Meine Homepage
Zurück

 

 

Svjetske misterije

HODANJE PO VATRI

 

       Sposobnost otklanjanja - cak i prihvatanja ? boli,

 

 u mnogim je religijama sirom svijeta znak vjere.

Ali ako postoji mjesto na ovoj zemlji gdje vise nego bilo

gdje drugdje tijelo dobrovoljno trpi i unakazuje Bogu za

ljubav, onda ono lezi duboko u dzungli jugoistocne

Sri Lanke, u Kataragami.

Tamo ? u hramu podjednako svetom indusima,

 muslimanima i budistima- ti obredi traju cijele godine.
   U
septembarskim svecanostima bicevanju se

 podvrgavaju uglavnom indusi, ali cak i tad se, u dzamiju KHIZR THAKUJU, mogu vidjeti muslimani koji se probadaju nozevima i macevima te utjeruju celicne siljke u tijelo.

 Kad padne mrak, zanos se usredsredjuje na drugo,

privucen sjajem i titravim zrakom najmisterioznijeg

 od svih obreda ? hodanjem po vatri.

     Ognjiste dugacko 6 do 10 metara mora se

pripremati danima. Dim, plamen i na, kraju,

usijani titravi zrak suocava pokajnike s obecanjem

 najsavrsenijeg povezivanja sa

 bogovima induskog panteona.

 Godinama su prakticni,

mozda skepticni ljudi dolazili u Kataragamu,

donoseci sprave za mjerenje temperature i

 pribor iz raznih laboratorija.

 Vise nema sumnje da temperatura kamenja u

sredini dostize 800 ili cak 1000 °C.

     Kandidati za to tesko iskusenje najprije u koloni

dolaze do rijeke da po induistickom obredu operu

cijelo tijelo. Potom polako i promisljeno krecu do

 ognjista, izgovarajuci rijeci molitve.

Temperatura usijanog kamenja dovoljno je jaka

da posmatrace drzi na udaljenosti od nekoliko metara,

 ali induski svestenik koji predvodi pokajnike,

 bez oklijevanja ulazi u vatru.

Bez otezanja ili zurbe prolazi s kraja na kraj,

a potom se neuznemiren vraca.Ostali ga slijede.

Ne primjecuje se nikakav vidljiv znak straha,

 po zavrsetku ni trag opekotina ili povreda ?

samo prazan izraz na licu, kao od iscrpljenosti,

 zanosa ili emocija. Potom se svi mirno razilaze.

     Zapadni naucnici se vec gotovo 1 vijek

trude da shvate taj fenomen:

 Godine 1922 francuski biskup u MYSORI u Indiji,

monsinjor DESPAT URES,

prisustvovao je na poziv lokalnog maharadze po vatri

 nekog muslimanskog mistika.

 Musliman je poceo tako da je jednog slugu

 iz palate gurnuo.

"Cas, dva", pisao je biskup "Indijac se borio da izadje

iz vatre, ali je odjednom uzas na njegovom licu

 smijenio zapanjeni osmijeh, a on produzio duz jarka,

smjeskajuci se onima koji su stajali sa strane".

 Potom je uslijedila nevjerovatna epizoda.

Cijeli moharadzin orkestar umarsirao je u vatru,

 s instrumentima u rukama i notama pricvrscenim na

vrhu

, dok je na vatru bacen jos jedan tovar suvog palminog

 lisca da je uzari. Biskup je napisao:

 "Uocio sam kako se plamen koji je poskocio

da im lizne lica razdvaja oko razlicitih djelova

instrumenata i samo treperi oko listova nota a

 da ih nije zapalio. Dvojica Engleza,

vodja maharadjinog policijskog odreda i

 jedan gradjevinar, prosli su bez opekotina.

 Kad su se vratili u blizinu mjesta na kojem sam stajao,

 upitao sam ih sta misle o svemu.

"Osjecali smo da smo u rerni,

 ali nas vatra nije przila -- rekli su.

 Ceremonija se zavrsila tako da je musliman

 odjednom pao u agoniju i trazio vode.

Jedan je braman rekao biskupu:

"On je na sebe preuzeo zar vatre".

      U jesen 1935 HARRY PRICE je organizovao

najstrucnije ispitivanje fenomena hodanja po vatri

 koje je ikad sprovedeno.

PRICE je uz pomoc clanova Savjeta za

 parapsiholoska istrazivanja Londonskog univerziteta

 pratio hod po vatri mladog indijca KUDA BUHA

 koji se tek doselio u London.

 PRICE je ispisao pitanja na koja se nadao da ce

odgovoriti: "Da li se hodanje po vatri temelji na triku?

 Moze li to svako? Da li setaci pripremaju tabane?

Mogu li svoju imunost prema vatri,

koju tvrde da posjeduju, prenijeti na druge osobe?

Da li setaci mazu tabane mjesavinom stipse,

sapuna i sode, kako se tvrdi? Moraju li biti u transu ili

 u zanosu? Moraju li biti religiozni?

Da li pepeo stvara izolacioni sloj na vatri koji

sprecava opekotine? Moze li setac po vatri hodati

ubrzano, ili moze setati?

Da li posti, ili se nekako drugcije,

 mentalno i fizicki priprema za taj cin?

 HARRY PRICE mozda nije na mnoga od ovih

pitanja uspio odgovoriti, ali je svakako pripremio

 predstavu koja je za buducnost zabiljezena na filmu od

 16mm. Mladi Indijac KUDA BUX je odlucio,

 iz neutvrdjenih razloga, da se pojavi u crnom

dugom kaputu i pantalonama.

 Na jedno od pitanja neposredno je odgovorio,

 jer je najprije uzinao: nije morao postiti.

Pregledana su mu stopala,

potom su pazljivo umivena,

osusena i izmjerena mu je temperatura.

 Na jedan taban zalijepljen je za eksperiment komadic

 flastera. U sredistu vatre temperatura je

 iznosila 1400° C- vise od temperature topljenja celika.

 KUDA BUX je krenuo. Hodajuci ujednaceno

 i smisljeno, u cetiri je koraka presao gotovo4 m

dug jarak za 4,5 sekundi.

Ubrzo nakon toga jos jednom, taj put za 4,3 sekunde.

Profesori sa Londonskog univerziteta su pazljivo

 pregledali tabane mladog indijca i ..............nista!

 Nikakve promjene! Dva svjedoka su bila tako

 impresionirana poduhvatom da su odlucili da sami

 pokusaju, ali su prosli neslavno - sa velikim opekotinama

 na tabanima! Kasnije je PRICE zabiljezio:

  1. Prije svakog prelaza, pepeo je bio pazljivo uklonjen tako da ne moze posluziti kao izolacija.
  2. Cini se da je vlaznost stopala, prije na stetu nego na pomoc, jer moze prouzrokovati da se o njih prilijepe usijani komadici.
  3. Stopala ne moraju imati prekomjerno tvrdu kozu.
  4. KUDA BUX nije postio niti se uputio u neke posebne pripreme
  5. Na tabanima nije bilo nikakvog posebnog balzama - doktor ih je oprao i potom osusio.
  6. Imunitet od opeklina ocito se ne moze, bar u ovom slucaju, "prenijeti na druge ljude".

     Jedan od fizicara zaduzen za mjerenje temperature, bio je uvjeren da je eksperiment dao odgovor. "Hodanje kroz vatru zapravo je gimnasticki poduhvat", izjavio je " noga nikad nije dosta dugo u dodru sa zarom da bi on izazvao opekotine". Fizicari su, posto su izmjerili su da su tabani KUDE BUXA bili u dodiru s vatrom sa svakim korakom samo pola sekunde, pokusali pritisnuti plocu svog mjernog aparata na zar samo pola sekunde i izmjerili temperaturu 15-20 °C!

     Doktor JEARL WALKER profesor fizike na Drzavnom univerzitetu u Klivlendu izveo neke eksperimente sa vodom i ustanovio da kod otprilike 210° C nastupa prilicno ostra promjena, te da ce kapi vode, umjesto da ispare u deset sekundi ili manje, kako se to desava na nizoj temperaturi, poskakivati cijeli minut, cak i duze. Taj je efekat trajao sve do 500 i vise °C. WALKER je snimio i krupne fotografije izbliza, na kojima se vidjelo da kapi zapravo nijesu dodirivale usijanu povrsinu zbog tankog sloja pare. WALKER je predpostavio da kapljice znoja ili vode na nogama setaca (neki prije nego sto udju u vatru prolaze kroz plitke posude sa vodom) stvorit ce takav zastitni sloj dosta dugo da noge setaca mogu ostati nepovrijedjene. Doktor WALKER je odlucio da isproba svoju teoriju u koju je duboko vjerovao i ... uspio je! Presao je preko uzarenog ognjista bez ijedne opekotine!

     Ne vjerujem da ima bilo kavih trikova. Ne treba vam nikakvih tajanstvenih hemikalija da njima trljate noge, niti neka predhodna vjezba. Treba samo vjerovati i predati se.

 

Istinite price

 

Princezina ruka

Grof Louis Humond bio je nadaleko poznat kao okultist i psihoterapeut. I kao takav, cesto je od zahvalnih pacijenata bivao darivan nesvakidasnjim poklonima. Ali, najneobicniji od svih poklona donio je grofu i najvece nevolje. Za vrijeme posjete Luksoru 1890, izlijecio je od malarije tamosnjeg uglednog seika. Zauzvrat, seik je inzistirao da grof primi na dar mumificiranu desnu ruku davno umrle egipatske princeze. Humondovoj zeni se od samog pocetka taj bizarni poklon nije svidio. A kada je cula cijelu legendu, njena odbojnost se pretvorila u mjesavinu uzasa i odvratnosti. Prica glasi da je u sedamnaestoj, posljednjoj godini svoje vladavine, egipatski kralj Ahnaton - jereticki Tutankamonov tast - dosao u sukob sa svojom kceri oko nekih vjerskih pitanja. Osveta kraljeva bila je strasna. Godine 1357.pne. po nalogu kralja i oca, njegovi svecenici su djevojku najprije silovali, a potom ubili. Odsjekavsi njenu desnu ruku, potajno su je zakopali u Dolini kraljeva odvojeno od tijela. Postupak dobiva smisao kada se uzmu u obzir tadasnja vjerovanja da osoba sahranjena necijelovitog tijela nije mogla dobiti pristup u rajske predjele.

Niti jedan kustos muzeja nije zelio primiti jezivi eksponat. Nemajuci kuda, Humond je poklon smjestio u ispraznjeni sef svoje londonske kuce. Kada su oktobra 1922.g. Humond i njegova zena otvorili sef - sledili su se od uzasa. Poklon se nije mogao prepoznati. Mumificirana i usahla, 3200 godina stara, ruka je djelovala potpuno svijeze! Grofica je zahtijevala da se ruka neizostavno unisti i Humond, koji do tada nikada nije osjetio strah od nepoznatog, prihvati prijedlog. Postavio je samo jedan uvjet: princezina saka mora biti sahranjena na najprigodniji nacin. Sve je bilo pripremljeno za sahranu u noci 31.listopada 1922.g na Dan mrtvih.

U pismu upucenom svom dugogodisnjem prijatelju, arheologu lordu Karnarvonu, Humond je do detalja opisao ceremoniju sahrane. Saku je pazljivo polozio u loziste kamina citaju?i naglas poglavlja iz egipatske "Knjige mrtvih". Iznenada, zavrsne rijeci je popratio jak udar groma i kuca je utonula u tamu. Ulazna vrata popustise pod naletom snaznog i iznenadnog vjetra.

Od siline udara, Humond i njegova zena nadjose se na podu sa osjecajem neke neprirodne hladnoce koja je zavladala u kuci. Kada su podigli pogled, pred njima je stajala uspravna figura neke zene. Prema Humondovom kazivanju, "ona je bila obucena u kraljevsku odoru starog Egipta, sa vijugavom zmijom oko glave, sa znamenjem faraona". Umjesto desne sake, visio je okrvavljeni patrljak. Prikaza se na trenutak nadvi nad plamenom u kaminu da bi narednog momenta iscezla netragom. Sa njom nestade i saka, da vise nikad ne bude vidjena.

Cetiri dana kasnije Humond je iz novina saznao da je ekspedicija lorda Karnarvona na pragu senzacionalnog otkrica grobnice Tutankamona i da ce grobnica biti otvorena uprkos upozorenju uklesanom na vanjskim zidovima. Iz bolnicke sobe, gdje se sa suprugom jos uvijek oporavljao od pretrpljenog soka, Humond uputi starom prijatelju pismo moleci ga da jos jednom preispita svoju odluku o otvaranju grobnice.

Napisao je: "Sada pouzdano znam da su stari Egipcani posjedovali znanje i moc koje nas razum ne moze shvatiti. Za ime Boga, preklinjem te, budi oprezan".

Medjutim, iskusenje svjetske slave bilo je suvise veliko da bi lord Karnarvon uzeo za ozbiljno pismo svog prijatelja. Nedugo, zatim, umro je od ujeda malaricnog komarca. Jedan za drugim umirali su i ostali clanovi ekspedicije potvrdjuju?i legendu poznatu kao "Prokletstvo faraona".


Istinite price

 

Ispuni ugovor s Vragom

Obitelj Brandhauser iz srednje Slovacke je prokleta. To o njoj tvrdi nekoliko stanovnika grada. Price o povezanosti s vragom rasirile su se po okolici brzinom munje. Sto je zapravo u svemu istina?

Prokletstvo obitelji Brandhauser pocinje jos u 19.stoljecu. Tada je, navodno, jedan od clanova obitelji potpisao ugovor s vragom. Nije ga ispunio, i zbog toga vrag vec vise desetljeca podsijeca njegove potomke na dug, koji obitelj prema njemu ima!

