sušene kore na 1 litar vode, kuvati 20 minuta

  • čaj od prave lavande: 50 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od običnog tetrljana: 20 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, kuvati 2 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od matičnjaka: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od bobičaste bogorodične trave: 20 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divizme sa malim cvetom: 40 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta

  • čaj od luka: 1 glavicu iseći na kriške, kuvati u 1/4 litre mleka, procediti i zasladiti

Spoljna terapija:

  • na grudni koš i leđe staviti obloge od crnog senfa u prahu

  • tečnost za masažu grudnog koša: 10 g španskog bibera ostaviti da odstoji 48 sati u 60 ml 33-procentnog alkohola, procediti

 

Prebijenost

... bolni zamor mišića koji može biti posledica jakog fizičkog napora ili znak neke infektivne bolesti (na primer gripa).

Spoljna i unutrašnja terapija:

  • masirati se jednom polovinom limuna

  • čaj od crne topole: 20 g suve mladice na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta; po 3 šolje na dan

  • bolna mesta masirati čajem od crne topole: 100 g suve, rendane mladice ostaviti da odstoji mesec dana u 1 litri brendija. Delove biljke ne treba vaditi iz ovog sredstva

 

Reumatizam

... postoji preko 100 različitih oblika akutnog, hroničnog ili degenerativnog reumatizma. Najbolniji oblik je degenerativni reumatizam. Ova bolest može izazvati ukočenost i deformaciju zglobova, tako da je svaki pokret propraćen veoma jakim bolovima. Reumatske pojave moraju se svakodnevno suzbijati da bi se sprečilo njihovo širenje.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od bobičaste paprati: 10 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 2 minuta; po 2 šolje dnevno

Kao dodatak jelima:

  • sveži ili kuvani beli luk, sveži sok od limuna, kuvana tikva

  • tronedeljna terapija: svakodnevno po 50 ml soka od celera, 50 ml soka baštenske boranije, 200 ml soka od kruške ili 300 ml soka od paradajza

  • osmodnevna terapija: svakodnevno po 10 ml soka od trešanja ili 150 ml soka od ribizle

Kod napada bola:

  • po 1 malu čašicu posle obroka: vino od trave protiv glista: 60 g vrhova mladice u cvetu ostaviti da odstoji 8 dana u 1 litri sladunjavog vina (port malaga)

  • tokom 3 nedelje po 3 šolje dnevno: čaj od jedne od sledećih biljaka; na 1 litar vode, ostaviti da odstoji 10 minuta: 30 g listova bele breze; 50 g ribizlinog grma; 10 g sušenog dan i noć, bez korena; 50 g sušene kore od jabuke u prahu; 25 g cvetova prave jaglike; 20 g cvetova zimske lipe

  • tokom 10 dana po 2 šolje dnevno: čaj od jedne od sledećih biljaka na 1 litar vode, kuvati 10 minuta i ostaviti 5 minuta da odstoji (ako nije nevedeno drugačije): 30 g cele biljke brusnice, 20 g celog različka, bez korena; 30 g jasenovih listova; 30 g listova zelenike; 30 kukuruzovih žigova; 40 g listova velike koprive; 40 g korena maslačka; 20 kore od bele vrbe

Spoljna terapija:

Staviti na bolni zglob:

  • veoma gustu kašu od listova velikog čička, kuvanih u vodi, listova kupusa, sirovih režnjeva luka, sušenog naparenog močvarnog kopitca, zagrejane poljske majčine dušice, prave majčine dušice ili kuvane ljutovnice

  • obloga od crnog senfa u prahu ili rena

  • obolelu ruku ili nogu staviti u jastuče, napunjeno svežim listovima bele breze

Bolesni zglob umočiti u:

  • kupku od vreska: 150 g na 1 litar vode

  • kupku od 30 g ruzmarina i 20 g crne zove, kuvanih sa jednom šakom morske soli

  • kupka: po 30 g vreska, žutilovke i prave lavande, ostaviti da odstoji nekoliko sati, pa sipati u kadu

  • kupka od navale ili iglica i šišarki šumskog bora

Komprese:

  • čaj od bršljana: 60 g listova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od plavuna: 60 g korena kuvati 5 minuta u 1 litri vode

Bolni zglob izmasirati sredstvom, koje se može uvek držati u rezervi:

  • ulje od vreska: 100 g seckanih vrhova mladice u cvetu ostaviti da odstoji 8 dana u 1/2 litre maslinovog ulja, svakodnevno izmešati, zatim procediti

  • ulje od lavande: 40 g cvetova držati 3 dana u 1 litri maslinovog ulja na suncu, zatim procediti

  • lorberovo ulje: 50 g suvog lorberovog lista ostaviti da odstoji 24 sata u 50 ml 70-procentnog alkohola, u zatvorenom sudu, dodati 1/2 litre maslinovog ulja, 5-6 sati grejati na pari ali ne dozvoliti da provri, zatim procediti i sipati u boce

  • ulje od jorgovana ili pasjakovine: 300 g svežh cvetova i listova držati mesec dana na suncu, u maslinovom ulju

  • spavati na dušeku, punjenom suvom navalom ili listovima crne zove

 

Rane

... postoji čitav niz biljaka koje suzbijaju infekciju, zaustavljaju krvarenje i stimulišu zarastanje i lečenje rane. Biljna sredstva, navedena u daljem tekstu, koriste se samo za površinske rane kao što su posekotine ili dublje ogrebotine. Svaku dublju, otvorenu ili nečistu ranu mora lečiti lekar.

Spoljna terapija:

Ranu oprati čajem, koji je kuvan 10 minuta u 1 litri vode:

  • obični petrovac: 80 g listova i vrhova mladice u cvetu

  • crna jova: 30 g kore

  • božje drvce: 20 g listova i vrhova mladice u cvetu (vodu posoliti)

  • gujin lisac: 30 g korena

  • jabučina: 80 g korena

  • bela breza: 60 g listova

  • blaženi čkalj: 50 g listova

  • mušmula: 80 g mušmula, očišćenih od koštica i peteljki

Ranu oprati čajem, za koji se biljka ostavi da odstoji 10 minuta u 1 litri vode:

  • pelen: 10 g listova i vrhova mladice u cvetu

  • šipak: 50 g listova

  • prava lavanda: 60 g vrhova mladice u cvetu

  • leskovina: 25 g listova

  • prava majčina dušica: 20 g biljke

Staviti na ranu:

  • sirove tucane listove hajdučice; krnjavice; malog crnjeva; pravog celera; prave kitice; vodenog majorana; šumskih jagoda; prave čuvarkuće; oraha; bokvice; rusomače

  • u vodi kuvane listove od: velikog čička; ranilista; belog luka

  • sveže seckane cvetove prave kamilice ili nevena

  • ljuske belog luka i luka, na ranu staviti unutrašnju stranu

  • mrkvu

  • sveži sok od limuna

  • sok od belog luka ili luka pomešan sa vrelom vodom

Neka sredstva se mogu spremiti i čuvati u zatvorenim bocama:

  • čaj od latica belog ljiljana: ostaviti da odstoji 6 sati u brendiju;latice staviti na ranu

  • ulje od bobičaste bogorodične trave: 500 g svežih vrhova mladice u cvetu ostaviti da odstoji 10 dana u zatvorenoj tegli od 1 litre samaslinovim uljem; držati na suncu

  • obloga od svežeg, pasiranog bršljana

 

Rast

... povećanje raznih delova organizma do koga dolazi u različitim periodima. Jedan od najvažnijih perioda rasta je pubertet kod omladine.

Unutrašnja terapija:

Za stimulisanje rasta:

  • po želji jesti: slatki badem, kuvanu blitvu, svežu ili kuvanu mrkvu, višnje, sveži ili kuvani spanać, smokve, orahe, narandže

  • glavne obroke obogaćivati sa: setvenim ovsem (pahuljice, kaša), pšenicom (brašno, zrno), ječmom u svim oblicima (kaša, pahuljice, slad), pravom heljdom (kao povrće ili u pecivu), sojom (zrno, brašno)

  • salati dodati jednu šaku seckanog svežeg peršuna

  • kao okrepljujući napitak: čaj od crnog gloga: 50 g na 1 litar vode, kuvati 5 minuta

 

Srce

... bolesti srca mogu imati razne uzroke. Kod svih je potrebno da lekar postavi tačnu dijagnozu i leči pacijenta. Biljke na razne načine mogu rasteretiti srce, ali ni u kom slučaju ne mogu zameniti lekara.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od belog gloga: 15 g sušenog cveta na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti tokom 20 dana po 2 šolje dnevno

  • čaj od običnog tetrljana: 15 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta; po 3 šolje dnevno, pre obroka

  • umesto kafe koristiti prženi ječam

  • čaj od ječmenog slada: 10 g na 1 šolju vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • jesti mnogo belog luka i neljuštenih jabuka

 

Starenje

... ako se redovno koriste u ishrani, biljke donekle mogu usporiti proces starenja, ali ga nikako ne mogu zaustaviti.

Unutrašnja terapija:

  • treba jesti mnogo svežih plodova, zelenog povrća i žitarica. Sve te biljke , a posebno kajsije, ovas, mrkvica, smokva, narandža i grožđe imaju veoma dobro dejstvo

  • sok od vučjeg trna: zrele plodove ubrati u oktobru, izgnječiti, sok ocediti, dodati šećera (1/2 težine plodova), kuvati 20 minuta, čuvati u hermetički zatvorenoj tegli

  • često piti čaj od jasena: 40 g suvog lišća na 1 litar vrele vode

  • svakodnevno uzimati prah slatkog mehurovitog okreka: 2 puta po 1 g sa 1 supenom kašikom meda

 

Strah

... stanje velike uznemirenosti i brige propraćeno fiziološkim smetnjama, kao što su stezanje stomaka i grla, teskoba, nedostatak vazduha, ubrzani puls i ubrzano disanje.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od belog gloga: 50 g cvetova na 1 litar vrele vode, dodati 1 šljivu, ostaviti da odstoji 15 minuta; mesec dana piti 3šolje dnevno, 1 šolju pre spavanja

  • čaj od šipka: 30 g svežeg ili sušenog, seckanog ploda divlje ruže na 1 litar vode, natopiti 1 sat u hladnoj vodi, zatim zagrejati do ključanja, kuvati 3 minuta i ostaviti da odstoji 15 minuta; piti 1 litar dnevno

  • čaj od običnog majorana: 50 g suvih cvetova i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti 3 šolje dnevno, 1 pre spavanja

  • čaj od lekovitog odoljena: 100 g svežeg korena na 1 litar hladne vode; piti svakodnevno 2 male šolje

  • čaj od prave majčine dušice: 1 osušena grančica na 1 šolju jako vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 3 šolje posle obroka, nikako pre jela

Vina koja se mogu pripremati ranije; uzima se puna čašica za liker pre 2 glavna obroka:

  • vino od matičnjaka: 20 g listova i cvetova na 1 litar belog vina, prokuvati pa rashladiti i procediti

  • bagremovo vino: 20 g sušenih cvetova na 1 litar vrelog crnog vina, ostaviti da odstoji 15 minuta

 

Stopalo

... čarape, sokne i cipele od sintetike izazivaju razne tegobe, kao što su gljivice, koje vole vlažnu okolinu. Moderne cipele, koje ne odgovaraju prirodnom obliku stopala, dovode do deformacije prstiju, do urastanja prstiju, ravnih tabana i do smetnji u cirkulaciji krvi. Neke biljke mogu ublažiti ove bolne tegobe.