Glasine o nasoj povezanosti s vragom stare su godinama. O njima mi je pripovijedao vec moj pokojni otac - kaze (1996.god) danas 76-godisnji Karlo Brandhauser. - "Mislim, da to tada otac nije uzimao za ozbiljno i pricao mi je to kao kuriozitet" - objasnjava dalje Karlo i dodaje: "Ne, ne sjecam se da se u vrijeme mog djetinjstva u nasoj obitelji dogodilo nesto, sto bi potvrdjivalo ove oceve price".

Usprkos tome, Karlo Brandhauser, najstariji clan obitelji u listopadu 1995.godine - na dan svog rodjendana - kao prvi od zivucih potomaka dobio je poruku od vraga.

Poruka je bila napisana crvenom tintom (kasnije se utvrdilo da je to bila krv) i sadrzavala je na latinskom slijedece rijeci: "Ispuni svoj ugovor s vragom". Poruka u obliku papirnatog svitka, bila je stavljena u malu trubu, slicnu vrazjem kopitu.

Najprije sam pomislio kako se netko sa mnom grubo nasalio, i smatrao sam to malo neprimjerenim poklonom za covjeka mojih godina - nastavlja pricu stari gospodin. - "Samo nisam znao tko i zasto se sali na moj racun. Nitko iz obitelji si to ne bi dozvolio".

Na los vic se zaboravilo. Kada je na dan svog rodjendana, dva tjedna kasnije, dobila isti takav "poklon" njegova 55-godi?nja kcerka Marija, a zatim istom prigodom pocetkom prosinca i njezina kcerka, 36-godi?nja Ana, cijela stvar postala je vise nego sumnjiva i vrlo ozbiljna. Nitko iz obitelji nije imao velikih neprijatelja, dapace, obitelj Brandhauserovih bila je kod mnogih ljudi uvijek vrlo cijenjena. "Postepeno smo eliminirali sve mogucnosti da bi nas netko htio prestrasiti." - kaze Marija - "Nismo pronasli ni moguce zastrasitelje, ni motiv, koji bi ih u tome mogao voditi. Tada smo poceli traziti uporisnu tocku u proslosti."

Nakon mjesec dana uspjeli smo otkriti dnevnik Kornela Brandhausera, mojeg pradjeda. Dnevnik je bio zut, a neke njegove stranice su poispadale. Otkrili smo da su Kornela zanimale okultne, nadprirodne pojave. Na jednom mjestu u dnevniku pronasli smo zanimljiv dio: "Danas sam potpisao ugovor, koji ce odrediti sudbinu roda Brandhausera iducih desetljeca. Nadam se da ce to moji potomci, a i svi daljnji njihovi potomci znati cijeniti." Ovaj dio otkriva da je Kornel Brandhauser mogao s nekim tajanstvenim potpisati nekakav poseban ugovor, jer je inace bio vrlo precizan u opisivanju svojih poslovnih poteza. Samo na ovom mjestu nema nikakvih pojedinosti.

Karlo Brandhauser tome dodaje: - "Kornel, moj djed, umro je kada je meni bilo samo devet godina, tako da ga nisam imao prilike bolje upoznati. Ipak, jednom me odveo u svoju sobu, pokazao mi horoskope, kristalnu kuglu za gatanje i ostale druge okultne rekvizite. Za mene, tada djecaka, bile su sve to vrlo zanimljive stvari, ali nisam tocno znao cemu sluze. Nisam razumio ni neke djedove price, koje mi je pricao. Bile su strasne, ali zanimljive. Moj je otac uvijek govorio kako je moj djed cudak. U takvom mi je sijecanju i ostao."

Ono sto najvise zacudjuje jeste analiza. Njome je utvrdjeno kako je upotrijebljeni papir na svicima star oko 150 godina (!) a poruke su doista ispisane krvlju, i sve tri su u najmanjoj crtici identicne. Obitelj Brandhauser ceka sto ce se dalje dogadjati.


Istinite price

 

Ljudi iz camca

Zbog nerijesenih problema u Vijetnamu, tisuce ljudi je krenulo preko nemirnih mora u potrazi za boljim. Koristili su camce i improvizirane splavove a gutalo ih je nevrijeme, nevjesto upravljanje i pirati. Njima nista nije islo na ruku; od zla su plovili prema gorem. "Ljude iz camca" su presretali pirati koji su oduzimali sve sto su imali. Samo izuzetno rijetko bi za sobom ostavljali svjedoke. Tisuce zena silovano je i muceno prije nego sto su bacene u more. Ukoliko su imale "srece", bile su, a na zalost i djeca, prodavane u svjetske kupleraje. Najgore od svega je cinjenica da su cesto na moru "ljude iz camaca" sretali mnogi brodovi. Kapetani raznih nacija nisu se ni osvrtali na plac tih ljudi; svijesno su ih ostavljali morskim razbojnicima.

Godine 1986. grupa humanista iz Francuske i Zapadne Njemacke odlucila je nesto pokusati uciniti. Zakupili su brod "Cap Anamoor 2" koji je samo u veljaci i ozujku te godine iz Kineskog mora spasio nekoliko stotina izbjeglica prije nego sto su do njih dosli morski razbojnici.

Jednog jutra, krajem ozujka 1986.godine, osmatrac sa broda "Cap Anamoor 2" primjetio je veliki ali nespretno napravljen splav. Alarmirao je kormilara i brod je promijenio pravac. Prisli su malom brzinom splavu, spremni prihvatiti jadnike. Na palubi su se vec sakupili spasioci, dva lijecnika i gotovo kompletna posada na celu sa kapetanom Linegeom. Clan posade Vijetnamac Li Traon, dovikivao je maloj grupi da se, jedan po jedan, ukrcavaju u spustenu kosaru. Ulrih Dregher, novinar, snimao je cijeli dogadjaj kamerom. Doktor Herger je uzbudjeno komentirao izgled ljudi na splavu. Na splavi su bili jedan starac sa dugom bijelom bradom, nalik na kineskog mandarina, dva mladja covjeka, jedna mladja zena i troje djece. Svi su bili ocajno mrsavi i gotovo bez kapi krvi u obrazima. Starac je izgleda presutno odobrio raspored i jedan od mladjih ljudi je podigao zenu i stavio je u mornarsku kosaru. Ona je pruzila ruke kao da zeli uzeti jedno od djece ili da se pozdravi, ali su mornari snazno podigli kosaru u vis. Jedan od njih je i kriknuo kada je shvatio da na splavi vise nema nikoga.

Doktor Herger je uzbudjeno trljao oci a kormilar sa uzasom shvatio da je toliko pio da mu se svasta prividja. Li Traon je kasnije izjavio da ga je zena molila, na koji metar od pramca broda, da je spasi. A, zatim, nestala je minut kasnije od ostalih na splavi, sa izrazom na licu kao da ju je netko prevario. Kapetan nije zelio tu pojavu "dematerijalizacije" zapisati u dnevnik ali je kasnije priznao da se je to stvarno dogodilo. Uostalo, kamera Ulriha Dregera je sve lijepo zabiljezila, ukljucujuci tu i trenutak kada su "ljudi sa camca" nestali!


Istinite price

 

Misterija Davida Langa

Dogodilo se to u jednom trenu, 23.rujna 1880.g, suncanposlijepodneva na farmi Davida Langa, nekoliko kilometara od mjesta Galatin, drzava Tenesi, SAD.

Sudbina je htjela da se ova misterija odigra u prijatnoj okolini. Langov dom je bila velika kuca od cigle i sastojala se od vise dijelova, sva obrasla lozicom. Ispred je bio veliki pasnjak, koji je stoka uredno popasla a sada je posmedjio od dugotrajne ljetne suse. Toga poslijepodneva dvoje djece Langovih, osmogodisnji George i jedanaestogodisnja Sarah, igrali su se igrackom koju im je otac tog jutra donio iz Neshwilla - drvenim kolicima koja su vukli drveni konjici. Djeca su vukla igracku po dvoristu a roditelji su ih gledali.

Gospodin Lang je posao prema ogradi pogledati svoje konje sa kojima se je ponosio. Stao je uz ogradu i pogledao na svoj veliki dzepni sat kada mu zena doviknu: "Vrati se brzo, Davide, htjela bih da me odvezes u grad prije nego se ducani zatvore". David mahnuvsi rukom rece: "Evo me za par minuta".

Ali, nije se nikada vratio, jer je David Lang bio samo trideset sekundi udaljen od sastanka sa sudbinom, ma kakva da je ona bila!

Djeca su se prestala igrati jer su ugledala laku dvokolicu kako se priblizava iz daljine. Dolazio je sudac August Pack koji im je uvijek donosio darove. Gospodja Lang je takodjer vidjela dvokolicu, i David isto tako, jer je mahnuo sucu i krenuo prema kuci.

David Lang nije ucinio vise od pet-sest koraka, kada je nestao na ocigled svih prisutnih. Gospodja Lang je vrisnula. Djeca su ostala zabezeknuta. Svi su instinktivno potrcali prema mjestu gdje je Lang bio vidjen posljednji put prije par sekundi. Sudac i njegov zet, koji je bio u dvokolici, potrcase preko polja istog trena. Nije bilo ni grma ni stabla ni rupe koji bi narusavali povrsinu. Niti ikakvoga traga koji bi pokazivao sto se je desilo sa Davidom Langom. David Lang je nestao pred ocima supruge, dvoje djece i dvoje ljudi u dvokolici.

Naknadna ispitivanja svjedoka pokazala su da su svi vidjeli iste stvari u isto vrijeme i na istom mjestu. Mjesni geodet je pregledao teren i izjavio da nema nikakvih podzemnih supljina ni rupa te da je sav teren vrlo cvrst. Nikada nije bilo pogreba niti zadusnica za gospodina Langa. Njegova zena, koja je pozivjela jos mnogo godina, zivjela je u nadi da ce se on, David Lang, jednom vratiti. Najzad je dozvolila sucu Packu da iznajmi cijelu farmu osim pasnjaka ispred kuce. Pasnjak je ostavila da bude nedirnut dok je ona ziva.

Koliko je bio cudan nestanak toliko je cudno i ono sto je primjetilo dvoje Langove djece jedne tople veceri u travnju 1881.g, sedam mjeseci poslije dogadjaja.

Djeca su zapazila da se na onom mjestu gdje je otac bio zadnji put vidjen nalazi krug zakrzljale zute trave od nekih pet metara u promjeru. Jedne veceri dok su stajali pored tog kruga jedanaestogodisnja Sarah je zazvala oca i na njihovo iznenadjenje culi su njegov glas koji je zvao u pomoc... ponovo i ponovo... sve slabije, dok nije utihnuo, zauvijek.
 

Istinite price

 

Svecenica smrti

Jedan Amerikanac neuredne vanjstine nije mogao izazvati nista drugo osim podozrenja kada je dosao na ugovoreni sastanak u Kairu 1910.godine sa egiptologom Daglasom Mooray-em. Sve, od odjece do izgleda stvaralo je odbojnost i nepovjerenje kod prefinjenog Britanca, ali nedolicni sugovornik je ponudio Moorayu otkrice od neprocijenjivog znacaja - mozda najvece u njegovoj karijeri.

Mooray nije odolio primamljivoj ponudi. Ispunio je cek na donosioca kod Engleske banke, predao ga Amerikancu i odmah poduzeo korake da dragocjeni teret prvim brodom bude poslat njegovoj kuci u London. Cek nije nikada unovcen. Iste veceri Amerikanac je pronadjen mrtav. Tek tada Mooray od jednog kolege doznaje za pozadinu "dobrog posla".

Bila je to skrinja u obliku mumije koja je pripadala vrhovnoj svecenici hrama posvecenog bogu Amon Ra. Pretpostavlja se da je zivjela u periodu oko 1600.g pne. u Tebi. Na vanjskoj strani poklopca bio je ugraviran njen lik, minuciozan rad izveden u zlatu i emajlu. Povrh svega, cijeli kovceg je bio izuzetno dobro sacuvan. Svecenica iz hrama Amon Ra je zauzimala visoko mjesto u hijerarhiji kulta mrtvih, koji je nekad zitorodnu dolinu Nila pretvorio u predio smrti. Na zidovima njene grobnice stoji urezano prokletstvo da ce se zivot onog tko se drzne poremetiti vjecni mir grobnice izvrgnuti u nepregledni niz nesreca i uzasa.

Prva tri dana Mooray je samo odmahivao rukom na to praznovjerje, sve dok mu za vrijeme lova puska nije neobjasnjivo eksplodirala u ruci. Poslije visetjedne agonije ruka mu je amputirana do iznad lakta.

Na povratku u Englesku umiru dva Moorayeva prijatelja. Dijagnoza je glasila: "Uzrok smrti nepoznat". Dvoje egipatskih sluga, koji su dosli u dodir sa teretom prilikom transporta, zadesila je smrt na nepunu godinu. Kad je Mooray stigao u London, kovceg je vec bio tamo. Bacivsi pogled na izrezbaren lik svecenice na poklopcu, "cinilo mu se da je ozivio, sa pogledom koji ledi krv u zilama".

Sa vec donijetom odlukom da se oslobodi neprijatne kutije, Mooray objerucke prihvati molbu jedne prijateljice da preuzme dalje cuvanje kovcega. Nije proslo ni nekoliko tjedana, a umrla joj je majka, ljubavnik je napustio, a ona sama je pocela naglo slabiti od nepoznatog uzrocnika bolesti. Pisuci posljednju izjavu volje, njen advokat je inzistirao da u testament udje odredba da prokleta skrinja bude vracena Daglasu Moorayu. Mooray, koji je sada bio sjena nekada?njeg covjeka, nije zadrzao kutiju vec ju je poslao Britanskom muzeju na poklon.

Medjutim, cak i u toj strogoj znanstvenoj instituciji kutija je nastavila svoj pohod zla. Fotograf koji je snimao kovceg odjednom se je srusio mrtav. I egiptolog zaduzen za eksponat takodjer je nadjen mrtav. Uznemirena senzacionalistickim clancima po novinama, uprava muzeja je odrzala zatvoreni sastanak. Donijeta je jednoglasna odluka da eksponat posalju muzeju u New Yorku, koji je poklon prihvatio, ali pod uvjetom da kovceg sa mumijom bude predat bez publiciteta i na najsigurniji moguci nacin isporucen.

Kovceg je ukrcan na najsuvremeniji putnicki brod, koji je tog mjeseca prvi put trebao zaploviti na liniji iz Suothamptona za New York. Ali, sarkofag u obliku mumije nikada nije stigao do New Yorka. Zajedno sa ostalim teretom nalazio se je na "nepotopivom" "Titanicu", koji je 15.travnja 1912.godine zaplovio prema katastrofi sa 1513 putnika. Radi postovanja prema mumiji, mumija je smjestena na komandni most! Ovo je prava istina o propasti broda "Titanic"!


Istinite price

 

Tragovi na grobu mucitelja

Samo u 1692.g u Salemu, Masachusets, pod optuzbom da su se bavili crnom magijom objeseno je 13 ljudi. Za pukovnika Bucksa iz Bucksporta u Mainu bila je stvar prestiza da i njegovo selo uzme ucesca u sveopcem lovu na vjestice. Nije bilo sastanka lokalnog vijeca, a da pukovnik ne postavi to pitanje. Ustrajnost je dala rezultata.

Prst javne osude je pokazao na jednu staricu. Kronicari se ne mogu sloziti oko toga kako se je uopce zvala i koliko je imala godina. Prema jednoj zabiljesci, ime joj je bilo Comfort Ainsworth i bila je starija od 90 godina. Proces je poceo. Svjedoci su se redali jedan za drugim izricuci besprizorne osude. Na okrivljenu gotovo da nitko nije ni pogledao, a sve oci su bile uprte u pukovnika Bucksa. Jedna je zena ispricala kako je cula staricu kako nesto nerazgovijetno mrmlja u bradu. Ali, kada joj je po dolasku u kucu potekla krv iz usiju, bila je sigurna da su cini bacene na nju. Jedan covjek se, pak, zakleo da je na vratima staricine kuce vidio spodobu deset stopa visoku - ocigledno da je to bio sam djavao ili barem netko od sljedbenika necastivoga.

Porota nije dugo vijecala. Citirajuci tekst "Zlo ne zasluzuje da zivi", sudac je optuzio Comfort Ainsforth za bavljenje crnom magijom i osudio je na smrt. Presuda se je trebala izvrsiti slijedeceg dana ujutro. Tada je, prije nego sto su cuvari mogli bilo sto poduzeti, upiruci svojim kvrgavim prstom na pukovnika, jasnim glasom povikala:

"U cijelom svom zivotu nikada nisam proklela nijedno zivo ljudsko bice! Ali, vas, gospodine, i vase ulizice, sto me u smrt poslaste, mogu prokleti mirne duse... A sada poslusaj i zapamti ovo - kada umres, a to ce biti uskoro, obecavam ti da cu ostaviti otisak svog stopala na tvom nadgrobnom spomeniku. A taj biljeg, pukovnice Bucks, ostace za sva vremena da svijet nikada ne zaboravi nepravdu ucinjenu na ovaj dan".

Tri mjeseca poslije sudjenja pukovnik je umro. Nasljednicima je ostavio u amanet da mu podignu nadgrobni spomenik od takvog kamena da ga nista ne bi moglo oskrnaviti. U pocetku je rad na spomeniku odmicao normalnim tijekom sve dok jednog dana uzbudjeni radnik nije obavijestio nasljednike da su se na mramoru pojavili tragovi stopala koji se ni najmarljivijim trljanjem pijeskom nisu mogli ukloniti!?

U potpunoj tajnosti unajmljen je drugi kamenorezac. Obecavsi da ce sacuvati tajnu, isklesao je spomenik u svemu isti kao i prethodni. Stara ploca je zakopana, a nova postavljena na predvidjenom mjestu. Nije proslo ni desetak dana kada nasljednici saznadose od preplasenih ljudi da im varka nije uspjela. Na ploci su se vidjele jasne konture stopala.

Gundjajuci protiv necuvenog vandalizma - objasnjenje koje nikog nije uvjerilo - nasljednici nisu odustali, vec dadose da se napravi spomenik od jos plemenitijeg i skupljeg kamena. Dakako, i on je ponio biljeg izrecenog prokletstva.

Obeshrabreni nasljednici nisu cinili dalje pokusaje. Poslije tri stoljeca, biljeg je poput zive rane i dalje prisutan na grobu pukovnika Bucksa.
 
                                                                                                                                                                                            

 

 Spiritizam, okultizam, parapsihologija, smrt i ?ivot, spiritualni medijum...... Smrt nije uvijek samo SMRT !!!  Smrt ima svoj nastavak a to je ?IVOT. Uz spiritizam i okultizam mo?emo do?i do neo?ekivanih rezultata. To su podru?ja od kojih nam ponekad zastaje dah u prsima, ali ne mora uvijek biti sve toliko stra?no. PARAPSIHOLOGIJA ima mnogo zanimljivih rje?enja.

         

                      U na?em ovozemaljskom svijetu mnogo puta sa velikom dozom straha slu?amo ili prepri?avamo najneobi?nije pri?e o nekim ?udnim stvorenjima. Te ?udne spodobe mi nazivamo duhovima. Duhovi se obi?no tretiraju kao malju?na, prozirna stvorenja sa ne ba? prevelikom blistavom inteligencijom. Za na?e vidno polje oni su nevidljivi. U svijetu je uo?eno ili registrirano jako mnogo istinitih slu?ajeva o prisutnosti duhova ( spirita ). Ljudi koji istra?uju i prou?avaju ?ivot duhova nazivaju se spiritisti.

 

                             PARANORMALNESPOSOBNOSTI

 

                     Da bi neka osoba mogla u?i u pravi kontakt sa duhovima mora imati dar paranormalnih sposobnosti, odnosno kod te osobe u mo?danom dijelu glave do?lo je do aktivacije centra za extrasenzorijalna iskustva. Iako su duhovi za na?e golo oko nevidljivi pojedini vidovnjaci uspjevaju ih vidjeti na svom mentalnom ekranu. Neki jo? tu sposobnost nazivaju - dar tre?eg oka. Kod ljudskog mozga ta specifi?na funkcija de?ava se na desnoj hemisferi mozga. Taj dio mozga  dopu?ta nam, da te druga?ije energetske pojave registriramo sa mo?nim o?ima na?e mente. Obi?no se vidi na mentalnom ekranu poput

nekih slika iz sna. Pojedine nadarene osobe uspjevaju vidjeti i stupiti u kontakt sa duhovima i u budnom stanju, stanju potpune intelektualne bistrine. Za takve sposobnosti, slobodno mo?emo re?i, da su savr?ene. Neki drugi ljudi uspjevaju stupiti u kontakt sa duhovima tek uz pomo? upotrebe raznih droga, sedativa, alkohola..

              Sa duhovima se mo?e kontaktirati i uz pomo? hipnoze. Hipnoza je u mnogo slu?ajeva vrlo opasna, ponekad ?ak i katastrofalna za psihu hipnotizirane osobe. Mi ljudi duhove uo?avamo na razne na?ine npr. pomicanje predmeta, otvaranje ili zatvaranje prozora, ?udni zvukovi, lupanje po zidu ili ?ak eksplozija, dodir ili zagrljaj ruke na bilo koji dio na?eg tijela, jak smrad, savijanje ili zamotavanje tepiha, gotovo materijalizirano ukazanje neke drage - mrske ili nepoznate osobe, neo?ekivano paljenje ili ga?enje svije?a - rasvjete, vjetar koji lupa u prozor, hrana koja se iznenada pojavljuje ili nestaje, otvaranje ili zatvaranje vrata ili prozora, iznenadno no?no bu?enje ? no, tijelo se pona?a kao uko?eno, mrtvo,.. Postoji jo? jako mnogo drugih manifestacija koje dokazuju postojanje duhova, a koje su od strane znanstvenika jo? uvijek nerazja?njene. Ako se u va?oj ku?i de?avaju sli?ne pojave to samo potvr?uje ?elju tog duha ili duhova da s vama ?ele stupiti u kontakt. Vi s njima mo?ete stupiti u kontakt na isti na?in njihovog pojavljivanja. Iz tog me?usobnog kontakta, siguran sam, mo?ete otkriti neo?ekivane tajne. Osim dobrih duhova postoje i oni lo?i, zlo?esti, zli koji mogu utjecati na negativne odnose u na?oj ku?i i djelovati vrlo negativno na na?e misli. ?to mislite kakav je osje?aj kada vas takav jedan duh probudi negdje oko pono?i? Od tih negativnih stvorenja trebamo se znati obraniti i za?tititi. Mi ljudi moramo shvatiti da su duhovi dio prirode koja nas okru?uje. Zrak koji udi?emo, shvatimo to, prepun je najrazli?itijih duhova. Jedna kratka formula glasila bi ovako  » ENEGIJA JE DUH, DUH JE ENERGIJA «.                                                    

  

               Mnogi od nas pla?e se smrti. Moramo shvatiti da mi ljudi do?li smo na ovu planetu da bismo tu jedno vrijeme ?ivjeli i nakon tog vremena ponovno se vratili u svijet nadmo?nih energija. Kada jedna osoba umre ona se u toj novoj dimenziji na?e u potpuno istom tjelesnom obliku. Evo kako je jedan vojnik, koji je bolovao od tifusa do?ivio svoju smrt. Taj vojnik Nolan u jednoj seansi prizivanja ovako je obja?njavao » ?ini mi se kao da sam se probudio iz nekog sna,mo?da malo du?eg sna. Vrlo ?udno ali nisam se vi?e osje?ao bolesnim. Taj osje?aj da me ni?ta ne boli u trenutku me odu?evio, jer poslije tolike neljudske  patnje, tolikih bolova nisam mogao vjerovati da je to stvarno. U isto vrijeme kroz cijelo moje bi?e provla?ila se neka ?udna slutnja, neki ?udan strah. Sasvim neo?ekivano na jednoj poljskoj le?aljci ugledao sam moje mrtvo, be?ivotno tijelo. Zurio sam u njega. Prvo ?to sam pomislio - ovo je neki fenomen ! ?to se to meni doga?a? Odmah do mene stajala su tri vojnika koji su nedavno bili ubijeni. Oni su me pozdravili govore?i ? dobro nam do?ao u svijetduhova. U momentu sam osjetio sna?ne, nasilne osje?aje te povikao - nisam ja MRTAV !!! Jedan od tih vojnika odgovorio mi je da sam sada ?iv vi?e nego prije. Svijet duhova u ovom trenutku bilo je moje boravi?te. Da bi me u to uvjerio jedan vojnik rekao mi je da samo promatram dolje na poljskoj le?aljci moje be?ivotno tijelo. Doista, moje be?ivotno - ohla?eno, zale?eno tijelo jo? uvijek je dolje le?alo. Nedugo nakon toga dva nepoznata ?ovjeka moje nekada?nje tijelo odgurali su i bacili u ve? iskopanu rupu. ?to sam mogao tada napraviti, ba? ni?ta. Ja sam tada bio jedina zainteresirana osoba koja je pratila moj pogreb ».

          

                   Mnogo puta mladi ljudi iz znati?elje poku?avaju stupiti u kontakt sa duhovima. Za stupanje u kontakt obi?no se koriste tri tehnike - OUIJA, plankete i papir. OUIJA je tehnika gdje drvenasta, trokutasta naprava sa rolinima ( pomi?ni kota?i?i ) donosi poruke sa onog svijeta. Na tu spravicu stavi se jedna ruka. Ta spravica i ruka vo?eni su nekom neobja?njivom, misterioznom silom te svojim pomicanjem i dodirom s vrhom drvene naprave odre?uje pojedina slova abecede i brojeve. Na taj vrlo jednostavan na?in stvaraju se kompletne rije?i i re?enice. To su poruke. Kod plankete na drvenu napravu stavi se olovka koja pi?e po ve? pripremljenom papiru ( automatsko pisanje ). I naravno tre?a tehnika je papir, a tu se koristi ?a?a okrenuta naopa?ke. Svatko od prisutnih stavi po jedan prst na ?a?u i uz prizivanje odre?enog duha ?a?a po?inje sama da se kre?e do slova i brojeva koji su stavljeni u ?iroki krug. U tom magi?nom krugu treba biti ispisane rije?i - DA i NE. U prostoriji uvijek mora biti neparan broj prisutnih. U lagano zatamljenom ambijentu kada se zavr?ava seansa duha se mora obavezno sa  zahvaljno??u ljubazno pozdraviti. Sa ovim misti?nim stvarima bolje se ne igrati. Mora se to?no znati redosljed u seansi jer u protivnom mo?ete snositi i neke posljedice. Putem seansi mo?ete ponekad doznati zanimljive stvari ili ?ak otkriti nevjerojatne tajne...