Spoljne tegobe:

Umorna i otečena stopala:

  • kupka sa običnom komonikom: 100 g biljke kuvati 15 minuta u 3 litre vode, zatim naliti u lavor i rashladiti, ne procediti; 5 minuta pokretati stopala u tome

  • komprese od paprati: sveži koren, isečen na komade, kuvati 15 minuta u 1 litri sirćeta, zatim procediti; komprese namočiti u hladnu tečnost

Hladna stopala:

  • posuti sokne sa unutrašnje strane senfovim prahom

  • kupka sa 100 g senfovog praha koji se napuni u lanenu vrećicu i potopi u lavor sa toplom vodom

Vlažna i znojava stopala:

  • sokne sa unutrašnje strane posuti prahom vretenike ili prave žalfije

  • svakodnevno pre obuvanja sokni ili čarapa namazati tabane i prste tinkturom od vretenike: 100 g biljke da odstoji 3 nedelje u 95-procentnom alkoholu; čuvati u dobro zatvorenim bocama

  • kupka od podbelja: 100 g sušenih listova na 1 litar vode, kuvati 10 minuta pa procediti

Bolna stopala:

  • kupka od bele vrbe: 60 g sušene kore na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta, dodati 2 litre vrele vode i držati stopala u tome 10 minuta

 

Šum u ušima

... osećanje šumova u ušima bez spoljnog uzroka. Ovi se šumovi javljaju kao mrmljanje, sviranje, zvonjava, itd.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od crne koprive: 40 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po 2 šolje na dan

  • čaj od šumskog ili močvarnog kudravca: 50 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 3 šolje dnevno

  • čaj od matičnjaka: 60 g sušenih cvetova i stabljika na 1 litar vrele vode, dobro izmešati, poklopiti, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti; po 3 šolje na dan posle obroka

  • čaj od limunovog drveta: 30 g listova na 1 litar vrele vode; 1 šolja posle večere

Spoljna terapija:

  • iscediti sok jednog limuna i njime namočiti mali komad tkanine, pa ga ugurati u uho

  • pečena prosena zrna pomešati sa istom količinom soli, mešavinom napuniti malu vrećicu i postaviti je na uho

 

Trovanje

... nastaje usled uvođenja otrovne materije u organizam. Odmah se mora pozvati lekar, apotekar ili hitna pomoć. U međuvremenu nikako ne davati mleko i ne izazivati povraćanja, ako primljeni otrov nagriza. Ako bolesnik povraća treba voditi računa da se pri tome ne uguši.

Unutrašnja terapija:

Za izazivanje povraćanja:

  • čaj od goruna: 60 g kore na 1 litar vode, kuvati 10 minuta, procediti; 1/2 litre pomešati sa lupanim belancetom od 2 jajeta i popiti

  • čaj od ljubičice: 15 zgnječenih korena na 250 ml vrele vode; raspodeliti na 2 porcije i popiti

Ako je otrov neka kiselina:

  • dok ne stigne lekar treba sačuvati ono što je bolesnik povratio, stolicu i ako je moguće ostatak otrovne materije, koju je bolesnik pojeo ili popio. Bolesnik se ni u kom slučaju ne sme sam lečiti. Čak i ako nastupi poboljšanje, može doći do smrtonosnih komplikacija ako otrov stigne u jetru ili bubrege. Lekar može isprati želudac; osim toga on raspolaže neophodnim aparatima i protivotrovima

 

Uganuće

... bolno istezanje zglobnih veza, koje dovodi do lakšeg ili težeg oštećenja zgloba. Uganuće je uvek bolno.

Spoljna terapija:

Uganuto mesto blago natrljati sa:

  • uljem od bobičaste bogorodične trave: 200 g vrhova mladice u cvetu kuvati 3 sata u 1/2 litre maslinovog ulja, rashladiti i procediti; čuvati u dobro zatvorenoj boci na tamnom mestu

Namazati na maramu pa staviti na bolno mesto:

  • kašasta obloga od običnog petrovca: kuvati u sirćetu, dodati malo mekinja

  • kašasta obloga od rendanog svežeg gavezovog korena; naliti maslinovim uljem

  • kašasta obloga od 50 g suvog burjanovog lista: kuvati 2 sata na tihoj vatri u 100 ml maslinovog ulja

Na zglobove staviti komprese, natopljene u:

  • tinkturu od ruzmarina i prave žalfije: ostaviti da odstoji 2 nedelje 1/2 litre alkohola

  • izgnječiti sveže listove krasuljka ili podbelja, komprese natopiti sokom ovih biljaka

 

Umor

... stanje jednog organa ili celog organizma koje se javlja kao subjektivno osećanje umora. Umor može čak dostići stepen iscrpljenosti

Spoljna terapija:

Kupka za opuštanje:

  • slatka alga: 25 g sušene, zgnječene biljke na 1 litar vrele vode, sipati u kadu punu vode

Unutrašnja terapija:

  • vino od divlje mirođije: 30 g zrna ostaviti da odstoji 2 nedelje u 1 litri dobrog crnog vina, zatim procediti; po 2 male čašice na dan

  • sok od šljive kao aperitiv pre 2 glavna obroka

  • jesti ren

  • čaj od rena: 30 g svežeg rena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta; po 1 šolju uz svaki obrok

  • čaj od korijandera: 40 g plodova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po 1 šolja posle svakog obroka

 

Uho

... neke biljke ublažavaju bolove u uhu (naročito potkožni čir, apces). Najčešći uzrok jakih bolova je, međutim, upala srednjeg uha, koja se mora podvrći stručnom lečenju.

Spoljna terapija:

Za suzbijanje bola:

  • u spoljni ušni kanal staviti komad gaze natopljen u sok od limuna

  • na bolno uho staviti kašastu oblogu od: vrhova mladice i listova močvarnog spomenka u cvetu, kuvati u malo vode; ili seckanu ljutovnicu kuvati u malo mleka

  • kapnuti u spoljni ušni kanal 3 kapi ulja od belog ljiljana: 100 g latica držati u maslinovom ulju, u zatvorenoj boci, na tamnom mestu, ne cediti

Za oslobađanje zapušenih ušiju:

  • 20 kapi mlakog maslinovog ulja kapnuti u uho, posle 5 minuta leći na zapušeno uho da bi ulje moglo da iscuri napolje

Za izbacivanje insekta iz uha:

  • kapnuti nekoliko kapi maslinovog ulja u uho, glavu okretati tamo amo, da bi insekt mogao da izađe

 

Upala vena

... zapaljennje zida vene. Kod ovog teškog oboljenja mogu nastupiti komplikacije, stoga je neophodno da se konsultuje lekar. Biljke, navedene u daljnem tekstu, treba koristiti samo uz tekuće lečenje; posebno su efikasne za ublažavanje posledica bolesti.

Unutrašnja terapija:

  • čaj od kostrike: 40 g korena na 1 litar vrele vode, kuvati 3 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta; popiti tokom dana

  • čaj od leskovine: 10 g sušenih listova na 1/2 litre vode, kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji 5 minuta, zatim procediti; popiti tokom dana nekoliko puta po 1/2 šolje

  • čaj od crvene vinove loze: 50 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po 1 šolju posle 2 glavna obroka

 

Upala ždrela

... često obuhvata i nosnu duplju o može dovesti do upale sluzokože nosa i ždrela.

Spoljna terapija:

Dnevno 4 puta ispirati grlo jednom od sledećih, pažljivo proceđenih tečnosti; količina biljke data ja za 1 litar tečnosti, dobivena količina odgovara jednodnevnoj dozi:

  • čaj od pitomog kestena: 40 g suvih listova, ostaviti da odstoji 15 minuta

  • čaj od vidca: 40 g biljke, kuvati 10 minuta

  • čaj od divljeg sleza: 40 g cvetova, ostaviti da odstoji 10 minuta; koristiti veoma vruć čaj

Unutrašnja terapija:

Jednu šolju pre spavanja:

  • čaj od lazarkinje: 30 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od belog gloga: 30 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od ovsanog sena: 30 g na 1 litar vode, kuvati 5 minuta

  • čaj od bosiljka: 20 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od bulke: 15 g cvetova na 1 litar vrele vode

  • čaj od hmelja: 30 g šišarki na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, zatim rashladiti pa procediti

  • čaj od lorbera: 15 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od matičnjaka: 30 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od divizme sa malim cvetom: 25 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od ruzmarina: 20 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • skuvati 1 glavicu zelene salate u vodi; pre spavanja pojesti 2 lista sa 2 kašičice meda

Spoljna terapija:

  • pre spavanja okupati se u vodi, kojoj se dodaje koncentrat sledećih biljaka: lazarkinje, belog gloga, crne koprive, bulke, otrovne lođike, običnog zvezdana, pravog kokotca, cvetova slatke narandže, hristovog cveća, zimske lipe, lekovitog odoljena

Vrtoglavica

... neprijatno osećanje kao da se sopstveno telo i predmeti u okolini okreću oko nas. Ukoliko se ovakvi napadi javljaju češće, mora se konsultovati lekar.

Unutrašnja terapija:

  • vodica od matičnjaka: 50 g matičnjaka u cvetu i 20 g glavice karanfilića, 10 g rendanog oraščića i 10 g limunove kore (smo ako nije prskana hemijskim sredstvima), ostaviti da odstoji 2 nedelje u 1 litri brendija, često izmešati, propasirati i procediti, čuvati u zatvorenim bocama; uzimati po 1 kafenu kašičicu

  • čaj od medenike: 50 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od nane: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • vino od zimzelena: 100 g listova ostaviti da odstoji 12 dana u 1 litri sladunjavog vina (port, malaga), procediti; po 1 mala čašica na dan.

 

Varenje

... transformacija pripremljene hrane u organima za varenje, koje je dovode u oblik pristupačan organizmu. Probavne smetnje mogu biti posledica slabog funkcionisanja određenih organa, odnosno žlezda. Sledeća biljna sredstva ublažavaju posledice probavnih smetnji, kao što su bolovi, nedostatak apetita ili podrigivanje.

Unutrašnja terapija:

Po 1 šolja posle 2 glavna obroka:

  • čaj od iđirota: 8 g sušenog korena na 1 litar vrele vode

  • čaj od poljske mečje šape: 15 g korena na 1 litar vrele vode; ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od korijandera: 40 g zrna na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od kima: 30 g zrna na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od hmelja: 15 g suvih šišarki u cvetu na 1 litar vode, kuvati 2 minuta, procediti i odmah popiti

  • čaj od lorbera: 30 g svežih ili suvih listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

Po 1 šolja pre 2 glavna obroka:

  • čaj od blaženog čkalja: 40 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave trave od goljačine: 50 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od grčice

 

Upala očnih kapaka

... zapaljenje ruba kapka koje može zahvatiti i kožu, vežnjaču, žlezde i trepavice.

Spoljna terapija:

Pripremljena sredstva pažljivo filtrirati; kapke više puta na dan ispirati sa:

  • čaj od vidca: 50 g sušene biljke na 1 litar vode, kuvati 10 minuta

  • čaj od pravog kokotca: 100 g suvih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vode, kuvati, rashladiti pa filtrirati i popiti tokom dana

 

Zatvor

... smetnja u funkciji creva, koja može imati razne uzroke. Lekovite biljke koje imaju efikasno dejstvo protiv zatvora dele se u 2 grupe. U prvu grupu spadaju biljke koje sadrže sluz i imaju mehaničko dejstvo, a u drugu one koje pročišćavaju zahvaljujući svojim hemijskim sastijcima. Najčešće se koriste sledeće biljke: vodopija, bojanka, bobičasta paprat, slatki koren. Na osnovu sopstvenog iskustva izabraćete biljku, koja će imati najbolji efekat u vašem slučaju. Preporučuje se da ni jednu od ovih biljaka ne koristite godinu dana ili duže.

Domaća sredstva:

Ulja, koja se uzimaju u akutnim slučajevima ujutru:

  • maslinovo ulje sa nekoliko kapi limunovog oka; 1 supena kašika svako jutro na gladan stomak

  • ulje od slatkog badema: 3 supene kašike; deci i starijim ljudima dati samo 1 supenu kašiku

  • ricinusovo ulje (veoma je korisno i pored svog neprijatnog ukusa); 1 supena kašika za odrasle; 1 kafena kašičica za decu

Jelovnik obogaćivati sa:

  • povrće: plavi patlidžan, blitva, mrkva, kiseljak, spanać, luk ili zimski luk, beli luk, krompir ili paradajz

  • salatama dodati neku vrstu bokvice

  • salata od vodopije, žutog smilja, maslačka

  • sveži plodovi. višnja, crvena ribizla, ogrozd, trešnja, narandža, breskva, jabuka, šljiva, grožđe

  • ujutru na gladan stomak pojesti kompot od smokava ili tikvica

Priprema biljnih sredstava:

  • čaj od vodenog majorana: 30 g seckanog suvog korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta i ostaviti da odstoji 15 minuta, po 1 šolju pre 2 glavna obroka

  • čaj od maline: 20 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno

  • sok od jasena: 2 ml pomešati sa jednom kafenom kašikom marmelade; ujutru na gladan stomak

  • čaj od burjana: 80 g sušenih plodova na 1 litar vode, kuvati 3 minuta, procediti; po 1/2 šolje ujutru na gladan stomak i uveče pre spavanja

  • čaj od bobičaste paprati: 30 g na 1 litar vode, prokuvati, pa ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti; dobivena količina dovoljna je za 2 dana; piti u čašama

  • čaj od majske ruže: 50 g suvih latica na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 šolje dnevno

  • čaj od raži: 30 g zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta; 2 šolje dnevno

  • čaj od ladoleža: 5 g biljke na 1 litar vode, kuvati 2 minuita i ostaviti da odstoji 10 minuta; 2 puta na dan

 

Zubi

... biljke se mogu koristiti kako za svakodnevnu negu zuba, tako i za sprečavanje karijesa. Neke biljke čak privremeno mogu ublažiti zubobolju, ali ne mogu zameniti zubara.