 

   

POBEDJEN RAK  

Ovaj clanak je davno stigao u redakciju, ali ga nismo objavljivali. Veoma je dugacak (cak kad bi se stampao u novinama, to bi moralo da bude u dvobroju), tako da i pojedini njegovi delovi mogu  pobuditi neciju paznju. Zato sto je na tu temu – kako se izleciti od neke bolesti – izdato mnogo sumnjive, a ponekad i okultne literature, koju nazivaju pravoslavnom. I u tom horu, glas zaista verujuceg coveka, je tesko razlikovati. Uostalom, odlucili smo da clanak ipak stampamo, kada je u redakciju stiglo pismo, odmah posle praznika Krstenja Gospodnjeg, od O.F.Kononovica iz Knjaznogostske oblasti u Republici Komi. Ono je kratko:

 “Zadivljujuce. Obolela sam 2-og januara, i do 18-og januara sam vec bila toliko bolesna da sam mislila da je to kraj. Zatim sam resila da citam Psaltir za svaku potrebu. i zamislite, kroz 30 minuta sam bila zdrava. Evo koje psalme treba citati. Protiv magijskog dejstva: psalmi 49, 53, 58, 139, 63. Protiv napada zlih duhova: psalmi 43, 67. Da bi Gospod uslisio molitvu: psalmi 16, 85, 87, 140.”.

 Eto kako je zena procitala psalm i – odmah se izlecila. Da li je tako nesto moguce? Moguce je. Zato sto je Gospodu sve moguce. Ali ako ponekad i tesko poverujemo, to se jednostavno desava!

 U stvari nije sve tako jednostavno, i ovo kratko pismo (u kome su nabrojani psalmi), jos uvek ne odgovara na pitanje kako da se bolesnik isceli. Nadamo se, da ce odgovor na to pitanje citalac naci u clanku sestre Ljudmile iz grada Slanci u Lenjingradskoj oblasti. U sledecem broju cemo stampati drugi deo clanka zajedno sa komentarima svestenika.

 “Napisala sam mnogo,- obraca nam se Ljudmila. Mogla sam jos. Taj rad ne smatram svojim…Moj udeo je bio najjednostavniji: da mnogo toga procitam i postaram se da to objasnim razumljivo.”

 Posvecujem ovaj clanak protojereju Vasiliju Fedosejevicu Svecu

 “Tajnu carevu treba cuvati, a dela Gospodnja objavljivati s pohvalom” (Tovit 12,17).

 “Da ne bude sakriven izvor Blagodatnih isceljenja svima kojima je potreban” (iz Akatista “Plata poginulih”)

 Cega se boje zli duhovi

 Bog nam je otkrio tajnu raka i svih medicinski neizlecivih bolesti i naucio nas kako da ih lecimo. Evo u cemu je tajna. Sve neizlecive bolesti imaju jedan isti uzrok – djavola. O tome svedoci Biblija.

 1)   Istorija pravednog Jova.  “I sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlijem pristem od pete do tjemena (Jov 2, 6-8).

 2)   Psalm 40, stih 9, Psaltir.  U recima tog stiha se nalazi kljuc koji otkriva tajnu svih neizlecivih bolesti: “Rec Velijareva je na njemu, on se razboleo, i nikako mu nije bolje”. Ko je taj Velijar? Velijar (u tekstu “velial”) je ime ili kneza svih zlih duhova, glavni uzrocnik neizlecivih bolesti, ili je to jedno od imena samog satane.

 Celo Jevandjelje je prepuno primerima isceljenja neizlecivih bolesti, koje je Svemoguci Spasitelj ucinio – pristevi, paralize, slepila, gluvoce, nemosti, vodene bolesti, mesecara, zenskog krvotocenja i dr. – kao rezultat oslobadjanja ljudi od zlih duhova. I Apostol Petar je to potvrdio: “…I On je isao dobro tvoreci i isceljujuci sve djavoimane” (Dela 10,33).

 Na osnovu ovoga se moze zakljuciti: neizlecive bolesti su posledica mucenja od strane zlih duhova.

 Demoni se ne boje ni tableta (hemije), ni operacije, ni zracenja, i zbog toga neizlecive bolesti ne leci razradjena medicinska praksa. A evo cega se boji sam djavo i sva njegova sila – to i jeste isceljujuce sredstvo. Cega se oni sve boje? To je odavno dobro poznato.

 Oni se pre svega boje, blage i svemoguce Volje Bozije, Koja uvek stremi da pomogne coveku da se spase. Boje se takodje svih Svetinja. I kao sve ubice, boje se sopstvenog razotkrivanja. Razotkriva ih znanje pravde Bozije i Tajna Pokajanja, samo u Pravoslavnoj Crkvi.

 Ovde je vazno napomenuti, da Svetinje imaju isceliteljsko dejstvo, samo po Milosti Bozijoj to jest Svetinja nije – talisman ili magijska stvar. U Bibliji ima primer za to, kako najveca judejska svetinja, Zavetni Kovceg, osvojena od strane nezbnabozaca ne samo da im nije pomogla, nego je cak doprinela sveopstoj nevolji (Prva knjiga o carevima, gl 4-6).

 A kad bi se bolesnici jos i molili! Mudrost Svetih Otaca kaze da je POST uzdrzanje. Uzdrzanje u sveukupnom zivotu a ne samo u hrani. Jer u slucaju kada nema uzdrzanja, onda je covek uvek upravljan strastima. A gde je strast, tamo je i njen konkretni izvrsilac, neverovatno brz, nemilostiv i vest u porobljavanju coveka – demon te strasti.

MOLITVA, po svedocenju shiigumana Jovana (Ivana Aleksejevica Aleksejeva), jednog od poslednjih Valaamskih staraca, nije samo citanje napisanih svetih reci iz molitvenika, vec i neprekidno secanje na Boga. To je i svako dobro delo, ucinjeno obavezno Hrista radi. To je i duhovni razgovor, i citanje Svetih knjiga, i trpljenje nevolja i ruganja, ponizenja, ukora, prezira. Molitva je uospteno receno zivot u Pravoslavlju. Decija molitva brzo stize do Boga. Decije osobine su prostota, iskrenost, prirodnost, poverljivost, srdacnost. O vaznosti ispravljanja sopstvenog srca divno je rekao Teofan Zatvornik Visenski: “Nase srce je jama, puna zmija. Zmije su – nase strasti. Kako koja od njih promalja glavu, udaraj je maljem. Malj je – nesazaljivost prema sebi”. Spasitelj nas uci da svako ljudsko zlo dolazi iz srca: “Jer iz srca izlaze zle pomisli…-to pogani coveka” (Mt. 15, 19). A gde postoji zlo, tamo je uvek roj necistih duhova, tamo oni imaju lak pristup coveku, a samim tim i mogucnost da naskode njegovom organizmu.

 Red u dusi

 I tako, molitva je neprekidno secanje na Boga. Ali nje nece biti, ukoliko covek nista ne zna o Bogu. Kao sto je nemoguce naloziti pec, ako u njoj nema drva, i kako je nemoguce resiti zadatak ako nema znanja u glavi – tako da bismo zavoleli Boga – On treba da se useli u nas um, a zatim i u srce. Neka upita sebe svako ko je zaljubljen, o cemu samo razmislja? I on ce odmah sebi odgovoriti: kako o cemu – pa naravno o predmetu svog srca! Zato treba znati Bibliju. Ona je nase najvaznije znanje na zemlji. U njoj nam je Bog otkrio sta treba da znamo o Njemu, i sta treba da znamo o sebi samima. Tamo se nalazi jedina Istina, za koju je Spasitelj rekao da ce nas uciniti slobodnim (Jn. 8, 13).

 O tome, kakvo znacenje Bog pridaje nasem znanju istine, koja se nalazi u Bibliji, moze se videti iz sledeceg: mlada zena, lekar-neuropatolog je ispricala: “Kada sam bila mala, moja mama je imala neshvatljive i strasne napade, slicne epilepticnim. Lecili su je specijalisti, ali je sve bilo bezuspesno. Zato sam ja resila da postanem lekar i izlecim mamu. Dok sam bila studentkinja, jednom mi je dosla na pamet misao, da treba da procitam celu Bibliju i da ce tad mojoj mami biti bolje. Jos nisam bila ni procitala Bibliju do kraja a majcini napadi su vec prestali.”

 Red u svakoj stvari pocinje uvodjenjem redu u umu. Jer da bi se covek pravilno lecio, treba da shvati sta je sta u zivotu. Isceljenje od svake neizlecive bolesti je moguce samo Miloscu Bozijom, koju privlaci onaj covek, koji ne zivi samo radi sopstvenih zadovoljstava, vec radi ispunjenja svog zivotnog zadatka. Zasto covek zivi na zemlji? Bog je preko duhonosnog proroka Davida rekao: “Gospod je prosvecenje moje i Spasitelj moj, koga cu se bojati?” (Ps.26,1). Na osnovu ovoga vidimo, da je nas glavni zadatak prosvecenje Bozijom pravdom i spasenje preko Spasitelja. A covek treba da se boji jedino toga, da vreme koje mu je dato za spasenje ne potrosi na sitnice sujetnog zivota.

 Odakle je zlo?

 Ali ako Bog nije stvorio zlo, odakle je ono nastalo? Zlo je u djavolovoj biti. Ali Bog nije stvorio ni djavola. Sveto Pismo i Sveto Predanje nam kazu, da je Bog stvorio prekrasnog Andjela, Denicu, koji je jednom pozavideo Bogu i pozeleo poklanjanje i pocasti, koje zasluzuje samo Jedan Tvorac. Ali Sveti Andjeli nisu poceli da odaju pocast tvorevini, pa je djavo to preneo na coveka. Naravno, Adam i Eva, imajuci prvobitno nepomucen um, takodje to nisu radili. I tada je djavo resio da pomraci njihov nezaprljan um i celu prirodu, da ih namami pomocu plodova drveta, sa kojega je Bog supruzima zabranio da jedu.

 Ocito da su plodovi tog drveta imali u sebi neke narkoticke osobine. Bog im je zapretio da jedu te plodove, rekavsi, da ce u dan kada ih okuse, umreti smrcu. Nije Bog rekao tako da toboze ako Adame ti sad imas zivot vecni, a ako budes jeo sa tog drveta, postaces smrtan i jednom ces umreti. Ne, Bog je rekao Adamu, da ce umreti na dan kusanja ploda sa tog drveta (Post.2, 17). Znaci Adam, a sa njim i svi mi smo umrli tog dana. Pritom ne govoreci to slikovito, vec uistinu. I ta smrt koja predstavlja tezak opojni san, iz kojeg ukoliko se ne probudimo, umrecemo zaista, drugom i konacnom smrcu.

 Mi smo svi narkomani ukoliko ne zelimo da se razbudimo i otreznimo. Kada covek spava cvrsto? Kada mu je toplo, meko, mirno i kada ga ne uznemiravaju insekti ili bol tela od neke teske bolesti. Zato djavo cini sve kako bi svojim mamcima, odn. zadovoljstvima uspavljivao coveka sve vise i vise – tako da bi ta jos ne konacna smrt, postala konacna, i da bi dusa koja je stvorena po Liku i Podobiju Bozijem ostala neprobudjena za istiniti, predivni zivot, to jest, da bi postala smece kome je mesto zna se gde. Coveka, koji je zavisan od narkotika, ne uzbudjuju ni prirodne lepote, niti bilo koja druga stvar, ni porodica: on je mrtav za sve, sem za svoje poglede. I zbog njih je on spreman da ucini svakakav prestupe i gadosti, kako se ne bi lisio njemu dragih zamisli.

 Narkomana je moguce izleciti na dva nacina: ili mu ocistiti zatrovanu krv, jer dete koje ima cistu krv ne trazi narkotike, ili mu ne davati narkotike uopste. Ali je poslednji nacin neuporedivo tezi. Blagi Gospod je po Svojoj velikoj Milosti, odredio za svakoga od nas, bezbolni, pazljivi nacin ociscenja nase zatrovane krvi, predlozivsi nam regularno pricescivanje Telom i Krvlju Spasitelja nasega Isusa Hrista, Koji je u stvari nas Davalac Krvi. Kada covek-gresnik stupa na put spasenja i pocinje regularno da se kaje i pricescuje, onda se njegov spoljasnji lik primetno menja: postaje svetao i dobar.

 Nemamo jos mnogo vremena. Ljudska istorija se zavrsava. Sedma Arhangelska truba – to je budilnik navijen na 7 sati ujutru. On neprekidno zvoni i obavestava, da je san zavrsen i da je pocelo jutro novog zivota. Svako treba da podnese izvestaj kako je proveo svoju noc. Ko se nasladjivao nepotrebnim snovidjenjima, a ko se mucio s njima, kao sa nocnim kosmarima. Poslednji ce se radovati kad se probude! Daj Boze da takvih bude sto je moguce vise!

 Trenutno covecanstvo prolazi stanje svoje duboke starosti. Od staraca se ne traze nikakvi podvizi. Sav njihov rad treba da je usmeren na pripremu za brzo preseljenje u drugaciji svet: dugove vratiti i pripremiti se za smrt. To smo i mi duzni da cinimo: da se pokajemo, ocistimo i sjedinimo s Bogom u Svetoj Tajni Pricesca.

 Pored ikone

 Mi smo – Bozija tvorevina. I ako covek, buduci dobar domacin, uvodi red u svojem domacinstvu, onda tim pre to radi Tvorac: “I do starosti vase Ja cu biti isti, i Ja cu vas nositi do sijeda vijeka; Ja sam stvorio i Ja cu nositi, Ja cu vas nositi i izbavicu” (Is.46, 4). Odavde vidimo, da nase zdravlje neprekidno zavisi od Boga Koji nas je stvorio. Takodje biva i vreme kada Bog odstupa od nas, i dozvoljava zlim duhovima da nam pristupe. O tome, kada i zasto se to desava ce biti reci nize.

 Ako je Bog Sazdatelj, onda je djavo rusitelj. I umesto Bogom ustanovljenog reda, djavolove sluge – demoni – obavezno prave nered to jest bolest. Tako, ukoliko na nekom mestu pronadju kanal za uvodjenje svojih razradjenih, mrtvih celija, onda te celije pocinju da se nagomilavaju ne nekom mestu u vidu otekline. Mrtve celije su uvek otrovne, pa i tkivo koje je zahvaceno otokom postaje zatrovano: pocinje da se raspada i na njemu se obrazuju cirevi koji ne zarastaju. I zato da bismo se resili tih otoka koji nas plase, nije dovoljno samo da se oni udalje. Vaznije je izbaviti se od demona – jednog ili nekoliko, koji su “zaposeli” oboleli organ. Jer kao sto su unistavali taj organ, nastavice i dalje, a kod bolesnika se u preoperativnoj fazi pojavljuju metastaze. Bolesnik se ljuti ne lekara, koji je toboze “necisto odsekao” otok, a lekar pritom uopste nije kriv. Demon koji to sve izaziva je duh, a od zlih duhova moze da nas izbavi jedino Onaj, pred Kim oni drscu, nas Glavni Lekar Gospod Isus Hristos, Spasitelj nas!

 Mi cak i ne slutimo kako je ceo nas zivot cudovisno demoniziran. Tako su se nasi stanovi gradili na svadjama, pijankama, kartaskim igrama i slicnim gadostima. Uselivsi se u takve “zarazene” zivotne prostorije mi smo ih jos napunili novim demonizmom: literaturom s opisom svakakvih gluposti, zlim duhovima na televizoru. Evo karakteristicnog primera bolesti koja je posledica takvog nacina zivota. U jednu od Crkava u nasem rejonu, u zimu 1989-1999-e godine je dosao svestenik o.Pantelejmon iz grada Pskova – on je izgonio zle duhove. Promislju i Miloscu Bozijom se u to vreme u Crkvi nalazila mlada zena, koja je vec dugo vremena imala glavobolje nepoznatog uzroka. Bila je u bolnici na ispitivanjima, ali ona nisu dala nikakve rezultate. Oca Pantelejmona su zamolili da pomogne toj zeni. On joj je predlozio da ode do velike Cudotvorne Staroruske Ikone Majke Bozije. Zena se odjednom uzjogunila. Tada je bacuska sam doneo do nje kutijicu sa Mostima Svetitelja. I tad je iz nje progovorio zli duh:

 -         Sta ti treba?

-         Da li se spremas da izadjes iz Bozijeg stvorenja?

-         Zasto da izadjem, kad mi je dobro u njoj? Ona zivi uzivajuci, sminka se, pravi frizuru, ide sva okicena zlatom. A ja veoma volim zlato. Gde je zlato, tamo sam i ja. Eto ona se zali na glavu, a ja sam joj obavio glavu i davim je…

 Treba reci da ta zena nije gubila svest dok je zli duh odgovarao svesteniku, cula je sve o sebi i cvrsto je resila da izmeni svoj zivot, kako bi se od tog kosmara izbavila. Pomozi joj, Gospode! Ova prica je zapisana na osnovu iskaza dva svedoka koja su bila prisutna svemu sto se desavalo, od kojih je jedna pomagala u toj Crkvi.

 Isceljenje od raka

 Imala sam rak 1993-e godine. Posle preloma, mladez na kicmi mi je nabrekao, izmenio boju – od smedje u boju modrice, i iz njega je pocela da istice sukrvica. Koza je pocela da se raspada oko te rane. Otok se veoma brzo povecavao. Lekarka me je hitno uputila na operaciju, koju sam odbila. Tada je lekarka bila prinudjena da mi kaze da imam sve simptome melanoma (raka mladeza). Nesto ranije sam u novinama “Sovjetski sport” citala clanak o sovjetskom naucniku V.Gilu “Trajalo je 47 dana” stampan krajem 80-ih pocetkom 90-ih.

 Sustina te price je sledeca. V.Gil je povredio mladez na ruci. Ona ga je zabolela i on se slozio da je operisu. Posle operacije i njegovog beznadeznog stanja, otpustili su ga kuci. Ali naucnik nije klonuo duhom, vec je resio da gladuje. Zbog toga se udaljio od rodbine, otisavsi u zabacenu seosku kucu, kako ga oni ne bi uznemiravali svojim sazaljenjima. Tamo nije nista jeo, samo je pio prokuvanu vodu, u zavisnosti od toga koliko je bio zedan. Istina, svakodnevno je uzimao po jednu kasicicu meda, potpuno je rastvorivsi u ustima. Kroz 47 dana je odjednom srecan osetio da se iscelio, istovremeno silno pozelevsi da jede. Tako je pobedio rak taj hrabri covek.

 Zato sam i ja resila da gladujem, a pored toga da obradjujem svoj otok lapisom (vrsta kamena). Nisam sasvim gladovala, ali sam jela jako malo. Nisam uopste jela zivotinjsku hranu. Svake druge veceri nisam jela vise od jedne mrkve. Jela sam veoma malo hleba, a takodje sam jako malo pila caja, koji inace veoma volim. Hranila sam se uglavnom svezim vocem, kako ne bih umrla od gladi. I cak kad se otok potpuno smanjio i prestao da me uznemirava, ja sam produzila da jedem malo i skoro godinu dana nisam upotrebljavala nikakvu zivotinjsku hranu. Oslabila sam 30kg, ali sam osetila neobicnu lakocu i znacajan priliv snage.

 Lapis je – azotnokiselinsko srebro. To sredstvo je poznato odavno. Jos u XIX veku su ga koristili lekari. O lecenju lapisom se spominje u “Ani Karenjinoj” i “Oci i deca”. Moja mama nam je njime skidala bradavice, a ja sam ga drzala kako bih njime lecila posekotine i ogrebotine svoje dece. Ali naravno ni lapis mi ne bi pomogao da nisam pocela da se kajem i pricescujem. Kao rezultat mog obracenja Bogu, lecenje lapisom mi je ubrzo pomoglo, otok se znacajno smanjio, a okolni cirevi su nestali. Ali se mladez nije obnavljao. Na njegovom mestu je ostao otok, ali veoma mali, koji mi ne smeta i ne uvecava se.

 Kasnije, citajuci Zitije Svetog Serafima Sarovskog, saznala sam, da taj Sveti Starac, naravno, Bog njegovim molitvama, mnoge ljude nije u potpunosti iscelio. Bilo je moguce ziveti, ali su neke posledice bolesti ipak ostajale. Sveti je to objasnio time, da nam nije korisno da budemo potpuno zdravi, jer cemo Boga brzo zaboraviti i ponovo se pogruziti u predjasnju sujetu, u kojoj nema mesta za Boga. Podseticu, kako je Spasitelj iscelio 10-oricu gubavih, od kojih se samo jedan vratio da Mu zahvali, a drugi su nastavili da grese i dalje kao da se nista nije ni desilo (Lk.17, 11-18).

 Isceljenje od astme

 Moj sin je dobio astmu dve godine posle moje bolesti. Bilo mu je tada 12 godina. Moguce je da nas je Bog njegovom bolescu podsetio na Sebe jer sam ja ozdravivsi prestala da idem u Crkvu. U rano prolece sin je pojeo na ulici sladoled i poceo jako da kaslje. Savetovali su mu utopljavanje – UVC,SVC – inhalaciju i druga sredstva ali se kasalj samo pojacavao. Narocito je puno kasljao pred zoru, u pet sati ujutru. Na kraju se kasalj zavrsavao modrenjem i gusenjem – tako da sam nekad morala da mu dajem vestacko disanje. Pocela sam da mu stavljam obloge na grudi, prethodno mu krsteci grudi, a takodje citajuci i molitve. Obloge sam stavljala cele noci. Posle nekoliko obloga – kasalj i gusenje su potpuno prestali. Isla sam sa sinom na Ispovest i Pricest, posle cega je sin konacno ozdravio. Jos za vreme njegove bolesti doneli smo iz bolnice nekoliko stranica iz nekog medicinskog zurnala sa clankom o astmi. Iz njega sam saznala, da stanje obolelih od astme zavisi od njihovog nacina ishrane. Lekari tim bolesnicima kategoricki prepisuju strogo uzdrzavanje od hrane to jest storgi post: prestanak uzimanja bilo koje zivotinjske hrane a posebno slatkisa, koje je moj sin veoma voleo.

 Posto sam procitala taj clanak, nisam mu davala danima da jede nista, a zatim je poceo pomalo da jede biljnu hranu. Svakodnevno sam mu davala 200 grama strugane mrkve. Poceo je da pije riblje ulje po jednu supenu kasiku dva puta dnevno pre jela. Spremila sam i lek od aloje, koji je uzimao dva puta dnevno po jednu supenu kasiku pre jela. Riblje ulje je pio skoro mesec dana. O svim lekovima koje je koristio ce biti reci nesto kasnije. Od tada pa do danas, on posti u sve posne dane. Posle potpunog ozdravljenja, poceo je ponovo da jede zivotinjsku hranu – naravno ne u posne dane.

 Iz tog clanka sam takodje saznala da zbog astme organizam nema dovoljno mangana, koji se nalazi u cvekli, crnim jagodama (crnoj ribizli, crnoj oskorusi, borovnici), grasku, pasulju, borovnici,orasima, semenkama, heljdi, grozdju, smokvi, medu, belom luku, renu, limunu, mrkvi. Narocito ga ima mnogo u sumskim jagodama. U tom clanku je savetovano da se uzimaju sledece trave: kokosje slepilo, ali ne ona otrovna, a takodje slatki majoran, koren slada, koren valerijane, zensen (u zimskom periodu), kamilica, mati-i-maceha, zelen borovih iglica, ovas u ljusci, zova (crna), lipov cvet. Moj sin nikako nije pio trave – njihov ukus mu je bio veoma neprijatan.

 Isceljenje od tiuberkoloze

 Te godine je i moj muz oboleo od tuberkoloze. Lekari su tada dolazili da ga obidju kuci, kako bi ga ubedili da dodje u stacionar. Ali posto je on po prirodi veoma radan covek, bojao se kao ognja zivota bez kretanja, i zato ih je na sve nacine izbegavao. Ja sam ga ovako lecila. Kao i sinu, cele noci sam mu stavljala obloge: tri noci obloge, zatim prekid, a kroz nedelju dana sam sve ponovila – i tako ceo mesec. On je takodje pio lek od aloje, riblje ulje, a zatim je poceo da pije medvedje ulje. Nismo mogli da kupimo jazavicje ulje, ali covek koji nam je prodao medvedje ulje nam je dao clanak sa opisom svih njegovih korisnih svojstava, rekavsi nam da je ono isto toliko dobro kao i jazavicje. Donosio je jos i mumie, kako je bilo napisano na pakovanju. Doneo je svega jedno pakovanje to jest 20 grama. Kroz mesec dana i svi lekari su ga “nabavljali”. Izvrsen je kompletan pregled. Moj muz vise nije imao tuberkolozu.

 Kasne jeseni 1995-e godine moj muz se veoma prehladio. Posle toga je pocelo da mu se desava nesto neobjasnjivo. U pocetku ga je zabolela jedna noga. Isao je na posao tesko hramljuci. A sa posla su ga dovodili pod ruku. Noga je pocela jako da ga boli. Dobila je modro- crvenu boju, gorela je kao vatra, i veoma je natekla. Bol je bila takva, da cak nije mogao da trpi ni dodir carsava. Nogu je poceo neprekidno da “trza” kao ogromni cir. Moj muz je veoma hrabar. Ranije kad je i bio bolestan nije to pokazivao. A sad je poceo da vice kako bi mu pomogli.

 U to vreme sam saznala da isceljenje ili znacajno olaksanje stradanja pocinje onda, kada covek da Bogu obecanje da ce se pokajati i ocrkoviti. To se ne mora raditi glasno: Gospod je blizu (pored). On cuje i ceka. Muz je dao Bogu takvo obecanje. Donela sam mu molitvenik i zamolila ga da cita molitve redom, posto on nikada ranije nije drzao tu Svetu knjigu u svojim rukama. Sin je otisao u svoju sobu, i na kolenima se pred ikonama molio za oca. Pri citanju molitvenika, bol u nozi se toliko smanjila, da sam mogla da mu stavim oblog. Zatim je bolesnik poceo da cita Akatist Svetom Sergeju Radonjeskom – pokrovitelju svih ruskih pravoslavaca. Sve mu je to veoma pomoglo, crvenilo se znatno smanjilo, temperatura u bolesnoj nozi se snizila, a on je mirno zaspao.

 U prvu nedelju sam otisla u Crkvu i zakazala za naseg bolesnika specijalnu sluzbu za njegovo zdravlje. I na dalje nisam propustala Sluzbe u Crkvi, neprekidno zakazujuci molebane za njegovo zdravlje. Sve je to ubrzalo njegovo isceljenje. Samo na ispovest nije krenuo. I kad sam ga opominjala da treba da ispuni Bogu dato obecanje, on nije hteo ni da me cuje. Tako je proslo dva meseca. I jednom je dosao s posla jedva ziv. Imao je temperaturu preko 40 stepeni, nije mogao nista da kaze, samo se zadihao. I odjednom sam u kuhinji cula iz njegove sobe jauke i divlje krike. Dosavsi do njega videla sam da se valja po podu drzeci se za stomak, vicuci: “Gospode! Docicu, docicu Tebi, pokajacu se, samo me spasi!”