Za suzbijanje karijesa:

  • grickati sveže listove lučca

  • čistiti zube prahom od vretenike

  • terapija  sa vretenikom: 1 g praha suve biljke pomešati sa 1/2 kašike meda; tokom 3 meseca u godinu 3 nedelje po 2 puta dnevno

Za čišćenje i belenje zuba:

  • zube čistiti sa prahom od onajzovih zrna pomešanih sa istom količinom uglja od crne topole

  • zube trljati čistim sokom od limuna ili kriškom limuna; 1 puta nedeljno

Protiv zubnog kamenca:

  • zgnječiti jednu jagodu na četkici za zube i njome oprati zube

Za ublažavanje zubobolje:

  • grickati 1 sveži list prave kamilice, divljeg sleza, prave trave od poljačine ili raširene viljošice

  • voda za ispiranje usta: po 20 g majorana, ruzmarina, prave majčine dušice ostaviti da odstoji 15 dana u 1 litri 90-procentnog alkohola, procediti i čuvati u zatvorenim bocama

 

Želudac

... jedno od najbolnijih stomačnih obolenja je gastritis, koji može biti znak za čir na želucu. Međutim, grčevi, gutanje vazduha i smetnje u probavi mogu biti i znaci drugih bolesti. Tačnu dijagnozu može postaviti samo lekar.

Unutrašnja terapija:

Među životne namirnice, koje dobro utiču na želudac, spadaju mrkva, slatke narandže, ječam, krompir i jabuke.

Opuštenost želuca (svakodnevno po 2 šolje):

  • čaj od pravog omana: 15 g sušenog korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • vino od mirišljavca: 20 g cele sušene biljke ostaviti da odstoji 8 dana u 1 litri dobrog crnog vina, procediti; piti pre ili posle jela

  • čaj od gorke metvice: 50 g sušenih vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti između obroka

  • čaj od mišjakinje: 25 g sveže ili sušene biljke u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta; piti pre obroka

  • čaj od prave ili poljske majčine dušice: 20 g sušene biljke na 1 litar vrele vode, kuvati nekoliko sekundi, pa ostaviti da odstoji 10 minuta; piti između obroka

Grčevi i grčeviti bolovi u želucu:

  • čaj od bosiljka: 20 g biljke na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 15 minuta; piti posle obroka

  • čaj od majorana: 30 g vrhova mladice u cvetu i listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti između obroka

  • vino od majorana: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar dobrog crnog vina, ostaviti da odstoji nedelju dana, procediti; po jedna mala čašica uz jelo

  • čaj od bagrema: 30 g cvetova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; piti pre obroka

Bolni čirevi:

  • 150 g korena običnog gaveza na 1 litar vode, zagrejati skoro do ključanja, ostaviti da odstoji preko noći, pa procediti; dobivena količina dovoljna je za 24 sata

  • čaj od matičnjaka: 50 g vrhova mladice u cvetu na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; po 1 šolja posle obroka

  • čaj od slatkog korena: 50 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji preko cele noći; dobivena količina dovoljna je za 1 dan

 

Žutica

... tipičan simptom žutice je žuta boja kože i sluzokože, nastala prodiranjem žučnih boja u krvotok. Žutilo kože može imati različite uzroke. Često se sprečava normalni tok žuči (kamen u žuči može prouzrokovati nagomilavanje), može se raditi i o oboljenju jetre. Neophodno je da lekar postavi dijagnozu.

Unutrašnja terapija:

Svakodnevno jesti 20 g zrelog i svežeg ljuskavca.

Svakodnevno po 2 šolje:

  • čaj od cikorije: 30 g korena na 1 litar vode, kuvati 2 minuta pa ostaviti da odstoji 2 minuta, procediti

Svakodnevno po 3 šolje:

  • čaj od krbuljice: 30 g sveže biljke na 1 litar vrele vode

  • čaj od kostrike: 20 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 50 minuta pa procediti

  • čaj od tulice: 30 g biljke na 1 litar vode, kuvati 2 minuta, pa ostaviti da odstoji 10 minuta

  • mešani čaj od 20 g cveta i lista krasuljka i 20 g lista i korena maslačka na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta

  • čaj od prave belonoge: 30 g lista na 1 litar vode, kuvati 5 minuta

 
HRAST LUZANJAK

   Hrast lu?njak je drvo, visine do 40 m, debljine do 2.5 m, a dosegne starost i do nekoliko stolje?a. Ima veliku kro?nju, mekanu tamnosivu koru, koja je na vr?nim granama glatka i crvenkastosme?a. Li??e je perasto, tamnozeleno i na kratkim petiljkama. Sa li??em se razvijaju ?utozeleni cvjetovi. Plod mu je ?ir, jajasti ora??i? s drvenom kapicom na kojoj je petiljka. Hrast lu?njak ve?inom raste po ravnicama, tvore?i ?itave ?ume. Iako postoji nekoliko vrsta hrastova, hrastu lu?njaku se pripisuje najve?a ljekovitost, i to ponajprije njegovoj kori i li??u.
   Mlada svje?a kora sadr?i hrastov tanin, galnu kiselinu, elagnu, floroglucinol, gumu, mast, smolu, pektinske tvari, ?e?er, kvercitin i gorki kvarcin. Ima jaka adstringentna (skupljaju?a) i antisepti?ka djelovanja, a koristi se ?ak i kao protuotrov te?kim metalima i alkaloidima. ?aj od mladog hrastovog li??a preporu?uje se rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima, te onima koji boluju od sr?anih bolesti. ?aj pripremljen sa vinom i medom ja?a srce, zaustavlja krvarenja iz ?eluca, crijeva, plu?a, maternice, hemeroida i fistula, te poma?e kod prehlade mokra?nog mjehura i povratne groznice. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, ote?enih vratnih ?lijezda i promuklosti. Njime se mogu ispirati i rane od le?anja (decubitus). Rakija u kojoj je namo?ena hrastova kora prirodan je lijek protiv bolesti jetre, kamenaca ?u?nog mjehura i bubrega, te protiv groznice. Kava pripremljena od pr?enog ?ira djelotvorna je kod malaksalosti, slabokrvnosti, nervoze, nesanice, kostobolje i rahitisa.


IMELA

   Imela je zimzeleni grm koji raste kao polunametnik na listopadnom drve?u i vo?kama. Njezine sisaljke prodiru u drvo odakle si?u hranjive sokove, iako je zahvaljuju?i vlastitom klorofilu i sun?evoj svjetlosti i sama sposobna da se prehranjuje prera?uju?i uglji?ni dioksid i vodu. Stabiljka je drvenasta, ?utozelene boje, a takva ostaje ?ak i kad ogole sve ostale biljke. Listovi sjede na stabiljci, nasuprotno postavljeni, ovalni, ?to podsje?a na u?i kuni?a. Iz stabiljke izlaze ?u?kasti cvjetovi.    Imela nosi dvije vrste cvjetova, mu?ke i ?enske, koje p?ele zbog peluda i nektara katkada posje?uju krajem zime. Plod je so?ni, bijeli bob, pun ljepljivog soka, s tvrdom sjemenkom u sredini. Od bobica imele stari su Rimljani izra?ivali ljepilo kojim su hvatali ptice selice koje su letjele preko Apeninskog poluotoka tra?e?i mjesto za odmor. Malo je biljaka kojima se u pro?losti pripisivalo toliko dobrih svojstava i simboli?kih zna?enja kao imeli. Stari Germani i Gali slavili su je kao svetu biljku. Hipokrat i Plinije smatrali su je djelotvornim lijekom protiv vrtoglavice, tumora i padavice. U srednjem vijeku Sv. Hildegarda preporu?ivala ju je protiv uloga i sr?anih bolesti. Poznati fitoterapeut, ?upnik Kneipp koristio ju je protiv krvarenja i smetnji krvo?ilnog sustava, te kod ?enskih tegoba. U Engleskoj i SAD-u jo? je i danas nezaobilazan bo?i?ni i novogodi?nji ukras.
   Imela sadr?i zelenu smolu, eteri?no ulje, masno ulje, gumu, vosak, flavonske heterozide i dr. Ne preporu?uje se vlastita priprema imele za lijek, jer je ona u prevelikim koli?inama otrovna. Naro?ito su opasne njezine bobice.
   Stru?no pripremljena u malim potencijama, najdragocjeniji je regulator krvnog tlaka. Svima koji pate od glavobolja, vrtoglavica, gr?eva, tjeskobe, sr?anih smetnji, napada angine pektoris, zadihanosti, uzrujanosti i sli?nog, pomo?i ?e ljekovito djelovanje imele. ?ak se i klini?ka slika arterioskleroze mo?e vidno popraviti pod njezinim djelovanjem. Imela ima diureti?ko djelovanje, pospje?uje mokrenje, pa je vrlo korisna u slu?ajevima zadr?avanja mokra?e, uloga, reume, mokra?nih kamenaca, bubre?nih tegoba i sl. Kao i u pro?losti, i danas se koristi protiv epilepsije, gr?eva, astme, svih vrsta krvarenja i izbacivanja krvi.
   Osim toga djelotvorna je i kod degenerativnih upalnih bolesti zglobova, skleroze, klimakterijskih tegoba, ?isti krv, poti?e rad gu?tera?e, te poma?e kod nesanice i ?umova u u?ima. Kako se imela nekad davno koristila u lije?enju tumora, taj na?in lije?enja ispituje i suvremena medicina. No, ono ?to je u potpunosti provjereno, je njena u?inkovitost kod problema s krvnim tlakom. U to se djelovanje i sami mo?ete uvjeriti kori?tenjem propolisno biljnih ekstrakata s imelom za umirenje tlaka, koji ?e na prirodan na?in balansirati va? krvni tlak.