 Tad je iznenada zadobio jake bolove u predelu zeluca i pankreasa. Sin je odmah poco da se moli za njega, a ja sam pocela da krstim taj deo tela, pritom se naravno moleci. Bol se znatno smanjila, i ja sam posla da mu napravim lek. Od ranije sam znala da ima pojacano lucenje zeludacnog soka tako da je posle uzimanja kisele ili jake hrane imao gorusicu. “Hitna pomoc” za takav zeludac je sok od sveze mrkve, koji trenutno neutralizuje povecanu kiselinu, a takodje leci ostecene zidove zeluca. Pored toga sam mu jos spremila lanovo semenje i ovas u ljusci.

 Oba ova leka su poznata kao veoma dobri iscelitelji svih cireva. Ovas se cak naziva “zeludacnik” ili “podzeludacnik”. Sve sam to spremala sa molitvom. Nadalje je moj muz uzimao sok od mrkve pre jela i ekstrakt lanovog semena sa ovsem (na casu prokuvane vode dodati jednu supenu kasiku ovsa + jednu supenu kasiku lanovog semena). U pauzi izmedju obroka on je jeo po jedan list sobnog cveca kalanhoe. Tu biljku sa “decicom”na krajevima listova jos nazivaju “doktorom” ili “hirurgom”. Za dan je pojeo tri takva lista, dobro ih svarivsi. Morao je da se pridrzava stroge dijete u ishrani. Kuvala sam mu supe od rize na vodi, vez ikakvih zaprski. Poceo je da jede beli suvi hleb. Poceo je da jede pomalo, ne vise od pola tanjira supe u periodu od tri sata. Umesto caja je poceo da pije ekstrakte trava: kamilica+ bokvica+zuti kantarion, koje su poznate po svojim efikasnim i isceliteljskim svojstvima. U to vreme se u prodavnicama pojavila sitna sveza recna riba. Od nje sam mu kuvala supe,cedeci riblje meso kroz sito. Za vreme bolesti nije jeo nikakvu zivotinjsku hranu.

 Kroz 10 dana takvog lecenja, Miloscu Bozijom, on je potpuno ozdravio i konacno posao na Ispovest prvi put u zivotu. U Crkvi se tako dobro osecao da nije hteo da ode iz nje. U toku otprilike dve godine, dok njegova fabrika nije pocela ponovo da radi, on je neprekidno isao na Sluzbe, kajao se, pricescivao i osecao se predivno.

  Nas bacuska

21. aprila 1997-e godine je Gospodu otisao nas dragi bacuska otac Igor (Tihomirov). Mi, vernici, znali smo za njegov sveti zivot, za njegovu prozorljivost i to da se po njegovim molitvama desavaju isceljenja od neizlecivih bolesti i da ljudi ostavljaju svoje poroke. I tako, dosavsi prvi put na Ispovest, moj muz od uzbudjenja nije mogao nista da kaze. Otac Igor je malo sacekao, uzdahnuo i sam poceo da prica mom muzu ceo njegov zivot. Odjednom, u bacuskinom prisustvu, sam pomislila da bi bilo bolje da izadjem iz teskog polozaja, sto je on i uzviknuo:”Da, da tako i uradi!”, iako nisam ni pomislila vec rekla naglas. Dragi nas bacuska je brizljivo skrivao od ljudi svoju svetost, ali Jevandjelje kaze da se svetlost ne moze sakriti od ljudi. Jedna vernica se pozalila bacuski da je njen sin poceo da krade. Otac Igor se molio za nju i njenog sina, i uskoro je ta zena rekla rodjacima oca Igora da se njen sin potpuno poravio. Sam otac Igor je imao mnoge neizlecive bolesti: rak, dijabetes, imao je cireve na nogama koji ne zarastaju, ali se cak ni rodjacima nije zalio zbog svog stradanja. Iz istorije Pravoslavlja znamo: od cega su za zivota postradali Sveti Boziji ljudi, za te bolesti dobijaju Blagodat od Boga da isceljuju po svom prestavljenju.

Prozivevsi veoma tezak zivot, on se nije prozlobio, nije ogrubeo, vec je ostao krotak, pastir koji voli ljude, za koje nije zalio ni da da svoju dusu, zbog cega je tako rano i umro. Time je on pobedio djavola, koji i drsce od smirenih, krotkih i dobrih ljudi. U svojoj poslednjoj propovedi, iznuren bolescu, nas sveti bacuska je rekao reci, kojima je sumirao svoje pozrtvovano sluzenje i prorocki predskazao svoje buduce blazeno sluzenje. Nemoguce je setiti se tih reci a ne zaplakati:”Donosili ste mi svoje najteze grehe: blud, ubistva, magiju, prokletstva bliznjih. I ja nikoga nisam osudjivao za to. Ja sam sve uzimao na sebe i morao sam sam da postradam zbog toga. Ali ja ne zalim nizacim i ne zalim vam se. Ja sam bio prizvan od Boga za to. Samo vas jedno molim: trazim od vas samo malo – da ispravite svoj zivot, kako moje sluzenje ne bi bilo uzaludno”.

On i sada, dragi nas blazeni bacuska, nalazeci se pred Prestolom Bozijim, je spreman da izmoli od Boga svaku pomoc za nas, samo da mi postanemo bolji i najbolji. Divan je Bog u Svetima Svojim! Posle pola godine od smrti oca Igora, nasem sinu su se na nogama pojavile crvene pege koje su se gulile, a s njima i svrab. Te pege su se veoma povecale, i uskoro bi povrsina njegovih stopala ostala bukvalno bez koze. Pojavile su se i rane, iz kojih je neprekidno isticala krv. Nikakvo lecenje nije pomagalo, i bilo mu je veoma tesko da ide u obuci. Pokusala sam u pocetku da mu mazem noge lapisom, zatim i ribljim i medvedjim uljem, ali je sve to bilo beskorisno.

Na opelu pocivseg oca Igora ja sam s muzem klecala na kolenima na ocevom grobu, moleci bacusku da isceli naseg sina od psorijaze. Sledeceg jutra na nogama naseg sina je bila mlada koza, rane su zarasle, i uskoro od njegove bolesti nije bilo ni traga. Zdrav je i dan danas.

Crvena krpa ili molitva

Evo jos primera… Poznanica, penzionerka, bivsi medicinski radnik, je pocela da dolazi na Sluzbe u Crkvu, da se kaje, pricescuje, zajedno sa svojom mladom cerkom, koju je Bog na cudesan nacin iscelio (videti nize).   Jednom su toj zeni predlozili da pomogne na svadbi, u nedelju  od ujutru do uvece.  

Iako ju je cerka odgovarala od toga, molila, govoreci joj da ne valja propustati Sluzbu u Crkvi zbog takve obaveze, majka nije poslusala. Ali ne govore Sveti bez razloga da Bog revnuje.   Uskoro posle toga majku je zaboleo palac na ruci: otekao, poplaveo.   Bol je bio nepodnosljiv.   Lekar je utvrdio …. Buduci i sama medicinar, ta zena je znala, da medicina … ne leci.   Tada je uzela crvenu krpu, natrljala je peskom i zavila palac.   To je gledala njena verujuca cerka i pocela da ukorava majku sto se leci magijskim metodama.Majka je razmislila, bacila krpu, i zajedno sa cerkom pocela da krsti palac i cita nad njim molitve.

"Ziganje" je prestalo, a s njim i modrica i otok. I vise nikad nije imala tu bolest.

Isceljenje tropske gnojne rane

Krajem avgusta 1395-e godine, moja bivsa susedka je ogulila kozu na nozi od sandala.   Na tom mestu se napravila tropska gnojna rana. Ona se podjednako povecavala navise do golenica.   Zena se bojala amputacije noge.   Nemoguce je opisati njenu tugu: dva sina - decaci,bolestan muz, a jos radi u povrtnajku.   U stanju krajnjeg ocajanja se molila: "Gospode, ako postojis, pomozi mi, isceli me, a ja cu otici u Crkvu (prvi put u zivotu), zapalicu svece Svetiteljima za koje sam cula!" Posle takvog vapaja duse, rana na nozi je pocela naglo da se povlaci. I kada je dosla kod lekara na pregled, on je iznenadjeno uzviknuo: "Vidite kako nase lecenje pomaze!" Medjutim, medicinsko lecenje nije pomagalo do njenog obracanja ka Bogu.   Ali lekar nije znao istinu: ta zena mu nije rekla kako se desilo cudesno isceljenje.Istina, pocela je da ide u Crkvu, povevsi sa sobom i starijeg sina.

Vid

Poznanica mi je pricala, da je za vreme rata kao 10-ogodisnja devojcica oslepela.   I u snu je videla: ide ona po poznatoj sumi, a

na drvetu u Slavi vidi Bogorodicu.   Ocito, Bogorodica se kao prelepa Carica, javlja samo neporocnim ljudima, narocito deci. Carica Nebesna ju je strogo upitala:

- Gde ides?

- Po lek za oci, nista ne vidim.

- Ne idi nikud, odsluzite Meni vodoosveceni moleban, i iscelices se. Probudivsi se, devojcica je sve ispricala svojoj verujucoj majci, koja je pozurila u Crkvu, odsluzen je vodoosveceni moleban, devojcica je progledala i sve dosad ima dobar vid, bez obzira na svoje godine.

Noc na kolenima

Verujuca zena je ispricala zadivljujucu pricu, zahvaljujuci kojoj je zauvek posvetila svoj zivot Bogu:"Kada je mojoj cerki bilo 10 godina, strasno je bila zaplasena, i od tada je svaku noc mokrila u krevetu.   U pocetku smo se obracali lekarima - nije pomagalo, zatim smo se obratili pridoslom hipnotizeru. Niko nije mogao da nam pomogne.   Vreme je prolazilo, moja cerka je potpuno prestala da jede tecnu hranu, a i dalje je mokrila.   To je trajalo oko 10 godina.   A onda se zaljubila u jednog mladica, i on u nju.   I vec se spremala svadba.   Ali sto se vise priblizavao taj dan, ja sam sve vise s njom plakala: pretilo je da se sreca pretvori u sramotu, iako nas dve nista nismo bile krive.   Na kraju, kada je ostalo dan-dva do svadbe, pale smo zajedno na kolena pred ikone, i obecale Bogu da cemo postati prave vernice.   Od te noci i sve do danasnjeg dana, a  proslo je vec vise od 20 godina, moja cerka vise nikad nije imala enurezu!"

Isceljenje podstomacne zlezde

Pre nekoliko godina moja saradnica je ispricala pricu o svom ocrkovljenju: "Muz me je ostavio sa dvoje dece-decaka i nestao u nepoznatom pravcu. Ziveli smo veoma, veoma tesko.   Tih godina su sve prodavnice bile prepune svakakvim ukusnim proizvodima, ali sam ja kupovala samo hleb i mast u teglama.   Nisam mogla svojoj deci da priustim za praznik, ono sto su drugi jeli svaki dan.  Tako smo ziveli nekoliko godina. Na kraju sam upoznala i udala se za udovca, koji je radio u mesnom kombinatu.  I poceli smo da se hranimo veoma dobro. Jeli smo, jeli  i jeli meso na sve nacine.   I odjednom sam se ja strasno razbolela:bukvalno sam se osecala kao da mi se igla zabila u podstomacnu zlezdu,pritom sam jos imala i upalu.   Obratila sam se lekaru, uradila sve analize.   Pogledavsi rezultate lekarka je rekla da ne vidi nikakve anomalije.   Istina, posavetovala me je da drzim dijetu.A meni je bilo sve gore i gore, dan i noc sam plakala od bola istraha.   Mislila sam da lekari jednostavno skrivaju istinu od mene:ipak ne moze biti, da sa takvim strasnim bolovima zaista nicega nema. Moje lose stanje je primetila susetka, verujuca starica.   Sve sam joj ispricala, i ona me je ubedila da nemam rak, vec da me Bog zove u Crkvu na ispovest. Pocela sam da idem u Crkvu, da se kajem,pricescujem, postove da drzim i odjednom sam zadivljeno shvatila, da mojoj bolesti vise nema ni traga!"

Dobijanje dara govora

Susetka je ispricala, da je njen sin, koji zivi u Petrogradu, ne tako davno krstio 5-ogodisnjeg sincica svog druga.   Decak je bio nem od rodjenja.   Samo sto su dete krstili, on je odmah poceo da govori! 

 Oslobodjenje od porodjajnih muka

U februaru 1999-e godine moja cerka, koja zivi u drugom gradu, me je pozvala kod sebe, jer su je lekari unapred napomenuli da nece roditi zdravo dete.   Njeno starije dete jos nije imalo ni dve godine, a njegovo zdravstveno stanje je bilo veoma lose: previse nizak hemoglobin, slabost, nemoc.   Ona je u detinjstvu, posle prelezanog meningitisa, dobila srcanu manu. Njeni prvi porodjaji su bili teski,s komplikacijama, a za vreme druge trudnoce, je umesto da dobije na tezini, oslabila 10kg, a plod je bio veoma krupan.

Po dolasku, ja sam otisla sa njom u Crkvu, pokajale smo se, pricestile, i cerka je uzela blagoslov za porodjaj.   Blagoslov nam je potreban, njega nam daje Sam Bog (ako ga trazimo za nesto dobro), ali preko svestenika.

Bozijim Promislom i Miloscu, na dan, kada je cerka dobila Blagoslov, u Crkvi je bio prestoni praznik jedne od Cudotvornih Ikona Majke Bozije. Cerka se porodila potpuno bezbolno.   Po njenim recima, porodjaj je prosao bez muka,  i kako joj se ucinilo, nije se produzio ni minutu.I sve je Miloscu Bozijom, proslo blagosloveno.

Tako nam je Bog pokazao, koliko je blagodatno nase postovanje Njega i Njegove Blagoslovene Majke, Koja je takodje i nasa zajednicka Majka. Naravno, Bogorodica je posebno posredovala za porodilju, koja postuje praznik Njene Svete Ikone Pricescem Njenog Ljubljenog Sina i Boga. Pored toga, tako se i beba pred porodjaj pricestila Gospodnjim Telom i Krvlju, sjedinila sa Njim, pa zbog toga porodjaj nije bio tezak ni za malisana.   Tako je Gospod ukrepio i malisana i mamu.

Specijalisti kazu, da je porodjaj veliki stres i za malog coveka. S pricasnicima je Bog, a sta je sa Bogom strasno?

Cudesna pomoc o.Igora Slancevskog

Otac Igor je, kako smo videli, poceo da isceljuje odmah po svojoj blazenoj koncini.   Da, zemaljska Crkva ga jos nije proslavila. Ali ga proslavlja Sam Bog preko slucajeva mnogobrojnih isceljenja neizlecivih bolesti i pomocima u razlicitim zivotnim situacijama.  Evo nekoliko primera njegove pomoci. Prica vernica S.:

"Ja sama vaspitavam dva sina-momcica, imam veoma malu platu, alimentaciju ne dobijam. S nama zivi moja mama - penzionerka.   Da  bi nam nekako pomogla, mama je radila kao cistacica. Ali ju je tako zabolela noga, da nije mogla da stane na nju. U bolnici su joj prepisali tretman i lekove, ali nije bilo nikakvog poboljsanja posle lecenja. Tad sam ja skupila poslednje pare i dala ih za masera. Mami je samo bilo gore. Ocajna, otisla sam na grob oca Igora, i tamo sa suzama, klececi, ispricala bacuski o nasoj tuzi. A kad sam se vratila kuci, videla sam da mama bez problema hoda po stanu! Posle toga, ona je neprekidno posecivala sve Sluzbe u Crkvi, i celo leto odlazila u sumu skupljajuci zalihe za nasu porodicu. U jesen te godine, moj sin, ucenik devetog razreda, je dugo bio bolestan, posle cega je iz hemije poceo da dobija samo dvojke.   Ja nisam nikako mogla da mu pomognem. Tada sam opet otisla na grob oca Igora i molila naseg dragog bacusku da pomogne mom sinu da polozi maturu. To je bila subota. A od ponedeljka, sin je poceo da dobija cetvorke iz hemije, cak i petice.   Krajem te godine, poceli su da ga maltretiraju deca iz loseg drustva. Stalno su ga pratili, trazili od njega novac,prisiljavali ga da krade. Ja sam, ne govoreci nikom nista, ne obavestavajuci miliciju, otisla ponovo na dragi grob. Kroz dva-tri dana decu je uhvatila milicija, i ona su ostavila moga sina". 

O.Igor se brine o ziteljima naseg grada. Tako je, sluskinja u Crkvi, gde je otac Igor bio pastir, ispricala, da je njena susetka, koja je cesto dolazila u Crkvu, palila svece, davala imena za pomen i posle toga uvek odlazila, ne prisustvujuci samim Sluzbama.   Jednom, vec posle smrti oca Igora, ona ga je videla u svom snu.   Bacuska joj je rekao: "Tako se neces spasti. Potrebno je biti na Sluzbi i kajati se!"

Naravno, mogu da kazem, ne treba obracati paznju na snove, sta sve covek ne vidi u snu! Ali kako drugacije Bog da nas urazumi? Nismo dostojni da nam direktno govori.   Nije On uzalud rekao: "I bice u poslednje dane, govori Gospod, izlicu od Duha Mojega na svaku tijelo…I mladici vasi vidjece vidjenja, i starci vasi sanjace snove" (Joil,28-32); (Dela 2, 16-18).  A mi vec sad zivimo u te poslednje dane. Ako su pre 2000 godina Apostoli upozoravali svoje savremenike, da su nastupili poslednji dani, to je onda ocigledno da su sad nastupili od poslednjih najposledniji dani.   Kada se kao posledica tih snovidjenja covek ne bi menjao, mogli bi se zanemariti.   Ali se promene desavaju. Evo jos jedne takve price: "Bila sam veoma bolesna - imala sam tezak oblik angine.   U snu sam se videla u Crkvi, gde sluzi nas bacuska. Sluzba je bila u toku. Izasao je otac Igor. Blagoslovio je sve verujuce. Ugledavsi mene, tako bolesnu, poesbno me je blagoslovio i usao u oltar.  Kada sam se probudila nije bilo ni traga od moje angine!"

Isceljenje novorodjenceta

Nekako sam u Crkvi obratila paznju na mladi bracni par. Oni su bili na Sluzbi sa malenom devojcicom. Dete nije bilo mirno.   Roditelji su je umirivali i na kraju Sluzbe pricestili. Kada smo izasli iz Crkve, rekla sam svojoj poznanici, da drugi roditelji ne muce malisane na dugoj Sluzbi, vec ih samo donesu u trenutku pricescivanja.  Ali mi je ta poznanica zustro prigovorila, da su ti roditelji potpuno pravilno uradili, sto su odstajali celu Sluzbu sa detetom, jer im se desio veoma cudan dogadjaj. "Pre godinu dana,-rekla mi je ta vernica, kada se njihova cerka rodila, i kada je majka pocela da je hrani, desavalo se nesto cudno: dete je jedva dosezalo majcine grudi, modrilo, vristalo. Niko nista nije shvatao.   Tada je neko od rodbine ili od poznanika, shvatio smisao toga, znajuci kako da pomogne majci i detetu u nevolji. Dete su hitno krstili i poslali po manastirima molbe za prinosenje molitvi za njih.   Kako je to uradjeno, sav uzas je prekracen i zavrsen.

Grcevi su prestali

Pored Svetinja, postoje jos specificnih sredstava, koja su krajnje neprijatna za zle duhove i odgone ih od coveka. Medju njima na prvo mesto treba staviti riblje ulje. Zasto?  Zato sto je na njega ukazao Sam Bog preko Arhangela-lekara Rafaila: "I rekao mu je Andjeo: razrezi ribu, uzmi srce, jetru i zuc, i sacuvaj ih…Ako nekoga muci demon, ili zli duh, onda srcem i jetrom treba kaditi pred tim muskarcem ili zenom, i vise se nece muciti, a sa zuci treba namazati beonjace na ocima, i iscelice se" (Tovit 2, 8-9).

Iz riblje jetre se dobija riblje ulje. Ono leci sve neizlecive bolesti, to jest odgoni demone.   Kada mi je bilo 8 godina, pocela sam da slepim. Lekari su mi prepisali riblje ulje, i oci su mi se skoro skroz iscelile. U danasnje vreme za rak predlazu lek "Ajkulina hrskavica". U knjizi Tovita se takodje govori o velikoj i hrskavoj ribi. Ali cak i riblja corba napravljena od sveze sitne recne ribe ima nesumnjivo isceliteljsku moc. Tako da riblje ulje iz apoteke donosi ne manju korist, nego dragocen lek od ajkuline hrskavice.

 Evo sta nam svima, koji zelimo duhovno i fizicko isceljenje, zapoveda Arhangel Rafail: "Blagoslovite Boga, proslavljajte Ga, priznavajte Njegovu Slavu i ispovedajte pred svima zivima da vas je ON napravio. Carevu tajnu treba cuvati, a dela Bozija pohvalno objavljivati. Cinite dobro, i zlo vas nece snaci. Dobro delo je - molitva sa postom i milostinja sa pravednoscu. Jer milostinja izbavlja od smrti i moze ocistiti svaki greh. Oni koji tvore milostinju i pravedna dela ce dugo ziveti.  Gresnici su u sustini neprijatelji svog zivota.Ne bojte se, mir vam.   Blagoslovite Boga vavek" (Tovit 13, 6-3, 9,10, 17). Pored ribljeg ulja, veoma neprijatne za zle duhove su i hranljive biljke, koje u sebi sadrze sumpor. To je zato sto sumpor podseca zle duhove na to sumporno jezero, u kojem ce se oni nalaziti posle Suda u vekove vekova.

 Sledeci tablicni podaci ibiljna bioloska svojstva su uzeti iz poznate

knjige V.A.Docenko "Povrce ihranljivi plodovi" (Lenizdat, 1938.g.).   Sumpor se nalazi (mg na 100g prozivoda) u:

- grasku 73

- tikvi 40

- kupusu 37

- karfiolu 33

- luku 24

- ogrozdu 18

- salati, dinji 16

- plavom patlidzanu 15

- renu 10

- pomorandzi 9

- grozdju, cvekli 7

- kajsiji, kruki, mrkvi 6.

 "Borcima sa smrcu", naucnici nazivaju antioksidante. Oni su "lovci agresivnih" slobodnih radikala, a ovi su veoma korisni za nas organizam. Antioksidanti razgradjuju peroksidna jedinjenja, koji su produkt zivotno vaznih procesa.   Izvori antioksidanata su vitamini E,A, K, R, S, V ielementi magnezijum, cink, bakar, gvozdje.

 - E - orasi, semenke, biljna nerafinirana mast

- A - nema ga izdvojenog u biljkama, ali se nalazi u vidu provitamina A, tj. karotina, koji se u biljkama nalazi kao beta-karotin – poznati lek za rak i druge neizlecive bolesti:mrkvi, crnoj i crvenoj oskorusi,kajsiji, borovim iglicama, zelenom luku, slatkom crvenom biberu,divljem luku, sipku, spanacu, kiseljaku.  U cistom obliku vitamin A se nalazi u ribljem ulju, dzigerici, zumancu.

- K - kukuruznom vlaknu, koprivi, kiseljaku, spanacu, tikvi, kupusu

- R - crnoj oskorusi, visnji, crnoj ribizli, pomorandzi, dunji, borovnici, naru, ogrozdu, tresnji, kiseljaku.

- C- svo citrus voce, ribizla, sipak, …i drugo.

- V - kupus, zeleni grasak, zeleni luk, mrkva, gljive, beli luk

- Magnezijum - lubenica, beli luk, cvekla, mrkva, kupus,povrtarska

  zelen, borove iglice, cvekla, karfiol

- Cink - orasi, beli luk, cvekla, mrkva, kupus

- Bakar - tikva, rotkvica, cvekla, kajsija, luk

- Gvozdje - cvekla, rotkvica, zeleni luk, borove iglice, jabuka, bostan, paradajz, karfiol, orasi, ribizla, vrtna divlja jagoda

Odavde vidimo da biljna hrana daje coveku zdravlje i zaista je lekovita. Ali se ne sme saglasiti sa tim, da za zdravlje covek treba jednom dnevno da uzima, s naucne tacke gledista, neophodne elemente i vitamine. To nije tako.  Covek treba da se preda Bogu i hrani onim,sto mu On posalje. Ako me uznemirava to sto danas nisam uneo u organizam neki element, znaci sutra cu poceti da imam problema sa zdravljem - to znaci praviti idol od svog organizma i njemu se klanjati.   Nije nam uzalud Spasitelj rekao, da ne trazimo ono sto nam je neophodno za dnevni obrok, "Nego istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati" (Mt.6, 33).

Sta se u svakom trenutku desava u vasem organizmu  - to ne moze da kaze nijedan specijalist. To zna samo Tvorac. Coveka uznemirava sto nesto nije uneo u organizam, a Bog zna da njemu ta materija i nije potrebna u odredjenom trenutku. Bog je uvek veran Svojim Recima: Isti, covece najpre uvek i u svemu pravdu Boziju i stremi Njegovom Carstvu, a o sitosti stomaka ne brini.   Tada se cisti um, i on se zanima necim uzvisenim, a ne niskim, pa zar nije glava iznad celog digestivnog trakta. Covek koji boluje od raka je uznemiren, misleci da njemu kao teskom bolesniku treba jaka hrana. Ali vidimo, a i specijalisti takodje potvrdjuju, da sto je posnija hrana tog bolesnika, sto manje on jede, time je laksi razvoj njegove bolesti, a  gladovanje cak i isceljuje.

 Post i molitva - nema drugog puta za neizlecivo bolesne ljude, koji su u sustini muceni necistim duhovima. Pored odredjene hrane, demoni ne mogu da podnesu kad je covek zauzet nekim teskim poslom, fizickim ili molitvenim u Slavu Boziju. Nisu uzalud stariji govorili da je nerad majka svih poroka. U vreme epidemija, ljudi su samo jeli beli i crni luk, koji odgone demone.

 Najsnaznije oruzje protiv demona je kamuflaza. Ubica uvek ceka svoju zrtvu u zasedi. A ako covek nekako sazna da ga negde ceka ubica,covek ce pripaziti i ostati ziv. Tako i nama, koji smo se vec zapleli u djavolove mreze,Bog pomaze da se izbavimo, otkrivajuci nam tajne neprijateljskog oruzja. Ne tako davno, jedan poznati mladi covek, u potpunosti ne misleci o natprirodnom, imao je prorocki san koji mu je bio dat radi njegovog i naseg urazumljenja. Video je veliku knjigu u kojoj je velikim slovima bila napisana samo jedna fraza: "Djavo se boji, i mrzi sve sto ga razotkriva".