JABUKA

   Stara izreka ka?e: "Jedna jabuka na dan- lije?nik iz ku?e van." Ovo ukusno i hranjivo vo?e prava je riznica vitamina, minerala i drugih vrijednih tvari koje se lako probavljaju.
   Ljekovitost jabuka poznata je od vremena starih Grka i Rimljana. U gr?koj mitologiji jabuka ima okus poput meda i lije?i sve bolesti. Koristili su za lije?enje gripa, vru?ice, bronhijalnih tegoba, letargija i slabokrvnosti, za od?epljenje nosa i di?nih organa, te za br?i oporavak nakon bolesti. Sve to kao da potvr?uje staru poslovicu:"Pojede? li jabuku prije po?inka, tvoj ?e lije?nik morati prositi ru?ak." Kuhane jabuke kori?tene su kao prirodni laksativ koji smiruje anksioznost i olak?ava mirniji san. Ribane sirove jabuke rabile su se kao oblog za ozlje?ene ili bolne o?i.
   Suvremena istra?ivanja otkrila su da jabuke sna?no djeluju protiv virusa. Taninska kiselina koju sadr?e sna?no je djelotvorna protiv virusa herpes simplexa. Drugi sastojci, poput polifenola imaju antikancerogene osobine, a pektin se ve?e uz toksi?ne metale, npr.?ivom i olovom, te ih izbacuje iz tijela. Tako su jabuke dobro naoru?ane da nas za?tite od nekih u?inaka one?i??enja okoli?a i od stara?kih bolesti.
   Jabuke odli?no djeluju na probavni sustav. Jabu?ne i vinske kiseline koje one sadr?e reguliraju kiselost ?eluca, te poma?u probavu bjelan?evina i masno?a. Izvrsne su za ?i??enje organizma od otrova jer poti?u rad jetre i mokrenje, te poma?u pri razgradnji mokra?ne kiseline. Zbog tih osobina korisne su kod tegoba s jetri i ?u?i, gastritisa, ?irova probavnih organa, gihta, zadr?avanja teku?ine, mokra?nih kamenaca i glavobolje. Jabuke poma?u sni?avanje kolesterola, ?e?era i previsokog krvnog tlaka. Jabu?ni ocat vjerojatno je najpoznatiji produkt jabuka, a kao i jabuke koristi se za ubla?avanje mnogih zdravstvenih tegoba. U njegovom sastavu nalaze se gotovo svi hranjivi sastojci kao i kod jabuka: vitamini, minerali, pektini, enzimi i biljna vlakna. Iako sadr?i ne?to manje minerala i vitamina, ipak ima vrlo ljekovito djelovanje. Njegove najva?nije ljekovite tvari nalaze se u organskim kiselinama (jabu?na, limunska i mlije?na) kojih ima oko 5 %, dok ih jabuke sadr?e samo 1 %.
   Naro?ito je bogat kalijem koji je vrlo bitan za razvoj organizma, privla?i vlagu i neophodan je za stalnu borbu s bakterijama.
   Jabu?ni ocat upotrebljavao se kao lijek od najstarijih vremena. U 4. st.pr. n. e. Hipokrat je koristio jabu?ni ocat kao pomo? za mnoge bolesti, naro?ito one probavnih i di?nih organa. Starim Grcima on je bio eliksir zdravlja. U njemu su namakali ru?ine latice te ga potom koristili kao oblog protiv opeklina. Mje?avina jabu?nog octa i vode bila je omiljeno pi?e starih Rimljana. Nazivali su ga Posca, a uzimali su ga kao osvje?avaju?i i energetski napitak. Svakodnevno su ga dobivali i rimski legionari kao za?titu od bolesti ?eluca i crijeva.
   A.Hildegard von Bingen je jo? u 12.st. zapisala : "Jabu?ni ocat ?isti tijelo i brine o zdravlju." Jabu?ni ocat naro?ito je proslavio dr. Jervis iz Vermonta u Sjedinjenim Ameri?kim Dr?avama koji ga je propisivao za ?itav niz tegoba, uklju?uju?i probavne, astmu i peludnu groznicu, ospice, upalu sinusa i anksioznost.
   Jabu?ni ocat zbog svoje se hranjivosti i ljekovitosti preporu?uje kao svenamjenski tonik za nadoknadu hranjivih tvari, naro?ito minerala. Poja?ava imunitet, smanjuje alergije, poma?e kod prehlade, gripe, upale grla, krajnika, bronhija i bronhijalne astme, ka?lja i promuklosti.
Poti?e razgradnju i apsorpciju kalcija pa se preporu?uje za ja?anje kosti, zglobova, zubi i nokata, kod artritisa i osteoporoze. Regulira kiselost ?eluca, poti?e njegov rad, umanjuje gr?eve i bolove, poma?e kod upale sluznice ?eluca i ?ira na ?elucu. Poma?e probavi bjelan?evina i masno?a, smanjuje kolesterol i koli?inu masti u krvi koja se talo?i na stijenkama krvnih ?ila, te odr?ava koli?inu ?e?era u normalnim granicama. Preventivno djeluje protiv sr?anog infarkta jer fenoli u jabu?nom octu rastvaraju krvne ugru?ke, ?ire krvne ?ile i sprje?avaju njihovo za?epljenje. Pospje?uje cirkulaciju, poma?e kod upale i pro?irenih vena, hemoroida, usporava arteriosklerozu te sprje?ava zgru?avanje krvi.
   Blagotvorno djeluje na probavni sustav, poti?e rad crijeva, otklanja nadutost i plinove, poma?e kod za?epljenja crijeva i neredovite stolice. Jabu?ni ocat sadr?i kiselinsku bakteriju koja ?titi crijevnu floru od patogenih bakterija. Smanjuje osje?aj gladi, daje osje?aj puno?e i sitosti, rastvara masne stanice i celulit. Osim toga poti?e rad bubrega, poma?e kod upale bubrega, mokra?nih kanala i mokra?nog mjehura.


KADULJA

   Kadulja je razgranat grm, visine 30-40 cm, vi?egodi?nje,
drvenaste stabiljke. Listovi su srebrenasto bijeli, srcoliki, namre?kani i dlakavi. Cvjetovi su tamnoplavo - ljubi?asti, dvousnati, a na vrhovima stabiljke tvore klasaste pr?ljenove. Svi dijelovi biljke imaju jak aromati?an miris. Kadulja samoniklo raste na suhim tlima u priobalju, a najrasprostranjenija je na jadranskim otocima. Voli sun?ana mjesta, a osjetljiva je na vjetar i hladno?u. Cvate od svibnja do lipnja. Omiljena je ispa?a za p?ele, a njen med ubraja se me?u najcjenjenije vrste medova.
   Kadulja sadr?i kalij, kalcij, natrij, eteri?no ulje ?iji su sastavni dijelovi cineol, kamfor, borneol i dr. sastojci. Osim toga sadr?i i gorku tvar karnozol, triperpenske kiseline, flavone i njihove glikozide, tanin. Ljekovitost ove biljke znali su jo? anti?ki pisci. Plinije ju je nazvao "salvia" (ljekovita), ?to potje?e od latinske rije?i "salvus" (zdrav). Stara rimska izreka ka?e: "Zaprijeti li smrt, po kadulju u vrt". ?ak je i Karlo Veliki cijenio ovu biljku zbog svoje ljekovitosti, pa je poticao uzgajanje kadulje u cijelom kraljevstvu. U srednjem vijeku u?ivala je veliki ugled jer se smatrala sredstvom za produljenje ?ivota i protjerivanje zloduha. Ve? tada je iza?la knjiga na 400 stranica koja je govorila o njenoj upotrebi i djelovanju.
   Kadulja ima antisepti?no, baktericidno, fungicidno, virustati?no i protuupalno djelovanje. Njen ?aj
pro?i??ava di?ne organe, upaljeno grlo, ?drijelo i krajnike, te poma?e kod promuklosti. Smatra se da on poma?e ?ak i pri saniranju kaverni kod plu?ne tuberkuloze, jer sadr?i tanin koji zaustavlja krvarenje. Isto tako ?aj zaustavlja jako znojenje plu?nih bolesnika, mladih u pubertetu, ?ena u menopauzi i poslije poroda. Zanimljivo je da blagi ?aj poti?e znojenje, a jaki ga zaustavlja i sprje?ava.
   Kadulja se koristi kod ko?nih problema, rana koje ne zacjeljuju, ekcema i svraba. Izuzetno je djelotvorna kod bolova i gr?eva u ?elucu, vra?a apetit, a smiruje upale crijeva i ?eluca, te tegobe u jetri i ?u?noj vre?ici. Kadulja predstavlja prirodnu djelotvornu pomo? kod problema s mokra?nim putevima, a naro?ito ote?anog mokrenja. Stari Rimljani koristili su ju u tretmanu neplodnosti, jer
sna?no djeluje na ?enske spolne organe, te otklanja sklonost poba?aju. Kadulja kuhana u pola vode i pola vina ?isti krv, ja?a ?ivce, zaustavlja drhtanje ruku.
   ?aj od kadulje poma?e kod uloga (gihta) i reume, te ?titi od zaraznih bolesti. Kadulja ja?a kosu i daje joj sjaj. Grgljanje i ispiranje usta kaduljom zube ?ini zdravima i lijepima, poma?e kod afti i neugodnog zadaha iz usta. Zbog mnogih povoljnih djelovanja na zdravlje kadulja je vrlo po?eljan za?in u svakodnevnoj prehrani. Njeni listovi se stavljaju u pite i druge kola?e s jabukama, a u ostala jela
dodaje se uz per?in i celer.


KAMILICA

   Kamilica je razgranata biljka, visoka 15-30 cm, s uskim, dvostruko perastim listovima. Mirisne cvjetne glavice rastu
pojedina?no. Latice cvijeta su bijele, a cvjeti?te ?ute boje. Okus im je malo gorak. Cvate od svibnja do kolovoza, a cvjetne glavice sabiru se u lipnju i srpnju.
   Kamilica raste u cijeloj Hrvatskoj, na obra?enim tlima, uz putove i ru?evine, kao poljski korov. Postoji nekoliko razli?itih vrsta kamilica, a najcjenjenija je prava (njema?ka) kamilica.
Najva?niji sastojci kamilice su eteri?no ulje, flavonoidi, kumarini i polisaharidi, a eteri?nog ulja kamazulen i bisaboli. Kamilica se ubraja me?u najpoznatije i najomiljenije biljke. Ima velik broj izvanrednih svojstava: smiruje, ubla?ava i opu?ta upale, nadutost, djeluje protiv alergija, bakterija i gljivica. Hlapljivo ulje kamilice sadr?i azulene koji joj daju njezin osebujni miris. Izvrsno opu?ta ?iv?ani sustav, djeluje protiv nesanice, no?nih mora i za umirenje nemirne djece. Kamilica ubla?ava bolne mjese?nice i predmenstrualnu napetost, poma?e kod "bijelog pranja" i drugih ?enskih tegoba. To djelovanje poznavali su jo? stari Grci i Rimljani. Latinski naziv kamilica je matricaria chamomilla, a potje?e od rije?i matrix - "majke" ili "maternica".
   Kao odli?an prirodni analgetik kamilica ubla?ava bolove razli?itog porijekla, naro?ito kod glavobolje, migrene i zubobolje. Prednost je kamilice da pri tome ne zadr?ava mokrenje kao neki kemijski
lijekovi, ve? naprotiv, olak?ava mokrenje ?to je uz znojenje vrlo va?no. Olak?ava bolove mokra?nog mjehura i ?u?i, te mnoge bubre?ne tegobe. Protuupalno djelovanje mo?e se iskoristiti za ubla?avanje upale sluznice u ?elucu i crijevima, kod proljeva i gastritisa, za ispiranje kod upale grla i sluznice usta, te za inhalacije kod ka?lja i upale nosne ?upljine. Gorki sastojci kamilice poti?u protok ?u?i i ?elu?anih sokova, pobolj?avaju probavu i pove?avaju apetit.
   Svojstvo da djeluje protuupalno i ubrzava zacjeljivanje korisno je kod gastritisa i ?ireva probavnih organa. Odli?no djelovanje kamilica ima kod bakterijskih i gljivi?nih infekcija, te kod vru?ice, prehlade i gripe, jer aktivira tjelesne obrambene mehanizme. Kamilica je prirodni antihistamnik, njezino protuualergijsko djelovanje mo?e se iskoristiti udisanjem njezinih para, a odli?no djeluje protiv astme, peludne groznice, katara i upale sinusa. ?aj je istodobno izvrsna antisepti?na vodica za usta i teku?ina za grgljanje kod problema usne ?upljine. ?esto se koristi i za ispiranje vaginalnog i analnog podru?ja, naro?ito kod rana i upaljenih hemoroida. Kamilica izvrsno zacjeljuje, a njena antisepti?na
ulja djeluju umiruju?e i protuupalno na ko?u, te ubrzavaju oporavak ?to je vrlo korisno kod ?ireva, rana i opeklina. ?aj za pranje ili parne kupelji odli?no djeluju kod svrbe?a, ekcema, ne?iste mladena?ke
i osjetljive dje?je ko?e, te kod upale o?nih kapaka i upale ko?e.
   Sastojci hlapljivog ulja kamilice, azulen i bisabolol ?esto se koriste kao dodatak mnogim kozmeti?kim i dermatolo?kim proizvodima zbog protuupalnog djelovanja i ?injenice da ubrzavaju zacjeljivanje ko?e. Kamilica blago posvjetljuje kosu, pa se njen ?aj ?esto koristi za pranje kose, osobito plave.


LAVANDA

   Lavanda je visoka, razgranata, trajna biljka, gusto obrasla sjede?im listovima koji su na rubu zavrnuti prema dolje, tamni na nali?ju, a svjetliji odozgo.Posuta je dla?icama, pa se cijela biljka naizgled ?ini kao da je sive boje. Oko vrha stabiljke poredani su modri cvjetovi. Zbog svog lijepog izgleda lavandu ?esto nazivaju "ljepoticom u plavoj odori". Aromati?na je mirisa i okusa. Rasprostranjena je po cijelom Sredozemlju, a najtra?enija je lavanda iz francuske pokrajine Provanse. Kod nas raste u suhim predjelima Primorja i Dalmacije, a ?esto se uzgaja i po vrtovima. Glavni sastojci lavande su eteri?no ulje i tanin. U ulju se nalazi linilacetat koji odre?uje vrijednost biljke, kao i linalool, borneol, cineol, kamfor i dr. tvari.
   Lavanda je od davnina bila jedna od najomiljenijih aromati?nih ljekovitih biljaka. U Novom zavjetu Sveti Marko govori o lavandi kao o vrlo vrijednom ulju. Rimljani su lavandom davali ugodan miris kupeljima pa odatle i njeno ime, koje potje?e od rije?i lavare, ?to zna?i prati se.U antici je lavanda osim mirisa bila cijenjena i zbog svog umiruju?eg i dezinficiraju?eg djelovanja. U srednjem vijeku i renesansi lavanda se posipala po podu ku?a i crkvama kako bi odagnala kugu. Doma?ice su je stavljale u ormare i ladice da odje?i podari ugodan miris i otjera moljce. Poznati talijanski travar Matiolli iz 16. st. naro?ito ju je preporu?ivao kod bolesti mozga, kao ?to su epilepsija, apopleksia, spazma i paraliza. Smatra se da lavanda djeluje ?ak i na lavove i tigrove u zoolo?kim vrtovima pa pod njezinim utjecajem postaju pitomi.
   Dakle, lavanda se oduvijek koristila u najrazli?itije svrhe. Kod unutarnje upotrebe klini?ki je potvr?eno njeno umiruju?e, odnosno sedativno djelovanje. Stoga se ?esto koristi kod anksioznosti, nervoze, depresije i tjelesnih simptoma koje oni uzrokuju kao ?to su napetosti, glavobolje, lupanje srca i nesanica.
   ?aj od lavande pobolj?ava probavu, smiruje gr?eve, olak?ava nadutost, vjetrove, mu?ninu, te poti?e apetit. Osim toga, ako se uzima vru? izaziva znojenje i smanjuje vru?icu. U?inkovit je i kod prehlada, katara i infekcija di?nih puteva, jer pospje?uje izbacivanje sluzi iz di?nih organa. Njeno dijureti?no djelovanje poma?e u eliminiranju otrovnih tvari iz tijela putem mokra?e. Grgljanje razrje?enog ulja lavande ?isti male ranice u ustima, poma?e kod paralize jezika i mucanja, jer opu?ta ?ivce i zgr?ene mi?i?e. Lavanda ima ?iroku upotrebu i kod problema sa jetrom, slezenom, navalom krvi u glavu, bijelog pranja, slabosti o?iju i op?e slabosti u organizmu.
   U vanjskoj primjeni lavandino ulje masira se u ko?u ili udi?e. Smatra se sredstvom za uravnote?nje osje?aja, razvedrava duh, otklanja tjeskobu i dovodi u ravnote?u unutarnji nesklad. Djeluje i kao stimulans ?iv?anog sustava, vra?a vitalnost i snagu. Zbog antisepti?nih osobina razrje?eno ulje dobar je dezificijens ko?e kod akna, ekcema, rana, ?ireva i upalnih stanja ko?e. Naro?ito je djelotvorno kod opeklina, jer poma?e obnovu ko?e i minimizira stvaranje o?iljaka. Utrljavanjem na prsa ja?a plu?a i ubrzava ozdravljenje kod upale plu?a, upale porebrice i krvarenje u plu?ima. U obliku losiona ili kupelji lavanda djeluje protiv oteklina,nagnje?enja, uganu?a, "pucketanja u kostima", uloga i reume. Kao kupelj ima veliku primjenu i kod vegetativnih distonija i psihi?kih tegoba u menopauzi.


LIMUN

   Limun je vo?e, najvredniji od svih citrus plodova i op?epoznat kao vrlo ljekovit. Pripada porodici rutvice, a potje?e iz isto?ne Azije. Bogat je vitaminima (A, B1, B2 i C), mineralima (kalcijem, ?eljezom, manganom i bakrom). Uz vitamin C i kalcij koji mu daju veliku hranjivu vrijednost, veliku va?nost ima i novi vitamin P koji je nedavno prona?en u njemu. Vitamin P odnosno citrusni bioflavonoidi vrlo je va?an za bolju apsorpciju vitamina C. Limunova korica sadr?i provitamin A, hesperidin, flavonoglikozide i eteri?no ulje. Va?ni su sastojci ulja limoni, citral, citronelal, pinen, felandren, kamfen i linalol. Limun je biljka koja uni?tava bakterije, a ima i antisepti?no (uni?tava klice) i diureti?no (izlu?uje vodu, a time i bakterije koje izazivaju bolesti) djelovanje. Osim tih ima i druga povoljna djelovanja na organizam: osvje?ava, smanjuje temperaturu i visoki tlak, ja?a ?iv?ani sustav, srce i vene, te sprje?ava reumatske tegobe i sklerozu. Djelotvoran je i kod svih poreme?aja probavnih organa naro?ito kod djece, te kao sredstvo protiv trovanja. Grgljanjem ili premazivanjem poma?e kod grlobolje, migrene i krvarenja iz nosa. Udisanje limunova ulja pro?i??ava za?epljene nosne kanale, a poma?e i kod problema sa krajnicima. Osim za zdravlje, limun ima i veliku va?nost u kozmetici i tretmanima ljepote. Zbog dobrog djelovanja na ko?u i kosu ?esto je i va?an sastojak kozmeti?kih preparata. Hrapavoj i gruboj ko?i ruku i laktova daje nje?nost i meko?u, izbjeljuje pjege, otklanja neugodne mirise, ?ak i od crvenog luka i ?e?njaka. Osim toga, limun poma?e i kod gljivi?nih infekcija na noktima. Ko?i lica daje blistav sjaj, skuplja pro?irene pore, a djeluje i protiv bora. Limunov sok hrani kosu, regenerira o?te?enu, suhu i lomljivu kosu, te ju ?ini sjajnom i podatnom. Osim toga poma?e kod bradavica i pigmentiranih mrlja.


MALVA

   Ljekovita snaga ove biljke poznata je jo? od davnina, Grci su hvalili njezinu ljekovitu mo? i koristili je kod probavnih pote?ko?a.
Dvogodi?nja biljka; visoka od 20-70 cm; ima srcolike i dlakave listove, roza-ljubi?aste latice (pet latica, cvate od svibnja do rujna). Raste uz putove, neobra?ene povr?ine, na livadama, ?esto je nalazimo blizu ljudskih prebivali?ta.
Biljka sadr?i 6-8 % sluzi, koja smiruje i ubla?ava ka?alj, poma?e kod ??i??enja? organizma te povoljno utje?e na di?ne organe.
Koristi se kod kroni?nih problema sa zatvorom, sluz sadr?ena u cvjetovima i listovima podmazuje probavni trakt. Sljezom lije?imo crijevne i ?elu?ane gr?eve. Pospje?uje izlu?ivanje sluzi, lije?i bronhitis, astmu i iritirano grlo kod suhog ka?alja.
Izvana se koristi kod ko?nih problema kao ?to su: akne, ?irevi i kod op?enito iritirane ko?e.


MASLINA

   Maslina je dugogodi?nje, vijugavo i kvrgavo drvo, visoko oko 12 metara. Listovi su uski, s gornje strane zelenkaste, a s donje sivkaste boje. Nemaju miris, dok je okus trpak, blago gorak. Plod drveta je jajolika ko?tunica ili maslina koja je prepuna ulja. Nepotpuno zrele masline, jo? zelene daju najfinije ulje, dok je ulje od crnih maslina ne?to lo?ije kvalitete. Maslina sadr?i flavonske heterozide, saponozide, tanin, ?e?er, smole, bjelan?evine, klorofil, vitamine A i E i dr. Najvi?e raste u primorskim predjelima, gdje raste i samonikla. Prve masline posa?ene su prije otprilike 6000 godina i otada su cijenjene u prehrani, ljekarstvu i kozmetici. Maslina se spominje u Bibliji, kao simbol mira i dobronamjernosti, ali i ?ivota i nade.
   Za stare Grke maslina je bila simbol mudrosti. Smatrali su da je bo?ica Atena od Posejdona dobila neki otok tako ?to je ?iteljima dala najdragocjeniji dar, maslinovo stablo. Blijedo zelenkasto-?uto ulje vrlo je hranjivo i smatra se naj?i??im od svih biljnih masno?a. Toliko je ?isto da se utrljavalo u ko?u dojen?adi kao dodatna njega.
   Maslina ima veliku unutarnju i vanjsku primjenu, a naj?e??e se koriste ulje i listovi. U narodnoj medicini ?aj od listova masline koristi se za sni?avanje krvnog tlaka i razine ?e?era u krvi. Zbog umiruju?eg djelovanja maslinovo ulje ?esto se koristi kao pomo? kod probavnih tegoba, vjetrova, dispepsije, ?garavice, gastritisa, ?ireva probavnih organa, kolitisa i zatvora. Blagotovrni u?inak ima i na jetru, kod kamenca i pijeska ?u?nog mjehura, te ?u?nog napada. Osim toga, maslinovo ulje odli?no djeluje na di?ne organe, poma?e kod ka?lja, promuklosti, povi?ene tjelesne temperature, laringitisa i katara. Smatra se da ljudi koji jedu mnogo maslinovog ulja mogu o?ekivati dulji ?ivot, zbog vitamina - antioksidansa koje ono sadr?i. Znanstvenici du dokazali da ono smanjuje koli?inu ?tetnog kolesterola, sklonost arteriosklerozi, sr?anoj i mo?danoj kapi, te smanjuje rizik od stvaranja ugru?aka.
   U vanjskoj primjeni maslinovo ulje blagotvorno djeluje na zdravlje ko?e, ?titi ju od iritacije, ?ini je gla?om, umiruje ekceme, poma?e kod ispucalosti i herpes simplexa, a omek?ava i tjemenicu u dojen?adi. Malo toplog maslinovog ulja ubla?ava bol u uhu. U kombinaciji s naribanim ?e?njakom izvrsno je ulje za masa?u protiv boli u zglobovima i neuralgije. Maslina ima visoku hranjivu vrijednost u prehrani i kozmetici, ponajprije zbog izvora vitamina A i E koji sprje?avaju prerano starenje ko?e. Ulje se ?esto koristi i za njegu ko?e i kose, naro?ito suhe. Posebno se preporu?uje kod ispadanja kose.


MATICNJAK

   Mati?njak je vi?egodi?nja zeljasta biljka, visoka i do 100 cm. Ima vrlo razvijen korijen. Stabiljka je razgranata. Listovi su jajastog ili srcolikog oblika, malo dlakavi, zelenkasto-?u?kaste boje. Cvjetovi su u bijeloj ili crvenoj boji, a miri?u na svje? limun. Domovina mati?njaka je Sredozemlje, ali danas raste u skoro cijeloj Europi. Naj?e??e se mo?e na?i po ?umama, livadama, uz stare zidove, rubove puteva i ?ivice. Mati?njak sadr?i ?eljezo, kamfor, ulje, tanin, gorke tvari, klorofil, smolu i gumu.
   Nije poznato da li su ga stari narodi uzgajali zbog njegovih ljekovitih svojstava ili zbog obilja nektara koji nudi p?elama. Kako god bilo, oni su vrlo brzo otkrili njegove vrijedne osobine. Arapski lije?nici prozvali su ga "travom za srce", jer ja?a srce i smiruje lupanje. Zvali su ga i "travom za vedrinu", jer ja?a sve vitalne sposobnosti, djeluje protiv "crnih misli", tjeskobe, glavobolje uzrokovane ?iv?anom napeto??u i gubitka pam?enja. Benediktinci su prihvatili "kulturu mati?njaka" od Arapa i u tome su postali pravi stru?njaci. Od 1611. do danas sa?uvala se u upotrebi tzv. karmeli?anska voda od mati?njaka ?to dovoljno govori o ljekovitoj vrijednosti biljke. Mati?njak ima antivirusno, antibakterijsko i umiruju?e djelovanje. Osim toga, on djeluje i protiv gr?eva, uklanja bolni ili tjeskobni gr? raznih organa, bilo da se radi o srcu, krvo?ilnom, probavnom, ?iv?anom ili di?nom sustavu.
   Vanjskom primjenom djeluje protiv neuralgija, reumati?nih bolova i povreda, a poma?e i za br?e zacjeljivanje rana.