 Lek od aloje

 Ovo sredstvo je takodje odavno dobro poznato. Pri njegovom spravljanju treba da se postuju odredjena pravila. Ako ga priprema zena, onda ona treba da ima maramu.   I dok se mesaju svi sastojci,treba se neprekidno moliti.   Ne mozemo uvek da se pridrzavamo tacnog poretka spravljanja leka tako na primer cvet moze biti mladji nego sto treba, a vino - za sortu nize. Bozija Blagodat, koja se salje zbog nase molitve, obavezno dopunjava sve nedostatke spravljanja. Po pravilu ga spremaju ovako.   Sa starog cveta aloje, 3-5 godina starog,otkinu se listovi, posto je nedelju dana stajalo u vodi. Oni se stavljaju na donju policu u frizideru i drze tri dana. Zatim se cedi sok. Uzima se emajlirani lonac koji nije napukao i u njemu se mesaju svi sastojci u oderdjenoj kolicini: jedna mera soka + 2 mere meda + 2 mere vina. Vino treba da bude crveno, jako, vinogradsko, od 18 gradi.   Najbolje je uzeti "Kagor".   U lonac sam jos dodavala jos malo alkoholnog ekstrakta propolisa, malo Svete Krstovdanske vodice i kap Svetog ulja. Upalila sam na stolu tri crkvene svece, mesala sve drvenom varjacom do potpunog rastvaranja meda, i pritom se ovako molila:

 - Gospode, blagoslovi, bez Tebe ne mozemo nista ciniti - jedanput;

- "Carju Nebesni" - 5 puta u cast 5 Hristovih rana;

- "Oce nas" - 5 puta;

- "Bogorodice Djevo" - 5 puta;

- Isusova molitva (Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me

gresnu) - 5 puta;

- Vjeruju - jedanput;

Zatim, dok dalje mesam citam Psalme: 50, 90, 33, 28.   Kada se med rastvori u potpunosti, na kolenima citam Jevandjelje:

- Lk. 1, 26-56 - Blagovest Arhangela Gavrila Bogorodici o Hristovom zacecu;

- Jn. 2, 1-11 - cudo pretvaranja vode u vino, koje je Spasitelj   ucinio na svadbi u Kani, ucinjeno Bogorodicinim zastupnistvom.

 

Dusevna hrana

Bog nam je dao zivu dusu, a mi je Njemu vracamo poluzivu ili mrtvu,jer se ljudi ne brinu da hrane ono najdraze sto imamo, jer hrana za dusu je svaka Rec Bozija: nju je Gospod Bog ponudio kao Vecni Zivot mrtvacu. U Jevandjelju Spasitelj govori o tome kako ce biti kaznjeni oni, koji mu vrate neumnozene talante (Mt. 25, 14-30). A sta ce tek biti sa onim koji je i ono dato zakopao? Eto zasto je tako neutesno plakao Spasitelj u Getsimanskom vrtu, pre Svojih Strasnih muka. 

Primivsi na Sebe ponizenje, sramotu, nesnosna stradanja, a zbog cega? Ko je shvatio, ko je cuo, ko se od nas odazvao na razborito i delikatno Njegov kucanje, ko je od nas pozeleo da postane istinski sin istinskog Oca?

Sve je privukao taj valov, mamon, zbog kojeg je covek izgubio svoj prekrasni deciji Bozanstveni lik. Oprosti nam, Gospode! I tako, sta je ciniti coveku koji je saznao za porazavajucu dijagnozu? Naravno, u prvom redu, treba zablagodariti Gospodu Boga za posetu i urazumljenje, a zatim Mu dati zavet da ce posvetiti ceo preostali deo zivota sopstvenom spasenju.   Pobedjen rak je - pobedjen djavo!

Jos je Serafim Sarovski upozoravao N.A. Motovilova, da se ne nada pobedi nad demonima sopstvenim silama, o tome ne sme cak ni da se misli. Demone moze da pobedi samo Bog, i On ih je vec davno pobedio Svojim Krsnim Stradanjima, a mi treba da ucinimo sve da nas On cuje. Za to je potrebno smiriti se pred Njim, tj. priznati svoju bespomocnost i gresnost i jos vise se pribiti uz Njega, i ziveti u neprekidnom pokajanju. To znaci da covek mora da udje u Kovceg Spasenja - Pravoslavnu Crkvu i da se pod Njenim rukovodstvom spasava.

U danasnje vreme u svakoj Crkvi ima dovoljno literature za pomoc duhovno obolelim ljudima, iz koje bolesniku postaje jasno, sta treba,a sta ne treba da radi, da bi se oslobodio mucenja zlih duhova. Presveta Bogorodica je Isceliteljka svih neizlecivih bolesti, tj. Nje se strasno boje demoni. Ona, Milostiva, je Spasiteljka celog ruskog pravoslavnog naroda. Zato je neophodno da u molitvi Njoj pribegavamo za pomoc i zatupnistvo: sluziti joj Vodoosvecene i Blagodarne molebane, a zatim se tom vodom leciti.   Citanje Akatista "Carica svih" veoma pomaze ne samo kad neko ima rak, nego i za sve ostale neizlecive bolesti, a takodje i za sve poroke kao sto su narkomanija, pusenje itd. A uzrok svemu tome je jedan: posednutost coveka demonima.

Za citanje toga Akatista, najbolje je uzeti Blagoslov od svestenika i citati ga 40 puta. Tako se jednoj nasoj starijoj vernici pojavio otok u grudima, koji ju je veoma uznemiravao. Ona je pocela da cita Akatist (istina, ne znam da li je uzela Blagoslov), svake veceri.  Otok je poceo da se smanjuje. Zatim je pocela da ga cita jednom nedeljno, isceljenje se nastavljalo. Zena se malo smirila i pocela vec da ga cita jednom mesecno, a zatim je sasvim prestala. I sada je grudi ponovo jako bole, i otok je poceo brzo da se povecava.

Sve je shvatila, pocela ponovo da cita Akatist, kako bi bilo 40 puta. I sada je vec otok potpuno nestao, i vec skoro nekoliko godina nema problema sa tim.   Takodje treba voditi cist zivot: svu demonsku literaturu treba spaliti sopstevnim rukama, ne dostavljajuci je domacinima casnih domova jer djavo obavezno zainteresuje druge ljude za tu zarazu, a onaj koji je to dao bice osudjen za sablazan.  

Ako covek nema mogucnosti da osvesta svoj stan, to se moze resiti na sledeci nacin. Treba je svakodnevno obilaziti moleci se i pritom  kropiti Svetom Vodom. Na sav namestaj, vrata, prozore i ostalo, sem poda, ima smisla nacrtati pravoslavne osmokrake Krstove, od kojih se demoni veoma boje. Nista zato sto su oni neprimetni za coveka, za demone su itekako primetni. Oni se boje citanja Jevandjelja i Psaltira. U pocetku  zli duhovi veoma ometaju coveka koji cita: te telo pocinje da svrbi, te se iza ledja razlezu sumovi, skripa,kucanje. Ali to sve treba pretrpeti, i onda ce oni odustati. Ne postoji nijedna situacija u kojoj Bog ne moze pomoci coveku. Evo sta je nedavno ispricala jedna vernica o tome kako joj se javio Angeo-cuvar i o urazumljenju koje je dobila od njega:

"Kao i mnogi, i ja sam uvek iskazivala svoje nezadovoljstvo sa fleksibilnoscu vlasti, tako da videci stariju doteranu  ili mladu vulgarno odevenu zenu, osudjivala sam ih u dusi. Nedavno,  s nedelje na ponedeljak tj. na dan Angela, pomolivsi se, legla sam da spavam oko jedan nocu.   U snu sam videla kako su me napali zli duhovi. Oni su me udarali,  lupali i na sve nacine mi se rugali, a ja nisam imala snage da im se suprotstavim. Na kraju, pozabavivsi se dovoljno sa mnom, oni su me povukli, kao krpenu lutku, u neku prostoriju, slicnu sluzbenom kabinetu. Domacin tog kabineta je bio mlad i veoma lep mladic dobrog, prijatnog lica.   Videvsi ga, zli duhovi su momentalno nestali. Ja sam ridajuci pocela da ga molim da me zastiti od njih. Na to mi je on drugarski odgovorio: "Zar si zaboravila ko se nalazi iza tvog desnog ramena?" Pogledala sam nadesno i odgovorila, da nema nikoga iza mog desnog ramena.  "Ne - rekao mi je taj dobri mladic, - tome, koji se nalazi iza desnog ramena u trenucima opasnosti se treba vatreno obracati, celom dusom i srcem, kao "hitnoj pomoci".

Ja sam se naglo okrenula nadesno, i tog trenutka je tamo usplamtela jarka, zaslepljujuca svetlost, koja je licila na svetlost od

zavarivanja ili od munje. U centru te svetlosti istovremeno se pojavio prekrasni i prozracni, ruzicast, kao prolecna zora, moj Andjeo-cuvar. Pocela sam da ga molim da mi pomogne. Ali je on, preko moje glave, zalosno rekao pretpostavljenom: " Vidis, ona ne zeli nista da razume! Zar je moguce pomoci coveku, koji osudjuje druge ljude? Mi nemamo pravo na to!" Ali kako sam ja produzila gorko da placem, molecivo gledajuci na svog Andjela, on mi je pruzio veliko parce tkanine, slicno krpi, da bi je ugurala u usta, rekavsi da je za one koji vole da osudjuju druge ljude takva krpa najbolja pomoc". U tom trenutku sam se probudila, produzivsi da ridam. Bilo je 2 sata i 40 minuta.

Rusija…Divni Boziji vrt, zasejan Njegovim najboljim semenima, koja su sve izdrzala: glad i hladnocu, uragane i bolesti, i dali dobar rod. 

Koliko smo samo imali, imamo i imacemo dobrih, cistih, milostivih ljudi, u cijim srcima zivi sam Tvorac.  Ne kuca tu djavo, to je Bog zauzeo! Neces nas vise prevariti, lukavi duse! Necija blazena dusa je cula i zapisala ove iskrene, tople Bozije reci:

"Ako se tvoje srce cepa od bola, Moj pogled, pun ljubavi, te prati.  Tvoje zemaljsko polje rada - je kazna. Ono je stvoreno kao krajnje neophodno radi tvog spasenja. Tesko mi je da tvoje srce porazavam tugom, ali Ja te necu ostaviti i napustiti.   Ne boj se: Ja sam s tobom, i ti si Mi drag. Ja sam te zavoleo, prolio potoke krvi, da bi umio tvoje grehe, stradanjem i smrcu iskupio tebe od ada.   Svoj Krst nosi trpeljivo. Obrati mi se, i sve ces izneti lako. Tamo ces za klevetu dobiti slavu, a za ponizenje - pohvalu. Zbog ponizenja ces dobiti vecni Prestol Slave. Sto je veca tvoja tuga, tim ces vise dobiti Blazenstva. Tamo ces naci plodove poslusanja i venac mucenistva za bolesti, podnosene sa blagodarenjem.   Tvoje suze Ja cuvam u nebeskim riznicama".

Amin i Slava Bogu za sve!

Đ.Á.ËŢÄĚČËŔ
ă.Ńëŕíöű

ISCELIVSI SE, TREBA BITI POSEBNO PAZLJIV

Clanak "Pobedjen rak" komentarise iguman Filip (Filipov), sekretar

Siktivkarske eparhije, nastojatelj Sveto-Kazanjskog hrama

Raba Bozija Ljudmila je ucinila ne mali napor, i upoznavanje sa tim interesantnim slucajevima bice korisno hriscaninu. Cini mi se,jednako , da je autor trebalo brizljivije da se odnosi prema izboru cinjenica za svoj materijal. Zato sto pored opisanih neospornih Bozijih cuda postoje slucajevi sa opisom tipicne klinike - za mene kao lekara je to ocigledno. Na primer, slucaj sa iscezavanjem enureze. Stvar je u tome, sto s pocetkom porodicnog zivota ta bolest iscezava prirodnim putem.

To jest autor je trebalo da se odnosi strozije prema izboru cinjenica,razdvajajuci, da li je isceljenje nastupilo blagodareci trpljenju pri uzimanju lekova, ili po veri, blagodareci molitvi i smirenju. Da se posavetovala sa lekarem, neke izabrane slucajeve bi iskljucila. Iako je vazno i to, i ono.

Zelim takodje da skrenem paznju na to, sta treba pored lekova traziti kao lekovito sredstvo za sve, to jest kao narodni lek za sve.  S velikom uverenoscu cak mogu da kazem, ako se susrecete sa reklamom preparata koji leci u roku od pola sata - to je besmislica.  Jedinstveno i najvaznije sredstvo koje mogu da posavetujem je - molitva. Iskrena molitva zaista tvori cuda.

Na primer, isceljenje od raka po molitvi - je naravno delo Bozije Milosti. Ja sam u svojoj praksi imao tri takva slucaja: zlocudne otoke bubrega, velikog mozga i zeluca - koji su na cudesan nacin iscezli. Pri cemi je u poslednjem slucaju rak bio u poodmaklom stadijumu, kada su vec lekari odustali od lecenja bolesnice. Ta zena koja se za isceljenje obratila Bogu je ziva do danasnjeg dana. 

I jos o odnosu prema isceljenju. Ako mislite da ste na cudesan nacin isceljeni, pridjite svesteniku, ispricajte mu o tome, zamolite da posvedoci. Neka on kaze kako se odnosi prema tome. Ali ako je to isceljenje od lazne bolesti, "izlecivsi" se, lukavi zeli da vas uhvati na udicu tastine, sujete itd. Ako je to zaista cudesno isceljenje pomocu molitve ili Tajinstva - svestenik moze zajedno s vama razjasniti, koliko je bio veliki vas duhovni doprinos u tome, ili je to u potpunosti delo Blagodati Bozije. A moze biti da o tom isceljenju ne treba svima da govorite, vec je to skrivena tajna, samo vasa i Gospodnja, s kojom vi sad treba da zivite do kraja dana i spasavate se?

Eigene Webseite von Beepworld
 
Verantwortlich für den Inhalt dieser Seite ist ausschließlich der
Autor dieser Homepage, kontaktierbar über dieses Formular!