MENTA

   Menta je vi?egodi?nja biljka, visoka oko 80 cm. Ima razgranam stabljiku i kopljaste, pilasto nazubljene listove. Zbog modrih ?ila osobito u prolje?e, li??e se ?ini tamno, a ta se najbolja vrsta naziva " crna menta ". Cvjetovi su crveno - ljubi?aste boje, a rastu iz koljenaca kao pr?ljenovi, tvore?i cvatove sli?ne klasu. Plod je ora??i? od ?etiri dijela, sa po jednom sjemenkom u svakom dijelu. Menta ima jak miris, a okus ljut koji hladi. Cvate od lipnja do kolovoza. Sabire se li??e i mladice s cvjetnim vr?cima u vrijeme sadnje. Menta se naj?e??e uzgaja u vrtovima, a dobro uspijeva i na vla?nim mjestima. Sadr?i eteri?no ulje, flavonske glikozide, triterpenske kiseline i brojne fenilkarboksilne kiseline. Stari Grci i Rimljani dobro su poznavali ovu biljku. Od nje su spravljali parfeme i vijence za razne sve?anosti, a koristili su je i kod ujeda zmije, ?korpiona i insekata, protiv ka?lja, povra?anja, mokra?nih smetnji, vrto glavice, glavobolje, seksualne nemo?i i menstrualnih bolova. Rimljanke su mije?ale mentu s medom kako bi zasladile svoj dah nakon ?to su pile vino, jer je u ono vrijeme to bio zlo?in koji se ka?njavao smrtnom kaznom. U srednjem vijeku lije?nici su po?eli otkrivati njezina nova zna?ajnija svojstva, pa su je naro?ito koristili protiv povi?ene tjelesne temperature, kao sredstvo za stimuliranje ?eluca i crijeva, protiv histerije i smetnji vida, protiv ?utice i prsnih bolesti, te kao lijek za otekline i sve vrste bolova. Ona se danas uzgaja u cijelom svijetu i jedna je od najtra?enijih aromati?nih biljaka. Njena je upotreba mogu?a na bezbroj na?ina - u obliku ?aja, u raznim umacima, koktelima i salatama. Naj?e??e se koristi kao svakodnevni napitak. Ali takva se upotreba ne preporu?uje, jer u slu?aju ozbiljnijih bolesti ne?e vi?e biti tako djelotvorna.
   Menta ja?a organizam i vra?a snagu svim organima, pa se naro?ito preporu?uje djeci, starijim osobama i rekonvalescentima. U unutarnjoj upotrebi njeno antisepti?no djelovanje dragocjeno je kod svih vrsta ka?lja i bolesti di?nih organa, astme i bronhitisa. No, to isto djelovanje korisno je i za ?ivce, naro?ito kod neuralgija, nervoze, nesanice i tjeskobe. Menta je tonik za srce, koji olak?ava lupanja srca, poti?e njihov rad i krvotok, te izaziva znojenje. Opu?ta i djeluje protuupalno pa je korisno kod stanja povezanih s bolovima i gr?evima, kao ?to su bol u ?elucu, nadutost, ?garavica, dispepsija, ?tucanje, glavobolja, migrena i mu?nina.
   Poma?e rad crijeva i osloba?anje crijevnih plinova. Gorki sastojci poti?u rad jetre i ?u?i, zbog ?ega se menta koristi i za pro?i??avanje jetre i kod ?u?nih kamenaca. Diureti?ko svojstvo i sposobnost da sni?ava tjelesnu temperaturu ?ine ovu biljku djelotvornom protiv mnogih tegoba infektivnog porijekla, to vi?e ?to se ovo djelovanje poja?ava jo? i njenom baktericidnim i antisepti?nim svojstvima. U vanjskoj primjeni zbog antisepti?kih hlapljivih ulja, osobito kamfora i mentola, korisno je sredstvo za herpes simplex, rane, infekcije, upale, giht i bolna reumati?na mjesta. Grgljanje ?aja od mente poma?e kod grlobolje, a izvanredno djeluje i protiv bolova desni i zubi. Ustima daje ugodno svje? dah.


MORSKE ALGE

   Morske alge potpuno su prirodni izvor ?ivota. Morfologija, odnosno znanost koja prou?ava gra?u i oblike ?ivih bi?a alge svrstava u skupinu steljnja?a (talofita). U oceanu su morske alge prve u lancu prehrane, jedina karika koja stvara organske tvari izravno iz mineralnih elemenata. One tako?er proizvode pola kisika na?eg planeta i najve?i su ?ista?i oceana. Do danas je poznato oko 25000 primjeraka morskih algi, a naj?e??e se dijele s obzirom na njihovu boju.
   Tako postoje 4 velike skupine: zelene, plave, crvene i sme?e alge. Okru?enje u kojem ?ive morske alge u mnogo?emu je sli?no s tjelesnom plazmom, ?to poma?e u obja?njenju lake distribucije aktivnih sastojaka morskih algi u tijelu. Alge se sastoje od nevjerojatnih komponenata, sadr?avaju?i vi?e od 40 aktivnih morskih tvari, mineralnih soli i elemenata u tragovima. Ponajvi?e sadr?e kalcij, kalij, klor, magnezij, fosfor, jod, ?eljezo, cink, mangan i krom. Sve mineralne tvari koncentrirane su u stanicama morskih algi.
   Kao minijaturne tvornice one tako?er proizvode proteine i vitamine (A, B1, B3, B5, B6, B9, B12, C, D, E, K). Morske alge nemaju korijenje, niti krvni tok, one rastu iz povr?ine biljaka direktno u morskoj vodi i stoga sadr?e sve prednosti mora.

   FUCUS VESICULOSUS (mjehurasti bra?i?)

- pripada skupini sme?ih morskih algi
- poma?e eliminaciju masno?a i toksina iz organizma
  (detoksikacijski u?inak)
- relativno visoke koncentracije joda (?ime stimulira tiroidnu   ?lijezdu koja izlu?uje tiroksin, protein koji zna?ajno   pospje?uje metabolizam, poma?e mr?avljenje, te pove?anje   tjelesne energije)
- odli?no tretira celulit
- izuzetno pozitivnog djelovanja na ljepotu i zdravlje ko?e,   kose i noktiju
- sadr?i vitamin C koji pove?ava gusto?u kolagena i daje gipak   i mladolik izgled ko?e


   LITHOTHAMNIUM CALCARCUM

- pripada skupini sme?ih morskih algi
- bogata mineralima, vitaminima, aminokiselinama i   fitohormonima
- ?ak 95 % sastava ?ine minerali, ponajprije kalcij i magnezij   (va?ni za izgradnju kostiju, poma?u sintezu antitijela, djeluju   protiv upala, alergija, stresova i sl.)
- smanjuje reumatske i artriti?ne bolove
- poma?e osloba?anje nakupina mlije?ne kiseline u tkivima
- jakog stimuliraju?eg i aktivnog djelovanja kod gubitka   kilograma i celulita


   ULVA LACTUCASTRANA

- pripada skupini zelenih morskih algi
- bogata ?eljezom i vitaminom B
- poti?e cirkulaciju


   LAMINARIA DIGITATE

- pripada skupini sme?ih morskih algi
- pove?ava elasti?nost ko?e
- prirodan izvor vitamina
- revitaliziraju?eg djelovanja



MRKVA

   Mrkva je jedna od najpoznatijih vrsta povr?a i vjerojatno ne postoji osoba koja ju ne zna opisati. Njen veliki naran?asto-?uti korijen, debeo i sladak, specifi?na mirisa i okusa dobro je poznat svima. Raste u gotovo svakom vrtu, a bere se u lipnju. Uz mrkvu su vezane mnoge zanimljive pri?e i legende. Neki smatraju da ona ?ovjeka ?ini ljubaznim i vedrim, a vrlo ?esto je upravo to dokaz zdravlja. Postoje vjerovanja da mrkva uljep?ava ?ene i da od nje bedra postaju ru?i?asta i lijepa poput bedara boginje. Mrkva je bogata mnogim hranjivim tvarima, ponajprije vitaminima i mineralima, pa se stoga opravdano mo?e svrstati u ljekovitu hranu.
   Najvi?e sadr?i vitamine B1, B2, C, D, E, H, te provitamin A. Od mineralnih tvari u mrkvi se najvi?e nalazi joda, kalija, kalcija, ?eljeza i bakra. ?eljezo i bakar su va?ni za krv, naro?ito kod problema anemije. Jod je od velike va?nosti za ?lijezdani sustav. Kalij sudjeluje u normaliziranju rada srca, a kalcij je ?uvar kostiju. No, svakako najva?niji sastojak mrkve je provitamin A, odnosno betakaroten koji se uz pomo? masti u na?em tijelu pretvara i djeluje kao vitamin A. Vitamin A poznat je kao vitamin za o?i, jer poma?e kod smetnji vida, upala, no?nog sljepila, te umora o?iju nakon dugotrajnog rada uz svijetlo.
   Stoga je mrkva korisna svima, a naro?ito voza?ima ?iji vid mora uvijek biti savr?en, te kratkovidnim osobama kojima popravlja vidne sposobnosti. Betakaroten iz mrkve va?an je za dobru funkciju probavnih organa, potpoma?e gra?u na?ih stanica i zdravu gra?u zuba. Mrkva je jedno od povr?a koje nas prati od najranijeg djetinjstva. Bebama se daju ka?ice od mrkve kao prirodan lijek protiv povra?anja i proljeva. ?esto je mrkva omiljena dje?ja "igra?ka". Na njoj djeca ja?aju desni, u?ivaju u ugodnom okusu, a naran?asta boja uvijek im je privla?na i zanimljiva. I u daljnjem razvoju djece vrlo je va?na jer pospje?uje rast, ja?a kosti, sprje?ava anemiju, te je va?an izvor hranjivih tvari. Osim hranjivih, mrkva ima i odli?na medicinska svojstva.
   Prirodna je pomo? kod probavnih problema, sprje?ava i otklanja truljenje u crijevima,normalizira njihovo funkcioniranje, neutralizira prekomjernu ?elu?anu kiselinu, uklanja ?garavicu, crijevne gliste,te poma?e kod vi?ka kilograma. Koristi se i kod ?e?erne bolesti, urolo?kih tegoba, gihta i reume. Sok od mrkve poma?e kod problema sa di?nim organima, bronhitisa, gripe, upale plu?a, grla i krajnika. Naribani korijen mrkve zasla?en medom poja?ava koncentraciju i pam?enje, otklanja umor, pa se naro?ito preporu?uje ?acima, studentima i osobama s poja?anim intelektualnim aktivnostima. Mrkvino li??e nemojte bacati! Ono obiluje mineralnim solima, pobolj?ava okus i hranjivu vrijednost juha. U obliku uvarka i kupelji antisepti?no djeluje na usnu ?upljinu i poma?e kod afti. Mrkva je vrlo korisna i u vanjskoj upotrebi.
   Naribana je pravi melem za rane, opekotine, ?ireve, ekceme, zagnojenja i psorijazu. Zbog odli?nih djelovanja na ko?u mrkva je po?eljan sastojak krema za lice, naro?ito kod osoba sa suhom i osjetljivom ko?om. Poma?e ko?i kod upala, crvenila, osipa i izlaganja sun?evim zrakama. Betakaroten iz mrkve tenu daje svje?inu, a ko?u ?titi od ?tetnog djelovanja sunca, poma?u?i joj da brzo i zdravo potamni. Zbog mnogobrojnih korisnih djelovanja na organizam mrkva je svakako po?eljno i zdravo povr?e.

NEVEN

   Neven je jednogodi?nja, rje?e dvogodi?nja zeljasta biljka. Ima dubok vretenast korijen. Stablo je visoko 40 - 70 cm, u donjem djeluje jako razgranato, a u gornjem je prekriveno dla?icama. Listovi su naizmjeni?no raspore?eni, duguljastog oblika i svjetlozelene boje. Cvjetovi su jezi?asti i naran?asti, poredani u 2-3 reda. Neven sadr?i flavonoide, karotinoide, eteri?no ulje, tanin, ?e?er, gorke tvari, kalij, sumpor, bjelan?evine, kalendulin i dr.
Iako su neven dugo zamjenivali masla?kom ipak su ga u srednjem vijeku dobro poznavali Sv. Hildegarda i Albert Veliki, koji su ga koristili protiv crijevnih smetnji, oboljenja jetre, uboda insekata i ugriza gmazova. Talijanski lije?nik Matiolli u 16. st koristio ga je kao kolirio za aftalmije, konjunktivitis i druge upale oka. Danas se pouzdano zna da neven djeluje stimuliraju?e i umiruje gr?eve. Stoga je koristan kod astme, ka?lja, lupanja srca, nesanice i tjeskobe. Povoljno djeluje i na rad jetre i lu?enje ?u?i. Osim toga neven pro?i??ava krv te pospje?uje mokrenje, probavu i znojenje ?to je vrlo va?no kod infektivnih bolesti. U vanjskoj primjeni djeluje kao blagi antibiotik, lije?i rane, ozebline, opekline, ekceme, ?ireve, kurje o?i, bradavice i akne. Poznato je i njegovo djelovanje protiv upornih povra?anja, a dokazana je njegova djelotvornost protiv o?nih bolesti.
   Neven ima i pomalo "?enska" svojstva. Mladim djevojkama i ?enama pred menopauzom poma?e za regulaciju ciklusa ukoliko je poreme?en, za povratak izgubljene menstruacije, za smanjenje preobilnih krvarenja i sl.
Pyrus u velikom broju svojih proizvoda koristi ekstrakt nevena.


PERSUM

   Per?in je jednogodi?nja ili dvogodi?nja zeljasta, aromati?na biljka s tankim, bijelim i repastim korijenom. Stabiljka je gola, malo ?ljebasta i uglasta. Listovi per?ina razli?itog su oblika, a cvjetovi su slo?eni u ?titac. Cvjetni vjen?i? je ?u?kasto-zelene boje. Cvate u svibnju i lipnju, a sjeme sazrijeva u kolovozu i rujnu. Porjeklom je iz zemalja oko isto?nog dijela Sredozemnog mora, odakle se ra?irio po svim zemljama ju?ne Europe. Danas se ?esto uzgaja po vrtovima kao omiljena za?inska biljka.
   Ovom vjerojatno naj?e??e kori?tenom za?inu jo? od vremena Grka i Rimljana pripisuju razli?ite ?arobne mo?i. Stari Grci su ga davali kao hranu konjima za borbu, per?inovim li??em bi okrunili pobjednike olimpijskih igara i pjesnike. Smatrali su ga i za simbol smrti, posipali bi ga preko grobova svojih mrtvih kako bi pokojnima donio sre?u. U srednjem vijeku su vjerovali da sjeme tako kasno klija jer mora prije nego isklija sedam puta do vraga i nazad. Tako?er su vjerovali da presa?ivanje per?ina zna?i nesre?u, pa su ga zato vrtlari izbjegavali. Per?inovo sjeme smatralo se i lijekom protiv kuge.
   Per?in je bogat vitaminom C, betakarotenom, vitaminima i skupine B, me?u kojima je i tra?eni i neophodni B12. Hranjiva vrijednost se o?ituje u obilju minerala kao ?to su kalij, ?eljezo, kalcij, magnezij, mangan, fosfor i dr. Njegova hlapljiva ulja, osobito apiol, djeluju antisepti?ki i poma?u kod infekcija i vru?ice.
   Per?inov plod i njegovo ulje djeluje dijureti?no, poma?u u izlu?ivanju soli iz organizma. Stoga se ?esto koristi kod bolesti bubrega, upale prostate, ote?anog mokrenja, oticanja nogu, nadutosti od plinova, reumatizma, artritisa, gihta, debljine i celulita. Svje?e zdrobljeno li??e poma?e kod bolova u uhu i zubobolje. Djeluje i na spolne ?lijezde i kod neplodnosti.
   Per?in kuhanjem gubi vitamin C, stoga ga je najbolje uzimati svje?eg. Svje? je naro?ito koristan u lije?enju slabokrvnosti zbog pomanjkanja ?eljeza, jer vitamin C koji sadr?i olak?ava apsorpciju ?eljeza. ?aj od sjemena per?ina sni?ava tjelesnu temperaturu, opu?ta glatke mi?i?e u cijelom tijelu, olak?ava glavobolje, migrene, astmu, gr?eve u trbuhu, iritaciju mjehura i dispepsiju. Poti?e krvotok i dobro djeluje na ?iv?ani sustav, te ubla?ava letargiju i anksioznost. Nakon poroda uzimanje per?ina poma?e normalizaciji maternice i poja?ava stvaranje mlijeka. U vanjskoj primjeni per?in je poznato sredstvo za njegu lica i sjaj kose. Poma?e prirodno izbjeljivanje pjega, mrlja i sli?nih promjena na ko?i, djeluje antisepti?no na posjekotine i rane, a ubla?ava i nadra?aje od uboda insekata. ?vakanjem svje?eg per?inova li??a uklanja se miris luka i ?e?njaka.


PLANINSKI BOR

   Planinski bor je oko 10 metara visoko stablo, ra?irene kro?nje, duboka korijena, sme?e crvene ispucale kore. Ima duge, uvijek zelene ?etine u ?upercima.
  U vrijeme pupanja ovijene su opnenom ljuskom da se ne smrznu. Pra?ni?ki cvjetovi vise u resama na kraju grana i puni su cvjetnog praha. Mali cvjetovi izlaze na kraju mladih gran?ica. ?e?eri, pri dnu debeli, sazrijevaju tek nakon 2 godine. Na svakoj ljusci ?e?ara stoje po dvije sjemenke. Pupoljci su dugi 3-5 cm, debeli 4 mm, ljepljivi, ?utosme?e boje, balzami?na mirisa i gorka aromati?na okusa. Cvate od travnja do svibnja, a beru se iglice i pupoljci. Planinski bor sadr?i gorke tvari, vitamin C, ?e?er, pinitol, eteri?na ulja, smolu, alfapinen, silvestren, kadinen, tanin, flavonske spojeve koji djeluju kao tonik, katrane koji imaju antimikrobno i antisepti?ko svojstvo, pa poma?u kod ko?nih tegoba.
   Borovo hlapljivo ulje kod unutarnje primjene i pri inhalaciji smanjuje izlu?ivanje bronhijalnih ?lijezda i djeluje antisepti?ki. Stoga se njegova primjena naro?ito preporu?uje kod katara bronhija, tuberkuloze i drugih plu?nih tegoba. Sirup od borova katrana djeluje odli?no na di?ne organe, poti?e mokrenje, dezinficira mokra?ne organe, osobito mjehur, te poti?e znojenje. Kupelji s iscrpinom iz borovih iglica poma?u kod neuralgi?nih tegoba i ja?aju meke kosti. Borovo hlapljivo ulje vanjskom primjenom poti?e cirkulaciju, ?to odli?no djeluje na reumatizam, giht i probleme sa ko?om kao ?to su akne, li?ajevi, ekcemi, svrab i psorijaza.
   "Katranova voda" poma?e kod problema sa vlasi?tem i kosom, izvrsno djeluje protiv prhuti, li?ajeva na tjemenu i sli?nih problema.


PRESLICA

   Preslica je trajna oko 30 cm visoka stabljika iz roda papratnja?a. Sli?na je boru, s brojnim tankim listovima u pr?ljenu, pa je zbog toga jo? nazivaju "konjski rep". Cvate u svibnju i lipnju, a sabire se u o?ujku i travnju, prije nego ?to truske dozru. Preslica raste u mo?varnom tlu, po pjeskovitim livadama i poljima, neobra?enim zemlji?tima, te uz ?eljezni?ke pruge. Ona sadr?i kalij, kalcij, natrij, sumpor, kremenu kiselinu (vrlo korisna kod plu?nih bolesti), tanin, smolu, jabu?nu i oksalnu kiselinu, gorke tvari, pektin i vitamin C. Djelotvornost preslice bila je poznata jo? u starom vijeku, a zbog svog mnogostrukog pozitivnog utjecaja koristi se i danas. Naro?ito je djelotvorna kod problema sa mokra?nim organima. Veliki se uspjesi posti?u kod gr?eva u mjehuru, slabog mjehura, bolnog mokrenja, zadr?avanja mokra?e, upale bubre?ne nakapnice, krvarenja bubrega, kroni?nog nadra?aja mjehura s pritiskom na mokrenje (u ?ena), a poma?e ?ak i kod po?etne tuberkuloze bubrega i mjehura.
   Osim toga preslica je vrlo u?inkovita i kod problema anemije, jer pospje?uje stvaranje crvenih krvnih tjele?aca. Upravo zbog toga korisna je i kod tuberkuloze i plu?nih krvarenja. Preslica na prirodan na?in nadokna?uje minerale. U kombinaciji s drugim biljkama poma?e i kod problema ?eluca, arterioskleroze i visokog krvnog tlaka.


RUZMARIN

   Ru?marin je zimzelena, grmovita biljka visine oko 1 metar. Listovi su ?vrsti i uski, tamnozelene boje. Izme?u listova, na krajevima ogranka razvijaju se na malim petiljkama ljubi?asto-plavi cvjetovi. Oni imaju vrlo jak miris sli?an kamforu, a okus aromati?an, ljut i pomalo gorak. Ru?marin cvate od o?ujka do svibnja, ponekad i u rujnu, a raste u suhim, kamenitim predjelima Dalmacije, Primorja i otoka. Kao ukrasna biljka uzgaja se u parkovima i vrtovima. On sadr?i kalcij, eteri?no ulje u kojem ima pinena, kamfona, kamfora, tanina, gorke tvari, glikozid, limunsku kiselinu, erikolin, pektin i smolu. Pripisuje mu se ?udesna mo?, ali s pravom, jer je istina da je on izvrstan lijek protiv reumatizma, obamrlosti, paralize, vrtoglavice, ?iv?anih smetnji, bolesti di?nih organa, jetre, pa ?ak i spolne nemo?i.
   ?aj od ru?marina pove?ava apetit, lije?i probavne smetnje, nadutost trbuha, nervozu ?eluca i crijeva, te poma?e kod zatvora i tvrde stolice. Ru?marin je prirodan lijek protiv slabokrvnosti i navale krvi u glavu, omaglice, slabosti tijela nakon gripe, fizi?kih i intelektualnih napora. Zbog svog opu?taju?eg i antidepresivnog djelovanja ru?marin poma?e kod problema povezanih sa slabom cirkulacijom. Imaju?i u vidu sve te osobine, zaslu?io je po?asno mjesto u svakoj kuhinji. Prvenstveno moramo dati prednost kod pripremanja umaka i juha, te mesa sa ro?tilja.
   Uz ru?marin je vezana i jedna lijepa legenda. On je bio miljenik jedne kraljice kojoj je poklonio vje?nu mladost i pomogao joj u ljubavi. Zahvaljuju?i njemu ma?arska kraljica Elizabeta, iako je tada imala 72 godine i sva bila zgr?ena od reumatizma, toliko se pomladila, proljep?ala da se kralj Poljske u nju smrtno zaljubio i ponudio joj brak. To se dogodilo u 14. st., a recept joj je, kako ka?e legenda, dao jedan an?eo.
   "Vodica ma?arske kraljice" bila je zapravo u rakiji ukuhan ru?marin. Zato i ne ?udi ?to je kraljicu jednostavno preporodio. Tako se spomenuta vodica prenijela potomstvu, pra?ena i dalje legendom o njenoj ?udotvornoj mo?i i o tome da joj je kumovao jedan an?eo


STECA

   Ste?a je trajna zeljasta biljka visine 20-30 cm. Ima peraste listove koji su u gornjem dijelu sjede?i i bez peteljke, a u donjem kopljasti, duboko pilasti na kratkim peteljklama. Cvijet ?ute boje ima 4 latice i dugu peteljku koja raste iz ra?vastih grana ili iz pazu?ca gornjih listova. Korijen je debeo i drvenast, a raste uspravno. Ste?a cvate od svibnja do kolovoza. Mladi listovi sabiru se ljeti, a korijen u prolje?e i jesen. Nema miris, a okus je trpak. Raste po livadama i pa?njacima, na ?ljun?anim tlima i uz rubove ?uma. Ste?a sadr?i katehinske tanine, elagnu kiselinu i 2% tanina koji se hidraliziraju, me?u njima dimerni agrimonin, triterpenske kiseline, glukaziod tormentozoid i dr. Djelotvornost ste?e kod brojnih zdravstvenih tegoba poznata je vi?e od 500 godina. U 16. st. pripisivala joj se svemogu?a ljekovitost, ?ak i kod kuge. U posljednje vrijeme stru?njaci joj posve?uju veliku pa?nju. Prema novijim istra?ivanjima ona djeluje antialergijski i stimulira. Njeni polisaharidi poti?u stvaranje interferona. Interferoni su prirodni glikoproteini koji u organizmu nastaju nakon virusnih infekcija i sprje?avaju razvoj virusa i nastajanje tumora.
   U unutarnjoj upotrebi naj?e??e se koristi kod probavnih tegoba povezanih s proljevima, povra?anjem, vjetrovima i gr?evima. U kombinaciji sa drugim biljkama poma?e ?ak i kod jako krvavog proljeva, bacanja krvi i dizenterija. Korijen ste?e koristi se za ?i??enje plu?a i jetre, te protiv uloga, ?utice i groznice. Tinktura od ste?e osvje?ava tjelesne sokove i poti?e bolji rad organa i ja?a organizam, pa se naro?ito preporu?uje slabim i starijim osobama. ?aj od korijena zaustavlja krvarenja i ?esto se koristi za ispiranje i grgljanje kod upala u usnoj ?upljini i ?drijelu, naro?ito kod angine. U kombinaciji sa nekim biljkama poma?e ?ak i kod krvi u mokra?i. Oblozi poma?u kod rana koje sporo zacjeljuju, opeklina, ozeblina, ?ireva, osipa i uboda od kukaca, a kupelji kod hemoroida, svrbe?i anusa i vanjskih spolnih organa. Prema narodnom receptu korijen ste?e, natopljen u alkoholu i rakiji ubla?ava tegobe sa srcem koje nastaju kao posljedica reume.

STOLISNIK

   Stolisnik, hajdu?ka trava, hajdu?ica ili jezi?ac kako ga u nekim podnebljima jo? nazivaju, trajna je i razgranata stabiljka, visine do 70 cm. Dlakavi listovi izmjeni?no su poredani i razdijeljeni u mnogobrojne fine listi?e, kojih ima stotinjak. Otuda i naziv stolisnik (sto listova). Cvjetovi su bijele ili crvene boje, ugodnog mirisa. Stolisnik cvate od lipnja do listopada, ali se sabire samo u lipnju kada su cvjetovi i gornji dio stabiljke u punom razvoju. Mo?e se na?i po rubovima oranica, pa?njacima, suhim livadama, a ponajvi?e na stazama kojima prolaze ljudi. Mnogi pro?u kraj njega vjeruju?i da je to obi?na trava, a znalci ga spremaju jer znaju njegovu djelotvornost. Stolisnik sadr?i ?eljezo, kalij, natrij, fosfor, sumpor, tanin, eteri?no ulje, smolu, soli, mravlju i valerijanovu kiselinu. Vrlo je ukusan i kao hrana. Od mekog, mladog li??a mo?e se pripremiti odli?no varivo ili juha, a sitno isjeckani listovi mogu se posipati po maslacu namazanom na kruh ili po svje?e kuhanim krumpirima. Stolisnik ima antibakterijsko i protuupalno djelovanje. Naj?e??e se koristi kod problema sa probavom, kod nervoze i gr?eva ?eluca, crijeva i ?u?nog mjehura. Vrlo je djelotvoran i kod mnogih problema sa jetrom, te plu?nim organima. Zbog obilja kalija poti?e rad bubrega, a zbog obilja ?eljeza poma?e kod unutarnjih krvarenja.
?aj od stolisnika regulira krvotok i utje?e na dotok krvi u srce. Mo?e se pripremati svakodnevno, ali ne u ve?im koli?inama (do dvije ?alice dnevno). Ako se ?ajem od stolisnika pere tijelo, ko?a se ?isti od pri?ti?a, krastica i ?ireva. Zbog svih ovih djelotvornosti stolisnika neki nazivaju "kraljem ljekovitog bilja".


TIMIJAN

   Timijan je trajna biljka, drvenastog donjeg dijela iz kojeg izlaze uspravne dvadesetak cenitmetara visoke vrije?e crvenkaste boje. Listovi su jajoliki, sitni, na vrhu za?iljeni, kratkih petiljki. Grimizni ili modri cvjetovi tvore na vr?cima stabiljke okrugle cvatove, jakog i ugodnog mirisa. Postoje dvije vrste timijana: poljski i vrtni. Poljski timijan raste po suhim travnjacima, uz jarke i putove, iznadspilja i uz more. Vrtni timijan (maj?ina du?ica) uzgaja se u vrtovima. Timijan sadr?i ?eljezo, kalcij, eteri?no ulje, smolu, tanin, gorke tvari, saponozide i fenolske spojeve, timol, cimen, borneol, linalol i pimen, koji biljci daju jako antisepti?ko djelovanje. Stari Grci dobro su poznavali timijan i tvrdili su da ubla?ava upale crijeva i jetre, smiruje gr?eve, regulira menstruacije i smiruje sve vrste spazama. Karlo Veliki je ?ak nare?ivao uzgajanje ove biljke, jer je znao za njena pozitivna djelovanja.Timijan djeluje stimulativno i toni?no, pa se preporu?uje protiv svih organskih slabosti, naro?ito ?iv?anog sustava (depresije, apatije), te krvo?ilnog sustava (koji se o?ituje u vrtoglavici, glavobolji, ?um u u?ima). Osim toga timijan je i prijatelj ?eluca i probavnog sustava ?to opravdava njegovu upotrebu u kuhinji (kod pripremanja mesa, umaka, juha). Timijan djeluje antispazmi?no, ?to zna?i da suzbija sve vrste gr?eva, od hripavca i ka?lja do drhtavice, ?elu?anih gr?eva, te astme i nesanice. Pospje?uje mokrenje, pa se preporu?uje protiv slabosti bubrega i mokra?nog mjehura, protiv zadr?avanja mokra?e, reuma i uloga. Izuzetno pozitivno djelovanje ima kod svih smetnji di?nog sustava, posebice kod prehlade, angine, bronhitisa, upale plu?a i upale porebrice. Timijan ima jako antisepti?no djelovanje: kao ?to u atmosferi svojom aromom eliminira viruse i bakterije (zahvaljuju?i timolu), iste klice uni?tava i u ljudskom organizmu. U vanjskoj pripremi timijan se koristi za dezinfekciju rana, ?ireva, opekotina te je vrlo u?inkovit kod uganu?a, modrica, uloga, reume i zubobolje. Kupke od timijana djeluju protiv rahitisa i bolova prsa kod ?ena.


VIDAC

   Vidac je jednogodi?nja zeljasta biljka, oko 15 cm visoke, razgranate stabiljke koja je ponekad posuta mekanim dla?icama. Sjede?i listovi su jajasto kapljasti, na rubu nazubljeni, tamno zelene boje. Cvjetovi su bijeli ili bljedo?uti, dvolisnati, sa crvenkastom ili ljubi?astom mrljom na gornjoj usni. Promatraju li se pa?ljivije, oni nalikuju na o?i sa trepavicama, pa otuda i drugi naziv ove biljke - o?anica.
   Ona ?ivi kao polunametnik na drugom bilju iz kojega si?e hranjive tvari. Gorkog je okusa, bez mirisa. Raste po livadama, ?umama, pa?njacima, uz putove i pruge. Sadr?i iridoidne glikozide, eteri?no ulje, flavonoide, gorke tvari, smolu i brojne druge sastojke. Vidac se po prvi put pojavio u srednjovjekovnim knjigama o ljekovitom bilju.
   Ubrzo je postao ?esto upotrebljavanom biljkom kod bolesti crijeva, ?eluca, di?nih organa, upale o?iju, a naro?ito kod osoba sa slabim imunolo?kim sustavom. Svojom gorko??u poti?e lu?enje ?elu?anih sokova, olak?ava probavu i regulira stolicu. Vidac djeluje antiflogisti?ki (protuupalno) u probavnom traktu, ali i kod upale di?nih organa i o?iju. Najbolja je vanjska primjena, u obliku sredstava za grgljanje i ispiranje kod hunjavice, promuklosti, upale grla, bronhitisa, te upale desni. Vidac blagotvorno djeluje na o?i, ali i na ko?u oko o?iju, pa je stoga poznato prirodno sredstvo u borbi protiv bora.


VODOPIJA

   Vodopija, zvana jo? cikorija, radi?, konjska trava, modri cvijet trajna je i zeljasta biljka, visoka i do 1 metar. Korijen joj je debeo, vretenast, izvana taman, iznutra bijel. Stabiljka je uglata, tvrda, uspravna i puna gorkog mlije?nog soka. U gornjim dijelovima je razgranata i pokrivena kratkim dlakama. Prizemni listovi su veliki, duga?ki i nazubljeni, a oni na stabiljci kra?i i duguljasto kopljasti. Cvjetne glavice modre su boje, ponekad ru?i?aste ili bijele. Biljka cvate od srpnja do rujna. List i cvijet sabiru se ljeti, a korijen u rano prolje?e i jesen kad je najdeblji. Najvi?e djelotvornih tvari korijen ima u jesen. Vodopija raste svuda po Hrvatskoj, po vrlo suhim mjestima, uz staze, livade, pa?njake, putove i rubove ?uma. Ponegdje se i uzgaja. Korijen vodopije sadr?i inulin, cikorietol i druge derivate vo?nog ?e?era, pektin, kalij, ?eljezo, kalcij i natrij. U suhom stanju sadr?i jo? fruktozu, pentosan i mast. Jo? su stari narodi poznavali ovu biljku, naro?ito kao djelotvornu pomo? za probleme jetre.

   Gr?ki lije?nik Dioskurid propisivao ju je za ja?anje probavnih organa, a Galen ju je koristio protiv o?nih bolesti i trovanja. Po?etkom 20. stolje?a vodopija se ?esto uzgajala kao zamjena ili dodatak kavi. Zbog velike koli?ine inulina koji sadr?i, vodopija se naj?e??e koristi za pobolj?anje rada jetre, ?u?nog mjehura, bubrega i stimulativno utje?e na cijeli metabolizam. Pospje?uje izlu?ivanje ?u?i i mokra?e, poma?e kod gihta i te?ko?a s probavnim organima. ?aj od vodopije sprje?ava nakupljanje sluzi i pritisak u zelucu, ?isti jetru, slezenu i bubrege poma?u?i izlu?ivanje ?tetnih tvari iz tijela putem mokra?e. Zahvaljuju?i svojoj gorkosti izuzetno dobro djeluje na probavni sustav, pospje?uje apetit, izlu?ivanje probavnih i ?elu?anih ?lijezda, te pra?njenje crijeva. Vodopija kao i sve biljke iz porodice glavo?ika slu?i i kao hrana za dijabeti?are. Poma?e kod razdra?ljivosti, neraspolo?enja, no?nog bu?enja i sli?nih stanja. Sok od vodopije ?isti krv, zaustavlja bacanje krvi i poma?e kod slabokrvnosti, jer sadr?i dosta ?eljeza.

   Oblozi djeluju na ko?ne tegobe, naro?ito ekceme, te poma?u kod upale porebrice i slijepog crijeva. Sirup od vodopije naro?ito se preporu?uje djeci kod glista, zatvora i sli?nih tegoba.


VRBA

   Vrba je visoko drvo, dugih, vitkih grana. Ima kopljasto li??e, obraslo sitnim, prileglim dla?icama, a koru sivu i ispucalu. Naj?e??e raste kraj rijeka i potoka, po mo?varnim livadama i uz rubove ?uma. Cvate potkraj travnja i po?etkom svibnja. Najdjelotvornijim dijelom vrbe smatra se kora, koja se u prolje?e guli sa 4-5 cm debelih grana.
   Suha ima karakteristi?an aromati?an miris i gorak, trpak okus. Glavni aktivni sastojci vrbe su salicin, salicilni alkohol i njegovi glikozidi, katehinski tanin, flavonoidi i dr. tvari. Vrba se u anti?ko doba i srednjem vijeku smatrala izvrsnim sredstvom kod vru?ice i reumatskih tegoba. Acetilirana salicilna kiselina koja se na tr?i?tu pojavljuje pod nazivom Aspirin, samo je jedan od sintetskih lijekova koji izme?u ostalog sadr?i i neke od aktivnih tvari vrbe. ?aj od vrbe danas se kao i nekada, koristi kod bolesti s vru?icom i gripoznih bolesti povezanih s glavoboljom i bolovima u zglobovima.
   Salicilna kiselina koja nastaje od salicina sni?ava povi?enu tjelesnu temperaturu, tako ?to neposredno utje?e na centar za termoregulaciju, pri ?emu dolazi do ?irenja perifernih ?ila, pove?anog izlu?ivanja znoja i poja?anog metabolizma.

 

Kostenlose Homepage von Beepworld
 
Verantwortlich für den Inhalt dieser Seite ist ausschließlich der
Autor dieser Homepage, kontaktierbar über dieses Formular!